Ne može se srpska trpeza zamisliti bez kupusa, pečenje bez kupus salate nije pečenje, slava bez sarme prosto ne može da prođe, a ako ćemo iskreno, malo je onih kojima ne krene voda na usta kada pred sobom imaju pun tanjir podvarka. Sredinom jeseni, potražnja za glavicama kupusa naglo skoči, burad za kišeljenje se već uveliko spremaju, a ova biljka bogata vitaminom c i brojnim mineralima sve više zauzima mesta na pijačnim tezgama.
Ljubiša Beić iz Rume godinama unazad bavi se poljoprivredom i njegova proizvodnja bazira se upravo na kupusu i luku srebrencu. Кako kaže, očekuje da ova godina bar kada je kupus u pitanju bude uspešnija od prethodne, jer za sada je cena dobra, a i kvalitet kupusa je puno bolji od prošlogodišnjeg.
– Obrađujem oko jednog jutra zemlje i bazirao sam se na proizvodnju kupusa i luka. Što se konkretno kupusa tiče njega sadim od početka, pa do sredine sedmog meseca i to radim mašinski, što mi znatno olakšava posao. Seča kupusa startuje u drugoj polovini oktobra, a konkretno ja sam sa ovim radovima krenuo oko 20. oktobra. U pitanju je proizvodnja na otvorenom koja je svakako zahtevnija od proizvodnje u plastenicima i mogu slobodno da kažem da do kvalitetne biljke nije ni malo lako doći – priča Ljubiša koga smo zatekli u Rumi ispred prikolice pune kupusa kako jednoj mušteriji pomaže pri odabiru najlepših glavica.
Za kvalitet kupusa, kaže on, od najvećeg značaja jeste navodnjavanje, izuzetno je bitno da ova biljka ima dovoljne količine vode, a neophodno je i đubrenje, pa i po koje tretiranje.
– Posla oko kupusa ima, od sadnje, pa do prodaje radi se svakodnevno, međutim postiže se to sve ako je dobra organizacija rada. Na sreću imam pomoć, jer se povrtarstvom bavim porodično, tačnije u proizvodnji su uključeni i moj otac, supruga, deca. Da nije tako, bilo bi znatno teže, jer nema ljudi koji su zainteresovani da rade na njivi, stariji koji bi i hteli nisu kadr, a mlađe to ili ne zanima ili već imaju poslove u raznim firmama i fabrikama – objašnjava Rumljanin.
Кada priča o zaradi ona, kao i kod ostalih poljoprivrednih kultura, zavisi od godine do godine, od vremenskih uslova, a i tržišta.
– Jedne godine budem zadovoljan zaradom, naredne ne i tako u krug, to nije ništa novo i neobično kada je poljoprivreda u pitanju. Na primer, prošla godina je za kupus bila znatno lošija od ove, cena se kretala oko 25 dinara za kilogram, a sada je rod bolji, kvalitetniji, a i cena je značajno veća i trenutno se kreće oko 50, a dođe čak i do 60 dinara. Još uvek nemam tačnu računicu, jer je prodaja tek krenula, ali već sada znam da će zarada biti bolja. Inače cena se tokom vremena menja, što znači da može i da padne i da skoči, uglavnom krenem od veće, pa idem ka nižoj, ali se dešava i obrnuto, to sve zavisi od ponude i potražnje – priča dalje Beić.
Za sada prodaja još uvek ide nešto sporijim tempom, ali to ga ne brine ni najmanje, jer kako kaže, očekuje veću potražnju tek u drugoj polovini meseca. Svoj kupus uglavnom plasira u Rumi, mada ima i verne mušteriju u Vrdniku, pa njegov kupus i tamo može da se kupi.
Rumljanin pored kupusa ima i luk srebrenac, njega je posadio na oko pola jutra zemlje. Za razliku od kupusa, ovu sadnju je morao obaviti ručno.
– Posadio sam 350 kilograma luka i to početkom oktobra. Za sada je rano da govorim o nekom prinosu i očekivanjima, ali iskreno se nadam da će sve proći kako treba, da će biljke biti zdrave i plod kvalitetan, ali otom – potom, da mi je prvo da prodam sav kupus, pa polako – dodaje poljoprivrednik.
Mira Rašković jedna je od vernih Beićevih mušterija, kod njega se snabdeva kupusom već nekoliko godina unazad.
– Ljubišin kupus je zaista izuzetnog kvaliteta i mogu da kažem da sam prezadovoljna, jer se dobro kiseli, ukusan je i jela sa njim su prave poslastice. Moram biti iskrena i reći da sam ranije uzimala više kupusa, međutim sada sam tu količinu malo smanjila, jer prosto i moje potrebe su manje, ali i dalje volim da iz svog bureta izvadim kiseli kupus za sarmu, podvarak i druga jela – kaže Mira dok pakuje glavice kupusa u svoju torbu razmenjujući sa Ljubišom još po koju reč o raznim drugim svakodnevnim temama.
