Samo jedan zvuk pištaljke bio je dovoljan da se skoro tridesetak mališana rastrčanih po celom terenu okupi oko Radosava Simića i Milana Minića. Obučeni u plavo – bele dresove, dečaci i devojčice mirno su stali i čekali komande. Pod svetlima reflektora, tačno u 19 časova počeo je trening škole fudbala „Budućnost“ iz Salaša Noćajskog.
Nije tajna da Salaščani vole fudbal, a u prilog tome govori podatak da „Budućnost“ postoji punih 76 godina. Vole ga kako stari, tako i mladi, prate se utakmice ne samo na domaćem stadionu, već i na gostovanjima. Generacije su stasale na terenu u ulici Tihomira Vasiljevića, po svemu sudeći stasaće još mnoge.
Škola fudbala pri klubu počela je sa radom pre dve godine i za sada funkcioniše bez problema, a na zadovoljstvo kako samih čelnika u „Budućnosti“, tako i brojne dece i njihovih roditelja.
-Salaš je oduvek bio fudbalsko selo, pre svega naš prvi tim je poslednjih nekoliko godina ostvario neverovatne uspehe, prvo ulazak u Vojvođansku ligu, te nekoliko sezona provedenih u tom rangu. Omladinske kategorije su takođe uspešne i nastojimo da tako i ostane. Trenutno, a to sa ponosom govorim naša škola fudbala okuplja između 35 do 40 dečaka i devojčica, što je ozbiljna brojka za jedno selo i mnogo veća mesta ne mogu da nam po tom pitanju „izađu na crtu“ – kaže Simić.
Godišta mališana koji treniraju u okviru ove škole su razna, pa tako najstariji imaju 12 godina, a najmlađi tek pet. S tim u vezi trening nije lako organizovati i prilagoditi za sve uzraste, međutim Simić i Minić to rade bez greške. Sa treninga deca odlaze umorna, ali sa osmesima na licu i svaki je nova lekcija, da li o fudbalskoj veštini, fer pleju ili drugarstvu.
Za Simića je rad sa decom najzanimljiviji i najinspirativniji, ali i vrlo odgovoran, jer su to godine kada mališani najviše upijaju i vrlo često oponašaju odrasle.
-Može se slobodno reći da je posao trenera najmlađe kategorije vrlo izazovan i zanimljiv. Na početku je bilo malo teže održati disciplinu na treningu, ali vremenom smo došli do toga da se vrlo dobro zna šta je rad, šta se sme i može, a šta ne. Slušaju i sada su disciplinovani, mada mi se još uvek igramo, tek uče o fudbalu, ali pokušavamo moj kolega Milan i ja, da im usadimo još neka znanja, kao što je fer plej, kao što je poštovanje protivnika, poštovanje starijih, autoriteta, to su neke stvari koje će im kasnije značiti u životu bilo da nastave da se bave ovim ili nekim drugim sportom, ali i ako to ne učine. Svakako dobro je da se druže, da se međusobno upoznaju, da imaju neku obavezu, ali i da stvaraju zdrave životne navike, jer fizička aktivnost može da im donese samo pozitivne stvari – objašnjava Simić.
On kaže, da već u tako ranim godinama može da se vidi koje dete ima talenat za fudbal, te da ih u Salašu ima dosta.
-Nekome ko se razume u fudbal dovoljan je jedan trening da prepozna nečiji talenat, mada to ne znači da će to dete nastaviti da se bavi ovim sportom, mora da se vežba, vredno radi i voli. Nama je za sada najvažnije da dece imamo puno, da „Budućnost“ ima budućnost. Naši najmlađi su svakako ponos sela – zaključuje Simić.
D. Tufegdžić
