Trenutno Zasavčanin u tovilištu ima 30 bikova, a obrađuje ukupno 18 hektara zemlje, od toga u svom posedu ima 8, dok ostatak zakupljuje
Po zanimanju automehaničar, a po opredeljenju poljoprivrednik, 45-godišnji Darko Belimarković iz Zasavice 1 već četvrt veka bavi se ratarstvom i stočarstvom. Da može da se vrati decenijama u nazad, ponovo bi se, ističe, odlučio za isti put.
-Кako to obično biva kada je reč o poljoprivredi, moji roditelji su se bavili tim poslom, a ja sam nastavio njihovim stopama, mada moram priznati da sam po završetku srednje škole našao zaposlenje u struci, međutim usled određenih okolnosti od toga sam odustao. U međuvremenu sam se čak prekvalifikovao za varioca i počeo da radim u brodogradilištu, ali ipak posle nekog vremena sam doneo odluku da se vratim zemlji. Bilo je to sada već davne 1997. godine, od tada, do danas moje osnovno i jedino zanimanje je poljoprivrednik – priča Darko.
Trenutno Zasavčanin u tovilištu ima 30 bikova, a obrađuje ukupno 18 hektara zemlje, od toga u svom posedu ima 8, dok ostatak zakupljuje.
-Zemlje nama poljoprivrednicima nikada dosta, uvek fali bar još koje jutro. S obzirom na činjenicu da se pored ratarstva bavim i stočarstvom, odnosno tovom junadi na mojim njivama se mogu naći tradicionalne poljoprivredne kulture za ovo podneblje, a koje koristim u ishrani stoke, što bi značilo pre svega kukuruz, lucerka, ječam, suncokret, žito. Nažalost, površine koje trenutno obrađujem, pogotovo ako bude sušna godina, kao što je bila prošla, ne pokrivaju sve moje potrebe, pa sam često primoran da pojedine kulture dokupljujem. Ono što je definitivno da ću raditi u narednom periodu jeste povećanje površina pod kukuruzom – objašnjava on.
Nekada su Belimarkovića držali i krave, ali su od tog posla odustali.
-Nije da smo imali puno krava, pet ili šest, taman toliko da imamo određenu količinu mleka za prodaju, a i nismo morali da kupujemo svu telad. Ipak, vremenom smo krave rasprodali i sada imamo samo jednu i to za lične potrebe, s obzirom na to da imam dvoje male dece, mada moram priznati da mi se po glavi ponovo vrzma misao da ne bi bilo loše nabaviti još koju, ali otom – potom – kaže poljoprivrednik.
Кapaciti Darkovog tovilišta je od 50 do 60 grla, koliko ih je i imao u jednom momentu.
-Poslednjih nekoliko godina bilo je baš turbulentno i teško za moje domaćinstvo, pored suše suočio sam se i sa gubitkom teladi, jer 2020. godine mi je čak 10 grla uginulo. To je za mene veliki minus, ali nisam dao da me to obeshrabri. U planu mi je svakako da ponovo dođem do brojke 50 i na tome ću raditi. Preko toga mislim da bih teško uspeo sam da postignem, jer posla ima uvek, nekada manje, nekada više, zavisi od doba godine, a nemam pomoć, supruga radi i zadužena je za decu, dok su roditelji već stariji. Nažalost došlo je takvo vreme da ne mogu da nađem ni čoveka koji bi mi pomogao u poslu i koji bi za to bi adekvatno plaćen – odmahujući glavom priča Zasavčanin.
Кada se sve sabere i oduzme od poljoprivrede obezbedi određen profit, ali napominje da je to teško zarađen hleb.
-Da bi se neko bavio poljoprivredom on pre svega mora da je voli, da ima volje i strpljenja, da je spreman na rad i činjenicu da ne postoji radno vreme, slobodan dan, godišnji odmor. Iskren da budem, da se vratim sada u 1997. godinu verovatno bih se oslučio da krenem istim putem, neke stvari bih doduše drugačije radio, ali opredeljenje ne bih menjao. Svoj sam na svome, ma koliko to bilo teško – zaključuje Darko.
D. Tufegdžić
