• nedelja, 14. april 2024.
KOLUMNA: Ne brigaj, struko!
Društvo | Kolumna
0 Komentara

KOLUMNA: Ne brigaj, struko!

29. februar 2024. godine

Piše: Nemanja Milošević

Priča se po Evropi da će do 2026. godine veštačka inteligencija kreirati ogromnu većinu sadržaja na internetu, što se, između ostalog, odnosi i na medijske sadržaje. Novinari su već u bojazni da će u dogledno vreme biti zamenjeni softverom, a medijski stručnjaci našli su se u dilemi oko toga na koji način pravilno iskoristiti veštačku inteligenciju u cilju unapređenja novinarskog posla i informisanja uopšte, kao i u cilju sprečavanja dezinformacija.

Čitava ta priča oko korišćenja veštačke inteligencije u novinarstvu, moram da primetim, ima svoje prednosti i nedostatke. Kao novinar i urednik u jednoj ozbiljnoj redakciji, priznaću da bi mi dobro došlo ukoliko bi se neka kompjuterska novotarija prihvatila prekucavanja “sirovih” izjava, lekture tekstova ili obrade fotografija, što su tehnički poslovi koji mogu da oduzmu sate i sate dragocenog vremena. Novinari bi, na taj način, mogli više da se posvete razvijanju sopstvene kreativnosti, potrazi za informacijama i radu na terenu, koji su delimično ograničeni pomenutim tehnikalijama.

Međutim, bojim se da veštačka inteligencija u današnje vreme ne bi bila iskorišćena isključivo u te svrhe. Po svemu sudeći, njeno uvođenje u redakcije na ovim prostorima, predstavljalo bi samo tehničku modernizaciju dobre stare “resavske škole”.

Šta to znači? S obzirom na to da veliki broj nas svakodnevno surfuje internetom i čita vesti na različitim portalima, verujem da ste i vi primetili jedne te iste vesti koje se “vrte” na internet stranicama različitih medijskih kuća. Bezbroj različitih portala, a vest potpuno ista. Od reči do reči. E, baš to prepisivanje, odnosno kopiranje kompletnih vesti, bilo bi još “efikasnije” uz pomoć veštačke inteligencije.

Zbog toga, pravi novinari, koji do informacija dolaze na terenu, smatram, ne treba da strahuju od toga da će biti zamenjeni nekakvim softverom. Ovaj strah, verujem, vlada samo među onima koji su zaposleni kao puki prepisivači ili generatori tuđih informacija. Ti poslovi, složićemo se, svetlosnim godinama su daleko od onoga što novinarstvo jeste.

Može taj softver, kažu, da napiše i članak. Na primer, o cenama poljoprivrednih proizvoda. I to bez greške, ako mu se tako naredi. Ali, pitam se, da li taj isti kompjuterski program može da sedne u automobil, provoza se po našim selima i na licu mesta porazgovara sa poljoprivrednicima o uzrocima i posledicama niske cene žitarica i njihovom uticaju na cenu žive vage, kao i o problemima koje su sami poljoprivrednici nasuprot zvaničnim informacijama uvideli tokom svog rada?

Čak i za najobičnije vesti, koje će veštačka inteligencija generisati, potreban je inicijalni izlazak na teren, što mora da obavi živ novinar.

Sa druge strane, kažu i da se ovi softveri unapređuju neverovatnom brzinom, te da su razvili i izvesnu dozu kreativnosti, “izbacujući” svojevrsne “reportaže” u roku od nekoliko sekundi. Pa ipak, čisto sumnjam da bi veštačka inteligencija uspela da izvede kvalitetan razgovor sa pastirom na obroncima Fruške gore ili da pronađe neku drugu toplu, ljudsku priču, pa je potom, onako od srca “sastavi”. Naprotiv, softver je tu da je “ukrade” od nas, koji joj posvećujemo svoje vreme, volju, ljubav i na kraju krajeva, svoj život. Isto kao što to trenutno rade internet lovci na priče, koji, primera radi, izvorne reportaže (koje su između ostalog i autorska dela), kopiraju na internet stranice za koje rade od reči do reči, ili pak nakaradno premundurene.

S tim u vezi, ako takvi “novinari” budu zamenjeni softverom, kvalitet medijskih sadržaja “resavskih” medijskih kuća svakako neće trpeti, jer ni oni, uprkos tome što su ljudska bića, svakako ne umeju da se pozabave živom vagom, pastirom i ljudskim pričama koje sam pominjao.

Njihovi poslodavci biće na dobitku, a na gubitku će biti, odnosno ostati, isključivo čitaoci, koji na kvalitetno izveštavanje odavno ne mogu da računaju u potpunosti. Medijski pluralizam odavno je “na aparatima”, a veštačka inteligencija bi, ukoliko se ti problemi ne shvate ozbiljno i ukoliko ne bi bila upotrebljena na adekvatan način, mogla samo da doprinese njegovoj skoroj smrti.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: