Gološijan traži minimum uslova, a daje mnogo
Banatski gološijan je jedna od autohtonih rasa koju u Sremskoj Mitrovici gaji Dragan Vančik. Оve kokoške drži u voćnjaku, oni su mu i čistači terena pa u šali kaže da ne mora da kosi travu tamo gde gološijani prolaze
Tekst: S. Đaković
Foto: Sl.Nikšić
Banatski gološijani su lepa skladna i nezahtevna rasa živine koja traži samo prostor i sunce. To mesto je moja bašta gde imam samo voće, a đivina je moj čistač terena. Oni mi uredjuju travu koju ne moram da kosim. Troše malo koncentrovane hrane, hrane se iz zemlje, a meso im je slično divljači – tamnije je boje i prošarano je baš kako treba masnoćom – priča Dragan Vančik Mitrovčanin, član Udruženja za zaštitu i odgoj sitnih životinja iz ovog grada o staroj sorti živine koju drži.
Samim tim što tako žive, što se baziraju na prirodnoj hrani zdravije su i lepše od rasnih živinki. Vančik ima 30 kokica i nekoliko petlova , a svoje jato oplemenjuje drugim rasama živine. Oni njegovi su su grao boje, a ba bi ih oplemenio ubacio je dve rase radi plimutrok i malek.
Često Vančik izlaže živinu sa svojim udruženjem iz Sremske Mitrice, tako je obišao ne samo izložbe u gradu i okolini već i područje Srbije, ali nije zapazio da drugi odgajivači imaju često gološijane.
– Ova rasa je nastala na banatskim salašima,pa je puštena napolje, traži ponavljam minimum hrane , a daje mnogo. Nosilje su maksimalne. Uvek imam stare i mlade koke. Držim ih samo za sebe. Znam da postoje ljudi koji drže farme takve živine, ali ne kod nas – kaže Vančik.
Prvi primerak ovaj odgajivač je obezbedio 2009. godine tako što je Udruženje za zaštitu i odgoj sitnih životinja iz Sremske Mitrovice ponudili zainteresovanim članovima da podele po30 do 50 pilića banatskog gološijana. On je već imao neke domaće kokice, domaćim životinjama se bavi svoje 10 godine, pa je odlučio da uzme banatske gološijane. Imao je taj prostor od dva ara voćnjaka što je za taj broj bilo dovoljno
Uzelo je nas dosta te piliće od udruženja, ali sam ostao samo ja. I nisam se pokajao iako sam ja član kunićarske sekcije Udruženja za zaštitu i odgoj sitnih životinja iz Sremske Mitrovice. Držim kuniće novozelandske rase bele i sive boje već decenijama . Kunići i naravno gološijani su mi odmor od posla, zanimacija u slobodno vreme, pasija koja donosi druženje preko susreta odgajivača – kaže Dragan vančik, a kada mu stigne i šampionsko priznanje za živinu ili kuniće onda je još zadovoljniji.
Banatski gološijan
Potiče od erdeljskog gološijana i rasa je posebno odomaćena u Banatu pa otuda i potiče njeno ime – banatski gološijan. Iz Erdelja je ova rasa kokoši doneta prvo u okolinu Kikinde, a odatle se raširila po celoj zemlji. Banatski gološijan je nastao određenom mutacijom gena. Za razliku od erdeljskog gološijana, banatski gološijan ima na polovini vrata malu pufnu od perja. To se u ukrasnom smislu bitno razlikuje od varijeteta od kojeg je nastao. Pored pufne na vratu, često i na glavi ima malu ćubu.
Projekat „Autohtono je naše” sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.
Stavovi izneti u ovom projektu nužno ne održavaju i stavove organa koji je dodelio sredstva.
