Piše: Nemanja Milošević
Znam da sam na ovu temu pisao u nebrojeno navrata. I iskreno, dugo sam se uzdržavao od toga da se ne ponavljam, kako ne bih bio dosadan. Ali, saobraćaj je čudo i iz dana u dan živci normalnog čoveka postaju sve tanji. A, kada se nesavesnost i bezobzirnost pojedinih njuški za volanom odraze na normalno funkcionisanje života običnog čoveka, čini se da je novinskih redova o tome nikad dosta.
Ovaj put, ponovo ću se dotaći nepropisnog parkiranja. Ali, ne onih idiota koji parkiraju na dva mesta i njima sličnih, nego onih koji svojom bahatošću ne samo da umeju da blokiraju saobraćaj, nego i da ometu čoveka u izvršenju svojih obaveza, a u krajnjoj liniji, dovedu ga i u životnu opasnost.
Naime, na pisanje o ovoj temi podstakla me situacija koja se dogodila mojoj koleginici pre neki dan. Kako je morala da stigne na zadatak u drugom gradu, bilo je neophodno da tamo ode automobilom. Naravno, u ovakvoj situaciji, novinar se uvek pripremi na vreme i krene nešto ranije. Ali, sav trud i sva savest vrlo lako mogu da padnu u vodu, kada nakon otvaranja kapije, kako bi isterao kola i krenuo, ugledaš automobil od kog ne možeš da izađeš. Neko je stao pred tvoju kapiju “samo da nešto obavi”. A to obavljanje trajalo je duže od dva sata.
E sad, pitanje je šta raditi u ovakvoj situaciji. Od komunalne, a i ove obične, saobraćajne milicije, u ovim slučajevima nema nikakve vajde. Oni samo mogu da napišu kaznu vlasniku nepropisno parkiranog automobila, i njihov posao se tu završava. A tebi ostaje samo da čekaš da se vozač vrati, kako bi nastavio dalje sa svojim obavezama.
I tako, on će da plati kaznu od 5.000 dinara, ili pola tog iznosa u roku od osam dana, i opet će nastaviti da se bahati, pred nekom drugom kapijom. A to što ti nećeš stići da obaviš svoj posao, ili, ne daj bože, na pregled kod lekara, na avion, autobus, voz – nikoga nije briga.
Zaključujemo, dakle, da kaznena politika nikako ne pije vodu, jer ovaj problem uprkos kaznama (koje su, ruku na srce, više nego blage), i dalje postoji.
Složićemo se, da ovaj kazneni sistem funkcioniše, ljudi bi danas sasvim normalno mogli da izađu sa onog parkinga iza Opštine i uključe se u ulicu Kralja Petra Prvog. Bez bojazni da će ih neko smrskati sa leve ili desne strane, jer zbog onih koji se parkiraju na samom uglu i potpuno blokiraju preglednost saobraćajnice, svako uključenje u glavnu ulicu predstavlja pravu igru na sreću. Ruski rulet, da ne kažem.
Zato, smatram, sve dok “pauk” jednog dana ne počne da odnosi automobile ovakvim vozačima, sve uz kauciju za držanje automobila koju bi dobrano osetili po džepu, rešenju ovog problema se kraj neće ni nazreti.
Da se razumemo, šta ja imam od izvinjenja tog bezobzirnog vozača (trudim se sve vreme da ne upotrebim neki grublji izraz, jer bih počeo nekontrolisano da psujem kao kočijaš), ako ću izgubiti posao jer ću zakasniti na isti, ako ću zakasniti na važan sastanak, terapiju, na putovanje ili bilo koje mesto na koje sam se u tom trenutku zaputio. I na posletku, šta imam od njegovog “izvini” i kazne koju je dobio, ako me “pokupi” autobus u pomenutoj ulici Kralja Petra. U tom slučaju, mogu samo da progonim u snovima i njega i one koji su slepi na takvo njegovo ponašanje.
Za ovaj put, od mene toliko!
