• utorak, 23. april 2024.
PRIČA SA POVODOM: Vorkijevi glumački pokušaji
Društvo | Kultura | Reportaža | Ruma
0 Komentara

PRIČA SA POVODOM: Vorkijevi glumački pokušaji

14. mart 2024. godine
Pre nego što će steći slavu reditelja i montažera, rođeni Dobrinčanin odigrao nekoliko epizodnih uloga u holivudskim filmovima. Prenosimo priču povodom 130-godišnjice njegovog rođenja

Čvrsto rešen da se domogne Holivuda, pošto je prethodno, krajem leta 1920, napustio Evropu i prekookeanskim parobrodom iz Avra stigao u Njujork, školovani srpski slikar Slavoljub Slavko Vorkapić morao je, najpre, da reši svoje finansijske probleme. Sa samo 13 dolara u džepu, prihvatao se svih ponuđenih poslova: bio dizajner u velikoj fabrici tekstila, čistač u fotografskoj radnji i slikar reklama, potom modni ilustrator i portretista. A kada je jedna bogata Amerikanka (za “ogromnu” svotu od 150 dolara!) poručila da joj izradi portret, put prema Los Anđelesu bio je sasvim izvestan.

Godinu dana nakon dolaska u Ameriku, preko San Franciska – gde je u konzulatu Kraljevine SHS neko vreme obavljao administrativne poslove – Vorkapić stiže u svetsku prestonicu “pokretnih slika”. Najpre se razglednicom javlja svom prijatelju Bošku Tokinu, a potom šalje pismo i u Mitrovicu, sa fotografijom “bratu Ranku za uspomenu” (25. novembra 1921).

Nije bilo lako ući u holivudske filmske studije, pogotovo za strance iz malih i nedovoljno poznatih, dalekih zemalja. Talentovani i uporni Slavko Vorkapić u početku je crtao portrete po restoranima, a onda postao retušer u foto-studiju Tomasa Bučarda, koji mu je dozvoljavao da u izlogu pokazuje i sopstvene radove – portrete glumaca. Teško zamandaljena vrata Holivuda otvoriće se Vorkiju (tako su ga prijatelji zvali) tek kada je u Bučardovu radnju ušao već afirmisani reditelj nemih filmova Reks Ingram (1892-1950).

Doseljenik iz Irske, student vajarstva, potom glumac i scenarista, Ingram će se kasnije proslaviti kao reditelj koji je otkrio obožavano lice Rudolfa Valentina. Igrom slučaja, “elegantni gospodin u jahaćim pantalonama i čizmama”, ugledaće u izlogu Slavkov crtež – portret svoje supruge Alis Teri, lepotice i tada poznate filmske zvezde.

Oduševljen Vorkijevim radom, koji otkupljuje, Reks Ingram će se pobliže zainteresovati za dve godine mlađeg srpskog umetnika. Decenijama kasnije, 1976, opraštajući se od umrlog Slavka Vorkapića, sineasta Džon Hofman je slikovito opisao taj susret dvojice budućih saradnika i prijatelja:

“Slučajno, Slavkova skica za portret Alis Teri, koja je bila izložena u izlogu jedne fotografske radnje, poslužila je za njegov ulazak u film.

Odlično“, rekao je Reks Ingram , reditelj i muž glumice, kada je video sliku.

Šta vas je dovelo ovamo?“, upitao je Slavka.

Umetnost filma.”

Umetnost, do đavola! Film nije umetnost: to je industrija!

To je umetnost sutrašnjice”, došao je nepokolebljiv odgovor…

I pored neslaganja o suštini kinematografije, Ingramu se svideo ovaj “mladi buntovnik”, pa će ga kasnije angažovati kao epizodistu u nekim svojim filmovima. Čak će ga – pisao je dr Marko Babac (1935 – 2014), veliki poznavalac Vorkijevog dela – uzeti i za pomoćnika scenografa. A samo desetak godina kasnije, Slavko će priznati da su ondašnje njegove ideje bile “suviše smele” i sa razočarenjem reći da je “film zaista samo obična industrija”.

Tek, poznanstvo sa ovim rediteljem će pomoći Vorkiju u borbi za goli opstanak, pa će posle debija u filmu Sesila B. de Mila “Neobično ubistvo” (1922), ubrzo zaigrati epizodne uloge u čak tri Ingramova dela: “Zarobljenik dvorca Zenda” i “Crna orhideja” (oba iz 1922), kao i “Skaramušu” (1923). Vorki će se kasnije sećati tog poslednjeg “glumačkog” iskustva:

“Jednog dana otišao sam u Los Anđeles po boje za slikanje. Tom prilikom navratio sam do Reksa Ingrama i zatekao ga nervoznog i u razdražljivom raspoloženju. Kada sam ga upitao za razlog takvog raspoloženja, rekao mi je da je to zbog toga što ne može da nađe glumca kome bi poverio ulogu mladog Napoleona u filmu ‘Skaramuš’. Dok mi je odgovarao, stajao je pored prozora, meni okrenut leđima. Da bih ga odobrovoljio brzo sam navukao pramen kose na čelo, zavukao desnu ruku u prsluk i, zauzimajući Napoleonov karakterističan stav, rekao Reksu: Šta se sekiraš! Evo ti mladog Napoleona! On se naglo okrete, nasmeja se na moju šalu i reče: Šalio se ti ili ne, ali ti ćeš biti moj Napoleon! Tako sam dobio ulogu u jednom od najvećih filmova ovog reditelja, uz nadnicu od dvadeset pet dolara.”

Ove epizodne uloge pomogle su Vorkiju da lakše dođe do ostvarenja svojih najsmelijih snova – da sâm pravi “pokretne slike”! Među njima važno mesto zauzima i prvi američki ekspresionistički film “Život i smrt holivudskog statiste br. 9413” (1927). Cifra u naslovu je autobiografska: godina njegovog rođenja (94) i svota dolara (13) sa kojom je stigao u zemlju filmskih snova!

Slavkov put

Slavoljub Slavko Vorkapić, srpski i američki filmski reditelj, montažer, pedagog i teoretičar, školovani slikar, rodio se 4/17. marta 1894. godine u Dobrincima (Srem). Od oca Petra i majke Sofije, imao je još braću Ranka i Milana i sestru Ljubicu. Osnovnu školu i četiri razreda gimnazije pohađao je u Sremskoj Mitrovici, a školovanje nastavio u Zemunu. Kao đak šestog razreda, napušta zemunsku gimnaziju i upisuje Umetničku školu u Beogradu. Sa stipendijom Matice srpske, potom, odlazi u Budimpeštu na studije slikarstva. Tokom Prvog svetskog rata preživljava albansku golgotu, stiže do Pariza i tamošnje Umetničke akademije, da bi 1920. godine otplovio za Ameriku…

Dušan Poznanović

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: