Piše: Nemanja Milošević
Ovih dana, vozače je dočekala jedna lepa vest. Naime, kako navode iz Agencije za bezbednost saobraćaja, sledi nam izmena Zakona po kojoj za manje prepravke za vozilima više neće biti potreban novi tehnički pregled, niti potvrda proizvođača.
Dakle, neće više biti onih zavrzlama sa ugradnjom kuke i problema sa vozilima koja je već imaju. Neće više biti ni problema sa folijom na staklima, ugradnjom zaštitnog rama na traktorima, kao ni sa nepoznatim ili pogrešno upisanim podacima u saobraćajnoj dozvoli. Napokon, struka je, slobodno mogu reći, nakon niza godina, koje su vozačima iz džepova izbile lepe svote novca, priznala da nije bila u pravu.
Setimo se, onomad, na sva zvona se pričalo kako zatamljena stakla i kuka imaju ogroman uticaj na bezbednost u saobraćaju. Govorilo se kako je neophodno definisati ovu oblast i uvesti ponovne tehničke preglede i gomilu (sada nepotrebnih) izdataka za bilo kakvu (ispostavilo se nebitnu), prepravku na vozilu.
A, pošto nam je vozni park, brat-bratu, u proseku star bar dve decenije, još tada je bilo jasno da prosečan srpski vozač nema novce da plaća nove namete. I tako, usledilo je masovno uklanjanje kuka brusilicom i skidanje folije sa stakala (a znate i sami koliko je teško skinuti i staru registracionu nalepnicu, a kamo li foliju sa celog prozora). O ugradnji zaštitnih ramova na traktorima suvišno je i govoriti. Nemaš para da ga ugradiš zbog gomile dodatnih troškova, a slušaš priče o nekoj bezbednosti… Ali, eto. Neko je to, izgleda, napokon ukapirao, pa je od nedavno počela i podela besplatnih ramova, što svakako podržavam.
Nego, sada nešto razmišljam. Ova izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja svakako je radosna onima koji, na primer, planiraju da ugrade kuku za vuču. Ali, sto posto sam siguran da su oni koji su odbrusili svoje kuke (koje su im možda bile potrebne), u ovom trenutku dobili blagi nervni slom. Zamisli, nemaš para da platiš dažbine izazvane kukom, skineš je sa vozila, a posle par godina ispadne da si sve to uradio zarad bog zna čega… Eno, i moj Golfić, na primer, ima odbrušenu kuku. A sada sam, eto, mogao da kao čovek nakačim prikolicu i prevezem šta mi srce poželi, umesto da plaćam prevoz za svaku glupost.
I, pitam se još nešto. Da li će, u nekom slučaju, vlasnicima vozila koji su uredno platili sve dažbine za manje prepravke, koje sada tim dažbinama ne podležu, možda biti vraćen uzalud potrošen novac? Odgovor unapred znam.
Evo, do skoro su vozači koji na tablicama imaju slova Š, Ž, Ć, Č, Đ, W i Y, davali i po nekoliko hiljada dinara za njihovu zamenu, jer ta slova “više ne važe”. Dakle, maca donela – maca odnela. Te tablice vozači nisu birali, nego su ih dobili. A onda, odjednom, neko se dosetio da to više tako ne može, ali nije odlučio da zamenu odradi o svom trošku, nego naravno, o trošku vozača. Ni krivog, ni dužnog. Još ako želiš da prodaš automobil sa takvim tablicama, to su posebne muke. Čim vide gore pomenuta slova, ljudi od njih beže kao đavo od krsta, samo da ne bi imali dodatan trošak.
E sad, kada sam rekao šta mi je na duši, ostaje mi samo da, kao i većina vozača, čekam leto. Jer, sa letom obično dolaze neka nova pravila, bar kada je reč o tehničkom pregledu. Sva sreća, pa meni registracija ističe u decembru, jer do tada kontrolori, a i ta ista pravila, već dobrano olabave. Još samo da se ukine ona glupost vezana za izduvne gasove i ja sam na konju.
