Književna zajednica Sremska Mitrovica i knjižara Book bar organizuju promociju knjige „8 godina u najtežem zatvoru Tajlanda“ Maksima Klasanovića.
Promocija će se održat u sredu, 2. novembra sa početkom u 19:00 časova u Book baru u Sremskoj Mitrovici.
Učestvuju:
Maksim Klasanović
Mirjana Marković
Sanja Krtinić
Hajrudin Durmanović
Maksimova epopeja
Da li postoji oprost za sagrešenja koja počinimo? Ako oprostimo sami sebi sve ono što smo počinili i krenemo putem koji je jedini ispravan, putem čovekoljublja sa verom u Boga i u molitvi za spas, za nas ima nade. Maksim Klasanović je morao dobro da se iskaljuga i trebalo mu je da se dugo kobelja iz duboke jame kako bi mogao dobro da krene. On u jednom trenu i kaže: „Zatvor je bio najbolje što mi se moglo desiti.“ I baš te godine provedene u zatvoru su mu pomogle da se vrati sebi i da shvati koliko je njegov put bio pogrešan. Zahvaljujući tom bolnom iskustvu nastala je knjiga „8 godina u najtežem zatvoru Tajlanda“. Život na Tajlandu bio je kao na brzoj traci, opijanja alkoholom, narkoticima, ali kako Maksim kaže „ ali uvek novcem“. Ta glad za porokom je bila neugasiva, i samo jedan čin neopreznosti sa dilerom droge menja Maksimov tok života. Rajske bele plaže, život u provodu i sa porodicom, suprugom Suzanom i ćerkom Majom zamenjuje život u Bombat Piset Klangu, najtežem zatvoru u Bangkoku. I tu shvata kako su ljudi meso na poslužavniku, kako je duga noć koja se prespava na podu sa uzglavljem od flaše coca cole u smradu amonijaka gde vlada kombinacija Darvinove teorije o preživljavanju najsposobnijih i zakona pesnice. Zahvaljujući motu „Zini, zažmuri i jedi“ se ostaje u životu, a posle kad se navikne na sve to zahvaljujući dobrim prijateljima i mini marketu dolazi se do pristojne hrane. Pored mnoštva pacova, zmija, buba, suočavanje sa strahom i neizvesnošću je bilo mnogo teža stvar koju je morao da prebrodi. Hvatajući se očajnički za nadu o izlasku iz zatvora posle pokušaja majke koja je uspela da prokrijumčari ogromnu svotu novca koju je podigla na kredit za njegov otkup, shvata koliko je sve na ivici noža i kako ga realnost surovo trezni, kao i činjenica da nije odobrena kaucija. Tek tu u zatvoru spoznaje šta je briga i šta su majčine suze. U zatvoru stiče i prijatelje Nobela koji je tvrdio da je Nobelov unuk, Viktora, Kalija, Amira, Noa, Enjo, … svi oni su imali svoje teške životne priče i svako od njih je utisnuo svoj pečat u Maksimovu dušu. Bavljenje sportom, meditacija, propovedi koje je držao bile su spasonosno uže ka stavljanju svog života pod kontrolu. Trebalo je snagom uma se odupreti i tučama, osvetama bandi, nagonima, progonima ledi bojeva, emotivnim krizama zbog nemogućnosti susreta sa ćerkom Majom. Maja mu je bila razlog da izdrži. U tom prvom susretu sa Majom i Suzanom, nije im trebalo ništa osim njih samih. Zahvaljujući jogi pronalazi božansko u sebi i shvata da su mnogi raniji stavovi bili pogrešni, da je bio uobražen, arogantan, ogovarao svakoga i da mora da se promeni. I promena se dogodila. Iz dana u dan postajao je bolji čovek. To dno na koje je pao i koje je poljubilo mu je dalo i najbolju lekciju. Posle osmogodišnje epopeje napušta zatvor svestan da je ipak imao sreće, jer kako kaže „Bog zna da nije svima dozvoljeno da se ponovo nađu“. Socijalna kompetencija je bilo njegovo sidro s kojim je plovio u novi život.
Mirjana Marković
