Čarls Bukovski, američki pesnik i romanopisac, upamćen je po svom eksplicitnom načinu pisanja i svojim pričama o gubitnicima sa margina američkog društva. Jedan je od najuticajnijih modernih autora, život je proveo u radničkoj klasi i siromaštvu, što je neretko tema njegovog pisanja. Njegova dela su u osnovi autobiografska, a u centru interesovanja ovog pisca su uvek patnje i problemi običnog čoveka. Njegovi junaci su nesrećni ljudi, gubitnici i osobenjaci sa margina društva ogrezli u poroke, često na ivici ludila, emocionalnog sloma i materijalne bede. Svakako najpoznatiji junak njegovih priča i romana je Henri Kinaski, alter-ego Čarlsa Bukovskog.
Svojim kontroverznim romanima, Bukovski je sebi obezbedio reputaciju „bludnog sina“, „matorog pokvarenjaka“ kojem se život svodi na alkoholisanje, žene i “filozofiranje”. Njegova biografija, uzbudljiva, mračna, preteška, govori u prilog tome. Neiscrpan izvor za mnogobrojne priče, pesme i romane pronašao je u vlastitom životnom iskustvu, u proživljenim dramama iz detinjstva, mladosti i vremena kad je lutao Amerikom, opijao se, radio svakojake poslove da bi preživeo.
Iskustva odrastanja pod pesnicom strogog i često nasilnog oca, Bukovski je opisao u „Bludnom sinu”, na iskustvima rada u pošti skrojio je svoj prvi roman „Pošta“. Odbijanje regrutacije, potrage za poslovima i opijanje sa ženom koju voli opisao je u „Faktotumu“, odnos sa različitim ženama satirično je tretirao u romanu „Žene“, a odnos prema slavi u „Holivudu“, dok se sam sebi podsmehivao u romanu „Palp“.
Roman “Bludni sin” prati detinjstvo i odrastanje Bukovskog, doseljenika iz rodne Nemačke, u talasu bede i ekonomske krize, tridesetih godina 20. veka, pred početak Drugog svetskog rata, pa kroz nju vidimo depresiju ondašnjih ljudi i njihov težak život u kriznim vremenima američkog društva. Roman donekle predstavlja autobiografiju Bukovskog, skrivenu pod pseudonimom glavnog lika Henrija Kinaskog, pošto on svoje lične doživljaje ugrađuje u priču i pruža nam, iz prve ruke, pregled svoje mladosti. Knjiga opisuje jedno odrastanje buntovnog momka, koji nije siguran šta hoće, ali zna šta neće. Odrastanjem uz nasilnog oca, majku pod očevom kontrolom i željom da se uklopi u društvo, on otkriva čari žena, cigara, tuče i alkohola. Bunt, strah, smeh, sukob s autoritetima, ljubav, bol, prezir – sve se to neprestano bori za prevlast u ovoj priči, junak beži od lanaca ustaljenog života, surove stvarnosti i normi ponašanja. Bludni sin je priča o otpornosti i preživljavanju. Smisao za humor glavnog junaka, njegova ljubav prema književnosti i njegovo odbijanje da ne odustane od svojih snova pomažu mu da prevlada prepreke u svom životu. Knjiga istražuje i teme otuđenja i usamljenosti, dok se Henri bori da se uklopi među svoje vršnjake i pronađe osećaj pripadnosti svetu koji ga, čini se, odbija.
Sam Bukovski je govorio da usamljenost nije najgora stvar na svetu. Najgora stvar na svetu je po njegovim rečima – „prekasno“.
„I uskoro će biti prekasno za mene
i proživeću život
s dragostorima, mačkama, čaršavima,
pljuvačkom, novinama, ženama, vratima i
drugim asortimanom,
ali nigde živog čoveka.“
“…trebalo bi da sam se se do sada
privikao na sve to
od mog besnog ključalog
sitničavog oca
do
niza žena
koje su došle kasnije
sve od reda uništene….
…. ali nekako
sam pronašao trajni
mir
koji nikada ne mogu
da mi oduzmu.”
( Citati iz zbirke pesama Za Džejn )
Bukovski je bio izuzetno plodan pisac. U njegovu bogatu književnu baštinu ubraja se pedesetak knjiga, romana, zbirki priča i pesama, intervjua, dnevnika, ali mnoge od njegovih priča i eseja još uvek nisu ugledale svetlost dana.
U fondu Biblioteke „Gligorije Vozarović“ dostupni su sledeći naslovi Čarlsa Bukovskog:
Romani:
– Bludni sin
– Žene
– Palp
– Zvono ne zvoni ni za kim
– Post office
– Faktotum
– Holivud
Poezija:
– Za Džejn
– Pesme 1, 2, 3, 4
Kratka proza:
– Beleške matorog pokvarenjaka
– Najlepša žena u gradu
– Priče o običnom ludilu
– Tako mrtvi vole
– Šekspir nikada ovo nije radio
Aleksandra Topić, bibliotekar
