Proslavu svog 60. rođendana Zoran Pršić iz Mačvanske Mitrovice bez imalo sumnje pamtiće do kraja života. Poklon koji je od svojih sinova i njihovih supruga dobio nije materijalne prirode, nema cenu, etiketu, novčanu vrednost, a ipak vredniji je od svega. Na dan njegovog velikog jubileja ispunjena mu je dugogodišnja želja, posle više od četvrt veka venčao se sa suprugom Duškom i u crkvi.
-Duška i ja smo se uzeli 1985. godine, tada smo imali samo opštinsko venčanje, ali ne i crkveno. Iste godine rođen je naš stariji sin Nenad, a posle pet godina dobili smo i drugog sina Nikolu. U našoj porodici je oduvek postojalo nepisano pravilo, a to je da smo sve značajne datume proslavljali i obeležavali, rođendane, godišnjice, zatim su usledile svadbe, pa rođenja unuka. Upravo zato, želeo sam da rođendan proslavim u krugu porodice, a s obzirom na broj godina da to bude u malo svečanijoj atmosferi – priča Zoran.
Ni on, ni supruga Duška nisi ni slutili kakvo iznenađenje im se sprema i to dva meseca unazad.
-Nas dvoje jesmo pričali kako bi voleli da se venčamo u crkvi, ali ništa nismo uradili po tom pitanju. Deca su to zapamtila i osmislila da nas upravo na moj rođendan iznenade, tako što su nam organizovali venčanje. Ništa nije nagovaštavalo šta nam spremaju, tako da im je plan uspeo. Bili smo u totalnom neznanju i naivno nismo pročitali neke njihove poteze – nastavlja Zoran.
Duška objašnjava kako su se na dan rođendana lepo svi spremili i krenuli na “svečani ručak”, ali prva stanica je bila crkva.
-Deca i snajke su mi kupili novu haljinu, Zorana su obukli u odelo i sve pod izgovorom kako idemo na proslavu rođendana. Mi se nismo bunili, bili smo srećni što ćemo se okupiti lepim povodom i provesti zajedno jedan dan. Кrenuli smo, kako smo nas dvoje mislili, za Beograd, međutim stali smo kod crkve u Mačvanskoj Mitrovici – priča Duška.
Malo zbunjeni, ali odgovor na pitanje zbog čega su se zaustavili već je bio spreman.
-Duška je često govorila kako bi bilo dobro da napravimo jednu grupnu sliku za uspomenu, na toj slici da budemo svi, nas dvoje, sinovi, snaje i unuci. Što su oni takođe zapamtili i znalački iskoristili kao „mamac“ da sređeni uđemo u crkveno dvorište. Naravno, izgovor je bio da iskoristimo lep ambijent i da konačno napravimo tu fotografiju. Bio sam začuđen kada smo stali pred crkvom, ali hajde, progutao sam priču o zajedničkoj fotografiji. Međutim, sve je to bilo unapred dobro osmišljeno. Bližimo se vratima crkve, a ispred nas čekaju moj kum Radenko i Duškina kuma Neda. Uvode nas u crkvu, mi u šoku, još uvek nesvesni svega što se dešava – priča Zoran.
Duška se nadovezuje da je tek kasnije shvatila sve što se dešavalo.
-Iskrena da budem, mene su toliko emocije obuzele, uzbuđenje, pomešano sa elementom iznenađenja, tek kada sam slike gledala nekako sam postala svesna šta se sve izdešavalo i kako je sve to izgledalo. Sin je u jednom trenutku pritrčao, dao mi bidermajer, a ja se okrećem oko sebe i vidim da je crkva ispunjena našim rođacima i prijateljima, ljudima koje mi volimo i koji vole nas, našim najbližima. Neverovatan osećaj, prosto ne da se opisati. Odjednom nas hvata trema – kroz smeh priča mlada.
Ona dodaje da su nakon samog čina venčanja zaista izašli da se slikaju ispred crkve, ali da su u tom trenutku svi gosti nestali.
-Slikali smo se, a pošto smo svi bili svečano obučeni, naravno da smo očekivali da ćemo ići negde na ručak, nekako sam mislio da ćemo otići do Beograda, ali na kružnom toku na Rumskoj Malti mi smo pridužili za Voganj, te skrenuli za jedan salaš, gde smo odmah naleteli na brojne automobile. Ulazim polako stazom u dvorište, a ispred nas se pojavljuje pevač koji peva našu omiljenu pesmu “Božanstvena ženo”, a gosti ustaju i tapšu. Sva naša familija i prijatelji, zajedno sa kumovima su zato brzinom svetlosti nestali iz crkve, a kako bi nas ovde dočekali – nastavlja Duška.
Ubrzo su stigle i torte, jedna rođendanska, a druga mladenačka, sa figurama koje su krasile Zoranovu i Duškinu tortu i na svadbi koju su imali pre više od 25 godina. Na video bimu prikazane su fotografije iz zajedničkog života, a sve to je nateralo i mladencima i gostima suze na oči.
-Ne postoje reči kojima bih ja mogao opisati kako smo se mi osećali, pregršt emocija – od zbunjenosti, preko iznenađenosti, uzbuđenja, sreće. Neverovatno je ovo što su nam Nenad sa suprugom Anom i unucima Dimitrijom i Viktorom i Nikola sa svojom suprugom Sanjom i unukama Lenom i Anom priredili. Lepši poklon ne bih mogao ni da zamislim i ovaj rođendan ćemo bez sumnje svi pamtiti – zaključuje Zoran.
D. Tufegdžić
Foto: F. Savić
