• nedelja, 14. april 2024.
Sa kozama nije lako, ali se isplati
Društvo | Beočin | Poljoprivreda
0 Komentara

Sa kozama nije lako, ali se isplati

22. februar 2024. godine

Sa rancem na leđima i štapom u ruci, taman negde posle doručka i jutarnje kafe, put fruškogorskih pašnjaka krenuo je sa svojim stadom od oko 100 koza Dušan Paroški iz Suseka. U društvu dva verna pulina, naoružan strpljenjem i odeven u toplu zimsku odeću ovaj 64-godišnjak spreman je za još jedan naporan dan koji je pred njim.

Tek od nedavno Dušan je i zvanično penzioner, međutim za njega odmora nema. Koze su, kako kaže, ćudljive životinje, ne daju se kao ovce lako sačuvati. Čim mu pogled malo odluta, eto muke. Idu koze gde žele, a ne gde im se kaže, pa je nophodno da su mu stalno na oku.

-Radio sam punih 40 godina, mahom u privatnom sektoru, a dugo sam se uporedo bavio i svinjarstvom. Nisam imao svoje zemlje, pa sam kupovao kukuruz, ali cene su bile takve da sam se lepo uklapao i mogu reći da je bilo zarade. Međutim nastupila je sušna 2012/13. godina, a ja imao pune obore – 100 svinja, desetak krmača i tu kreće sunovrat. Umesto zarade, ja sam otišao nekoliko hiljada evra u dug, bio je to čist gubitak – priseća se odmahujuću glavom Dušan.

U to vreme na imanju porodice Paroški bilo je sedam koza, a mleko i sir koristili su isključivo za sopstvene potrebe.

-Nekoliko koza koje nisu bile zahtevne u smislu hrane me podstaklo da kupim još 15, pa 20 i ubrzo smo našli otkupljivača mleka koji je zahtevao minimum 100 litara dnevno. Fino nam je krenuo taj posao mogu reći, počeli smo da zarađujemo, ali te prve pare bile su usmerene na dug od svinja i na život. Bilo je potrebno neko vreme da stanemo na noge. Naravno i posla je bilo mnogo više, a svi u porodici smo se angažovali, od mene, preko moje supruge Milice, sina Zorana i snaje Sanje – kaže Dušan.

Sremac objašnjava da se zarada od koza, bar u njhovom slučaju, “krije” u tome što su one preko 350 dana godišnje na ispaši. Trenutno ih ima 110, od kojih se 90 muze.

-Muža koza kreće 15. marta, a traje do sredine decembra i obično bude između 150 i 200 litara. Inače, mleko je vrhunskog kvaliteta, baš zbog činjenice da koze pasu. Livade na kojima budu na ispaši u najvećoj meri nikada nisu hemijski tretirane i to je još jedan plus – objašnjava Dušan koji je zadužen za njihovo čuvanje.

Cena litre kozjeg mleka iznosi 100 dinara, što je s obzirom na ulog koji porodica Paroški ima za njih dosta isplativo.

-Pre par dana mi je unuka namestila nešto na telefon što meri koliko koraka napravim u toku jednog dana i mogu reći da je ta brojka iznad 10.000. Šalimo se kako je to dobro za moje zdravlje, međutim treba to izdržati. Moram priznati da nije velika mudrost biti pastir i čuvati koze, međutim jako je naporno. Mora se biti posvećen i strpljiv. U zavisnosti od terena na koji ih izvodim zadržavamo se više sati, recimo oko 7-8, što je skoro puno radno vreme i to na nogama. Obaveza je svakodnevna čuvati koze, nema bolovanja, godišnjeg odmora, slobodnih dana pa baš zbog toga verujem da niko tim poslom neće da se bavi. Lično sam nudio platu 1.000 evra, smeštaj i hranu za radnika, ali na oglas se javio samo jedan čovek koji nije ni počeo da radi, a već je odustao – priča Paroški.

Kako kaže, koze nisu bolešljive, dosta su otporne, pa mu na sreću usluge veterinara retko trebaju. Što se tiče njihove ćudi, tu je druga priča, inteligentne su, tvrdoglave i često neposlušne.

-Gde koze naume, tu i idu, pa ih je teško držati sve na oku, pogotovo kada je stado kao moje veliko. Na sreću imam dva dobra psa koji mi pomažu, ali nije ih lako sačuvati. Imaju snage više nego ja, doduše ne dam se. Još uvek mogu da ih ispratim. Paša je najvažnija i tu se krije naša zarada, ne jedu kukuruz, soju… – nastavlja Dušan.

Što se muže tiče ranije je za taj deo posla bila zadužena njegova supruga Milica, ali sada su na sebe tu obavezu preuzeli sin i snaja.

-Koze se muzu ručno dva puta dnevno – ujutru i uveče. Od nekih sat do sat i po nam je potrebno, jer smo se Sanja i ja uhodali i dosta smo brzi. Imamo laktofriz i mleko se nosi kod otkupljivača na svaka dva dana. Inače, povremeno ostavimo nešto mleka kako bismo napravili sir za koji je mahom zadužena moja majka i to radimo uglavnom po porudžbini. Nema ih puno moram priznati, ali imamo neke stalne mušterije. Nismo se toliko fokusirali na proizvode od mleka, kao ni mesa od koza već na samu sirovinu – kratko se uključuje u razgovor Zoran i dodaje da kilogram kozjeg sira košta 1.000 dinara.

Za kraj, Paroški su saglasni u jednom, držati koze nije lako, ali je ispativo.
D.T.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: