Iz šidskog sela Bikić Do dolazi Zdenko Lazor, profesor ruskog jezika i kulturni entuzijasta, čija energija i posvećenost nadmašuju tipične nastavničke okvire. Zdenko je osnovne studije završio na Filološkom fakultetu u Banja Luci 2018. godine, a 2020. je magistrirao na Departmanu za rusistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Svojim učenicima u Gimnaziji „Sava Šumanović” u Šidu i osnovnoj školi u Erdeviku ne prenosi samo znanje iz ruskog jezika, već ih inspiriše da samostalno istražuju i razvijaju svoje kompetencije za savremeni svet.
Zdenkova vizija obrazovanja nadilazi tradicionalne metode. Za njega je ključno da nastava bude živa i prilagođena potrebama novih generacija, omogućavajući učenicima da stečena znanja primene u praksi. Njegov pristup oslanja se na digitalizaciju i moderne pedagoške metode, a dosad je stekao više od 40 sertifikata, uglavnom iz oblasti pedagogije i digitalnog obrazovanja. -Danas se ne uči samo iz knjiga. Savremena tehnologija i komunikacija postaju deo svakodnevice i neizostavni alati svakog edukatora. Učestvujem na međunarodnim konferencijama o frazeologiji i lingvokulturnim konceptima, stičem međunarodne sertifikate i stalno se trudim da budem u toku – kaže ovaj mladi profesor, dodajući da već radi na drugoj fazi istraživanja o slavenskoj kulturi, gde planira da prikuplja priče i običaje sačuvane među Rusinima, Srbima, Slovacima, Hrvatima i Bugarima.
Zdenko je takođe prevodilac za ruski jezik po pozivu policije i suda, a njegovo ime se povezuje s brojnim autorskim radovima. Do sada je objavio tri samostalne knjige, jednu u koautorstvu i brošuru za Muzej Vojvodine, a uskoro izlazi i njegova nova knjiga eseja u elektronskoj formi.
-Inspiraciju za pisanje pronalazim u stvarima koje volim i u kojima uživam. To je za mene prilika da izrazim svoju kreativnost i dam doprinos literaturi – kaže on.
Uprkos brojnim obavezama, Lazor ne zapostavlja ni humanitarni i društveni angažman. Aktivan je član Crvenog krsta, Srpskog književnog kluba „Miloš Crnjanski“ i Književne zajednice Šid, kao i Udruženja Srpsko-ruskog prijateljstva. Njegov rad, kako u školi, tako i u zajednici, svedoči o tome da obrazovanje i ljubav prema tradiciji mogu ići ruku pod ruku, donoseći nove vrednosti mlađim generacijama.
Zdenko Lazor svojom posvećenošću pokazuje da prosvetni radnici mogu biti nosioci promena, ne samo u učionici već i u zajednici gde kroz kulturu, nauku i tradiciju spajaju prošlost i budućnost.
Зденко Лазор – Млади професор котри меня слику образованя и пестує традицию
Зоз шидского валалу Бикич Долу приходзи Зденко Лазор, професор росийского язику и културни ентузияста, чия енрґия и пошвеценосц превозиходзи типични наставнїцки рамики. Зденко основни студиї закончел на факултету у Баня Луки 2018. року, а 2020. маґистровал на Департману за русинистику Филозофского факултету у Новим Садзе. Своїм школяром у Ґимназиї „Сава Шуманович” у Шидзе и у основней школи у Ердевику нє преноши лєм знанє зоз росийского язику, алє их инспирує же би самостойно виглєдовали и розвивали свойо компетенциї за сучасни швет.
Зденкова визия образованя превозиходзи традиционални методи. За ньго ключне же би настава була жива и прилагодзена потребом нових ґенерацийох, оможлївуюци школярами же би здобути знаня применєли у пракси. Його приступ засновює ше на диґитализациї и модерни педаґоґийни методи, а по тераз здобул вецей як 40 сертификати , углавним зоз обласци педаґоґиї и диґиталного образованя.
-Нєшка ше нє учи лєм зоз кнїжкох. Сучасна технолоґия и комуникация поставаю каждодньова часц и нєобходни алат каждого едукатора. Участвуєм на медзинародних конференцийох о фразеолоґиї и линґвокултурних концептох, доставам медзинародни сертификати и вше ше намагам буц упуцени – гвари тот млади професор, додавюци же уж роби на другей фази виглєдованя о славянскей култури, дзе планує зазберовац пприповедки у обичаї зачувани медзи Руснацами, Сербами, Словаками, Горватами и Болгарами.
Зденко тиж так и преклада на руски язик по поволанки полициї и суду, а його мено ше вяже зоз численима авторскима роботами. По тераз обявел три самостойни кнїжки, єдну у коавторству и брошуру за Музей Войводини, а пошвидко виходзи и його кнїжка есейох у електронскей форми.
-Инспирацию пренаходзим у стварох котри любим и у котрих уживам. За мнє то нагода же бим виражел свою креативносц и допринєшем литератури – гвари вон.
И коло числених обовязкох, Лазор нє занєдзбує хуманитарне и друштвене анґажованє. Активни є член Червеного Крижу, Сербского кнїжовного клубу „Милош Црнянски” и Кнїжовней заєднїци Шид, як и удруженя Сербско-росийского приятельства. Його робота, як у школи, так и у заєднїци, шведочи о тим же образованє и любов спрам традициї можу исц руку под руку, приношуюци нови вредносци младшим ґенерацийом.
Зденко Лазор зоз свою пошвеценосцу указує же просвитни роботнїки можу буц и ношителє пременкох, нє лєм у учальнї алє и у заєдзнїци дзе през културу, науку и традицию спаяю прешлосц и будучносц.
Projekat „Od Karpata do sremske ravnice“ je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт „Од Карпат до сремськей рівниці“ є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.Top of Form
