Кreativnost je kao kašalj – ne da se sakriti, a da je to zaista tako govore torte i kolači 37-godišnje Marije Veselinović iz Zasavice 1.
Marija je, kako sama kaže, od ranog detinjstva na različite načine ispoljavala svoju kreativnost, volela je da crta i slika, te vrlo često i uspešno učestvovala na raznim likovnim takmičenjima i konkursima, međutim na njenu veliku žalost, priznaje ona, nije ni negovala, a ni školovala taj svoj talenat. Ipak i pored toga što ju je život odveo na neku drugu stranu, više parktičnu nego umetničku, Marija je uvek nešto svojim rukama stvarala, pa je tako u jednom trenutku izrađivala nakit, a zatim i lutke.
-Кao klinka sam se dosta likovno izražavala, a posle sam tu svoju kreativnu crtu usmerila na izradu minđuša, ogrlica, narukvica i drugih komada nakita od raznoraznih materijala. To mi je bilo zanimljivo neko vreme, da bih zatim pravila, kako sam ih ja nazivala, etno lutke, lutke u narodnim nošnjama. Ipak, nije mene u potpunosti ispunjavalo to što sam radila, nekako se nisam u tome pronašla, a i večito sam bila nezadovoljna svojim radovima, iako su ih drugi hvalili, ja sam ima nalazila brojne mane – priča Marija.Torte je počela je da pravi pre četiri-pet godina i to uglavnom za najbliže, familiju, prijatelje, komšije, međutim vrlo brzo su počele pristizati i porudžbine.
-Prvo sam krenula da pravim torte, a zatim i kolače, konkretno medenjake. Moram da budem iskrena, nisam luda za delom posla koji se odnosi na samu izradu torte, to je ono što moram da uradim, ali zato dekoraciju prosto obožavam, tom delu posvećujem najviše i vremena i pažnje. Što je dekoracija komplikovanija, to predstavlja veći izazov za mene, a samim tim i veće uživanje. Inače, volim da radim za mušterije koje imaju ideje, koje imaju neobične zahteve, jer to u meni budi dodatnu kreativnost, to mi je interesantnije, jer sama sebe tako podstiče da budem još bolja. plus ukoliko mi daju odrešene ruke, moja mašta nekada nema granice – priča dalje Zasavčanka.
Za nju je ipak, naglašava Marija, podjednako važno da njene torte osim što izgledaju lepo budu i ukusne i uvek se vodi tim da sve što napravi mora biti kvalitetno u svakom smislu, baš zato koristi kvalitetne sastojke, filovi su kremasti, a kore meke i sočne.
-Pravljenje filova i kora nije moj omiljeni deo, ali svakako ni to ne sme da omane, kod poslastica na kraju krajeva ukus je najbitniji, zato sve torte koje pravim moraju biti lepe i za oko, ali i za nepce. Кada sam sigurna da je ukus dobar onda prelazim na deokraciju, a u tu svrhu dosta koristim fondan masu od koje izrađujem i figurice, a po kojem sam naučila i da slikam. Na moju žalost, ne dolaze mi često, ili bar ne u onoj meri u kojoj bih ja volela, mušterije sa nekim ozbiljnijim zahtevima, naravno bude raznoraznih ideja, i svaki put se oduševim kada treba da napravim neku dekoraciju koju nisam nikada ranije, međutim češće su to nešto skromnije dekoracije, svedenije. Na to možda utiče i sama cena, jer što je dekoracija komplikovanija, neobičnija, to je i cena torte veća, prosto ulaže se veći rad, više vremena, materijala – priča Marija i dodaje da joj stalne mušterije često samo daju temu, a sve ostalo prepuste njoj, jer znaju kako radi i veruju joj, a do sada se ni jednom nije desilo da nije ispunila očekivanja.
Dnevno Zasavčanka provede od 8 do 10 sati u svojoj mini radionici, a vrlo često se desi da “zaboravi” da pogleda u sat, pa radi do kasno u noć. Osim torti, Marija pravi i medenjake.
-Što se tiče medenjka, tu je dekoracija najveći posao i za nju treba dosta vremena, dekoracija jednog kolača koji se ručno oslikava može da potraje i do dva sata, bez preterivanja, mada sve zavisi koliko je dekoracija komplikovana, radi se često u etapama i potrebno je da se osuše posle jedne etape, a pre duge i tako – objašnjava ona.
U skorijoj budućnosti, priznaje Marija, volela bi da ima svoju malu radionicu u kojoj bi zaposlila još dve žene i zadužila ih za izradu torti i medenjaka, a ona bi se bavila isključivo dekoracijom, to joj je bila i ideja pre epidemije korona virusa, međutim od nje je, bar za sada morala odustati.
-Zadovoljne mušterije su najbolja reklama i toga se držim, jer je vreme pokazalo da je to zaista tako, te da nije samo izlizana fraza. Lepa reč je zlata vredna i nove mušterije koje kupe poslastice od mene najčešće dođu po preporuci, što mi daje vetar u leđa, jer meni to govori da dobro radim i da to ljudi prepoznaju. Ja pravljenje torti i medenjaka još uvek doživljavam kao hobi u kojem zaista jako uživam i koji me ispunjava i donosi toliko radosti, ali iskrena da budem, volela bih da imam svoju pravu malu radionicu u kojoj bih spojila kreativnost, ljubavi i biznis – završava Zasavčanka.
D. Tufegdžić
