Piše: Nemanja Milošević
Lajale su kere varošanke širom “Bloka B” pre neki dan. Nismo mogli ni sopstvene misli da čujemo, ispijajući porodičnu popodnevnu kafu. Već sam pomislio da je, obavljajući svoju dužnost, nastradao neki poštar ili momak koji popisuje struju ili vodu.
Ali, kada sam izašao u dvorište, pred kapijom nije bilo nikog. A psi, gledali su u nebo i skakali od besa, ukazujući mi na nepozvane goste…
Zujalo je nešto na sve strane i u prvi mah mi se učinilo da naše dvorište nadleće roj pčela ili osa, koje moji psi obožavaju da hvataju u letu i žvaću poput kokica (žaoke im ne smetaju, takvi su). Međutim, kada sam se malo bolje osvrnuo, ugledao sam sada već dobro znanog posetioca…
Ulicu 1. novembra ponovo je nadletao dron. Motao se, po ko zna koji put u poslednjih par godina, nad našim kućama, nad našim glavama. Pitao sam se šta radi tu i ko mu je dozvolio da sa kamerom na sebi ulazi u moj vazdušni prostor. Da sam imao čime, verovatno bih pokušao da oborim ovog uzurpatora privatnosti moje porodice. Stropoštao bi se kao bata Đura Čvorović, sa sve špijunskom opremom. Ne samo zbog pomenute povrede vazdušnog prostora, nego iz prostog razloga što mi se namešta na “nišan” koji nemam. Izaziva…
Ali, ostaviću šalu po strani i dohvatiću se zakona koji kaže da “bespilotne letelice mogu da se koriste u neizgrađenom i nenaseljenom području u kom nema ljudi, ili izgrađenom, ali naseljenom području u kom postoje građevinski objekti koji nisu namenjeni za život ljudi, u kojem se povremeno zadržavaju”.
Koliko znam, “Blok B” je poprilično izgrađeno i naseljeno područje. A, ukoliko je za nadletanje drona nad našim privatnim posedima izdata nekakva dozvola, pitam se zašto niko od nas nije o tome obavešten?
Dobro, možda je leteo bez dozvole. Za posedovanje dronova lakših od 900 grama i upravljanje istim nije ti potreban ni jedan jedini papir. I ko onda može da dokaže da je onaj koji upravlja tim dronom prekršio zakon i leteo iznad naseljenog područja, kad niti on, niti njegova letelica pravno ne postoje? Čak i da ga je neko od komšija fotografisao, taj materijalni dokaz bi mogao da okači mačku o rep, jer nikakvih podataka o dronu i njegovom vlasniku – nema!
To bi značilo da dronom može da upravlja i najobičniji lopov. Preleti iznad dvorišta, snimi ima li šta vredno u njemu, raspored objekata, imaš li pse ili nadzorne kamere, pa posle, kad zaspiš, ležerno ušeta i pokupi šta mu je potrebno.
Sa druge strane, tvoje dvorište može da snima i neko ko želi da te kompromituje ili neki voajer. Posebno ukoliko imaš običaj da, na primer, šetaš u gaćama jer, u svom si dvorištu! Takođe, neko na taj način može da prati tvoje životne navike, ljude sa kojima se susrećeš, sa kim ispijaš kafe, roštiljaš i družiš se. A sve to je isključivo tvoja privatna stvar i o tome niko ništa ne bi smeo da zna, ukoliko mu lično to ne dozvoliš.
Ali, kako zakon prepoznaje samo gramažu drona, a ne i kamere i teret koji prenosi (prepoznaje, ali kod malih dronova to niko ne može da dokaže), nije redak slučaj da se ove sprave širom sveta koriste za brojne nezakonite radnje, poput trgovine narkoticima.
Za kraj, šta je sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti? Taj zakon kaže da van javnog prostora nikome nije dozvoljeno da vas snima, ukoliko na bilo koji način niste dali pristanak na tako nešto. A, kada je reč o zaštiti privatne svojine, čini mi se da smo svetlosnim godinama udaljeni od pravnog regulisanja ove oblasti, s obzirom na činjenicu da lopovu kog si uhvatio na delu smeš samo da poželiš prijatan dan, jer u suprotnom može da te tuži za nanošenje telesnih povreda ili, ne daj bože, pokušaj ubistva. Kako bi se tek proveo kada bi oborio nečiji dron nad svojim dvorištem, možemo samo da nagađamo. Pitam se, da li bi se taj čin klasifikovao kao povreda privatne svojine?
