Ruma-Matija Gorgeto i Sara Pecile su mladi Italijani iz okoline Venecije koji su odlučili da žive i rade ni manje ni više nego u Rumi. U Novi Sad došli su prošlog leta, ali sagledavajući idealna mesta za život i rad, pravu meru između jednostavnog života na dobroj lokaciji, izbor je pao na grad u srcu Srema. U Rumu su doneli prave italijanske ukuse, a za to su, kako kažu dobili osećaj slobode koji su na neki način u svojoj zemlji izgubili jednako kao i prave tradicionalne vrednosti. Od avgusta prošle godine u centru Rume su otvorili malu piceriju u kojoj se pripremaju jela po pravim italijanskim receptima.
-Kada smo birali mesto za život i rad odlučili smo da to bude Ruma, jer smo čuli da je ovo grad u kome se mnogo gradi, da se uređuje prostor na Borkovcu, da će uskoro zbog novog auto-puta ovde biti mnogo više ljudi i da će sve više ljudi ovde živeti, a raditi u Beogradu ili Novom Sadu, kaže Matija.
Matija ima 29 godina i profesionalni je kuvar, barista i personalni trener, koji se, između ostalog poslom kuvara u Italiji bavio mnogo godina. Radio je u restoranima u kojima su gosti bili poznati Italijani. Počeo je da radi sa ocem koji je bio profesionalni pekar i osnove zanata stekao je u porodičnom poslu. A najviše se istakao radeći za lanac italijanskih supermarketa sa sopstvenim gastronomskim linijama. Sara ima samo 21 i završila je školu za poslastičara, a u Srbiju je krenula zajedno sa Matijom u zajednički život i rad.
-Prvo nas je privukao mali grad, jer nam se to inače dopada u odnosu na velike gradove. Što se tiče i posla i troškova života ovde nije mnogo jeftinije u odnosu na Italiju, neke stvari su ponekad i skuplje. Ali sam život, položaj grada, blizina svega, ne samo velikih gradova, već i iz zemalja u okruženju, odlazak na takva mesta nam je odavde lagan i ne zahteva velika odricanja. Za nas mlade to je sjajno, dodaje Sara.
Nekada su naši ljudi masovno odlazili u Italiju da žive i rade. Danas ovi mladi Italijani kažu da ni tamo više ne cvetaju ruže. Mladost i hrabrost koju ona nosi i entuzijazam doveli su ih u Srbiju.
-Tamo smo radili poslove koji nisu bili dovoljno plaćeni, jer kada se uzme u obzir koliko košta stanovanje, računi, hrana i sav život, nema dovoljno. Odlučili smo se za Srbiju, Rumu posebno jer je na dobrom položaju. Nije ni ovde mnogo lakše, ali opet je donekle bolje, jer u Evropskoj uniji nije više isto kao pre dve tri decenije, kaže Sara.
Sada se već nekoliko meseci navikavaju na novu sredinu i nove ljude, kao i nove mušterije. Nekad je lako, nekad teško, ali opstaju i polako se uklapaju u novu zajednicu, stiču nove prijatelje, a mnogi su im pomogli zbog toga što su mladi i hrabri da krenu u nov život u potpuno nepoznatom okruženju.
-Ovde nam se dopalo to što se u Srbiji i u malom gradu poput Rume i dalje neguju tradicionalne porodične vrednosti, zna se ko je otac a ko majka i to je za mene jako lepa stvar. Po tome je i Italija bila poznata pre više decenija, ali sada se to tamo sve promenilo. Takođe, za vreme pandemije i te kako smo osetili šta znači lična sloboda, a mi smo je izgubili. Ovde se osećamo daleko slobodnije, kaže Matija.
-Ljudi nas polako prihvataju. Na ulici možda još ne toliko jer smo malo drugačiji, ali kada nam ljudi uđu u piceriju i vide dvoje mladih ljudi koji pričaju italijanski, onda je sve drugačije. Na početku je bilo malo problema, ali možda smo naleteli na pojedinačne slučajeve, ali generalno uklapamo se i ide nam dobro. Za jezik se snalazimo, srpski jezik je težak, ali učimo polako, a snalazimo se na engleskom, malo na srpskom, malo rukama i nogama. Sve je to život i normalno za nas koji smo došli iz druge zemlje na nepoznat teren, zaključuje Sara.
I zaista za malu Rumu je presedan da je jedan mlad italijanski par odlučio da baš na ovom mestu gradi posao i život. Ipak, prolazeći gradom i ugostiteljskim objektima sve više se mogu čuti strani jezici. Stoga će možda biti sve više sličnih priča i stranaca koji će u Sremu naći neko svoje mesto, poput Matije i Sare.
