Činjenica je da se srpska sela, sada već decenijama unazad smanjuju, pa čak i gase, ali isto činjenica je da ona i dalje mogu puno toga da pruže, a da je to tako dokazuje 26-godišnji Nemanja Aleksić iz Zasavice 1 koji se zajedno sa roditeljima bavi poljoprivredom i ne planira da se preseli iz svog rodnog mesta.
Кako kaže, od kada zna sa sebe njegovi su obrađivali zemlju i držali stoku i nekako, mišljenja je on, bilo je normalno da sa tim poslom i sam nastavi, doduše, priznaje da se zaposlio, a kako bi imao mesečno sigurna primanja, jer koliko god voleo poljoprivredu u njoj zarada nije sigurna i zavisi od brojnih faktora na koje ne može da utiče.
-Aktivnije sam u poljoprivredi poslednjih nekoliko godina i od tada su se mnoge stvari promenile u našem domaćinstvu, a pre svega mislim na činjenicu da smo izgradili jedan objekat za tov junadi, te tako povećali kapacitet, da smo modernizovali mehanizaciju i celokupnu proizvodnju digli na jedan viši nivo – počinje razgovor za Mačvu Nemanja.
Pored tova junadi, bave se Aleksići, a sasvim logično i ratarstvom, pa tako trenutno obrađuju nešto više 15 hektara i u tovu imaju 35 grla.
-Dok su roditelji nekada držali do osam grla junadi i to na vezu, sada ih imamo višestruko više i mogu da kažem da smo popunili kapacitet našeg objekta. Radi se o relativno novom tovilištu koji smo izgradili 2018. godine, a gledali smo da nam u što većoj meri bude olakšan posao oko hranjenja, životinja, ali i samog ćišćenja istog, pa sve to možemo da završimo mašinskim putem i na taj način uštedimo ne samo snagu i zdravlje, već i vreme. Što se tiče ratarstva, naša proizvodnja se mahom zasniva na tradicionalnim kulturama za ovo podneblje, što bi značilo na kukuruzu, pšenici, detelini, ječmu i suncokretu i to uglavnom za sopstvene potrebe. Opšte je poznato da je prošla godina bila sušna i da je kukuruz dosta omanuo, odnosno da su prinosi bilo znatno lošiji, ali nadam se da se dug period bez kiše neće ponoviti ovog leta. Inače, prema nekoj mojoj računici još desetak hektara nam fali, a da imamo svega dovoljno, pa ako nas i nebo pogleda, da malo i pretekne – priča Zasavčanin.
Poljoprivredna mehanizacija koju Aleksići poseduju uglavnom je novijeg datuma proizvodnje i o tome se dosta vodi računa.
-Dosta dobru mehanizaciju imamo, jer smatram da je to jedan od preduslova za uspešno bavljenje poljoprivredom, naravno nije presudan faktor, ali dosta znači kada imaš, primera radi, traktor na koji možeš da se osloniš i da znaš da se neće kvariti svako malo. Nešto smo kupili poslednjih godina, nešto staro menjali za novije, a sve u svemu imamo pouzdane mašine. Jedino što nam nedostaje jeste kombajn – objašnjava Nemanja.
Mladi Zasavčanin napominje da u poljoprivredi nije ni malo lako, ali ne žali se puno, jer je, kako dodaje, sam odabrao time da se bavi.
-Teško jeste kao i u svakom poslu, ali zagrizli smo, ulagali i ulažemo, pa nam nema nazad. Otac, majka i ja postižemo sve, dobra organizacija i nema problema, bar ne što se tog dela našeg posla tiče, sa druge strane voleo bih da država ozbiljnije stane iza mladih poljoprivrednika, da su subvencije redovnije i da imamo siguran plasman naših proizvoda. Selo ne sme da se ugasi, jer kada živi selo, živi i grad, nije da mladi beže od poljoprivrede, ali puno je nesigurnosti, što većina ne sme sebi da priušti. Lično ja imam veliku želju da širim svoje gazdinstvo, ali otom – potom, videćemo šta nas čeka, koliko već ove godine – zaključuje Nemanja.
D. Tufegdžić
