U Zanatlijskoj ulici u Sremskoj Mitrovici – zanatlija i dalje ima koliko hoćeš. Tu su još uvek sajdžije, oštrači, majstori za televizore i ostali stari ili manje stari zanati, koji se još uvek spasavaju od izumiranja koje im zbog razvoja tehnologije preti.
Međutim, baš tamo, ima i onih koji se bave, slobodno se može reći, jednim savremenim zanatom, koji baš ide u skladu sa razvojem tehnologije, ali iz nekih drugih razloga opstanak im je pod velikim znakom pitanja. Reč je o majstorima za mobilne telefone, među kojima je i savremeni zanatlija Milan Gajevac, među ovdašnjom rajom poznatiji samo kao Gaja.
U posao je, kaže, ušao još pre dve decenije, ne sluteći da će se mobilnim telefonima baviti do dan danas.
– Prvo sam se bavio ugrađivanjem kasetofona u automobile, zajedno sa kumom. I, negde 2000-2001. godine, kumov otac je počeo da dovlači prve mobilne telefone iz “preka”. Tako smo polako učili, a kako je naše znanje raslo, rešili smo da ga i unovčimo. Prvo smo otvorili zajedničku firmu, a posle, sa rastom obima posla smo se podelili – počinje Gaja svoju priču.
U to vreme, posla je bilo, što se kaže, toliko da su se plašili para, a radilo se sve što ima veze sa mobilnim telefonima.
– Tada smo radili i prodaju i popravku. Tih godina je bio pun zamah mobilne telefonije i bilo je dosta novaca u toj priči, sve dok se nisu pojavili mobilni operateri sa telefonima na ugovor. Međutim, i to smo dugo lako preživljavali. Кupovali su ljudi telefone kod njih, ali posao je išao i nama, i što se tiče prodaje, i što se tiče popravke. Tek zadnje tri godine, sve se svelo na popravke telefona i prodaju maski i ostalih dodataka, a prodaja telefona je stala jer su nas veliki operateri progutali. I sami ste sigurno nekad kupili telefon “za dinar” ili za neku minimalnu ratu. Na takve pogodnosti mi nismo spremni, pa je prodaja prosto zamrla – kaže Gaja.
Tako, prodaja novih telefona u servisima, priča, više nije primat i ima je sve manje, dok se polovni telefoni prodaju još nekako.
– Polovni telefoni se kupuju, ali, znaš u čemu je problem – svi bi da kupe polovan Ajfon 13 koji je izašao pre 10 dana, al` da je džaba. Ljudi očekuju skoro nov telefon sa vrhunskim karakteristikama za oko 50 evra, a to je prosto nemoguće – priča Gaja.
Zato je sada primarni posao u servisima mobilnih telefona upravo – servis. Odnosno, više su bazirani na popravke, a, s obzirom na to da je za tako nešto potrebno imati pravo, zanatlijsko znanje, mnogo je vremena bilo potrebno i za učenje, koje, kaže, traje i dan danas.
– Кao što rekoh, u priču me je uveo kum, koji je kefalo za mnoge stvari. Od njega sam učio do određene granice, ali kada uđeš u posao, neke stvari ti postanu potpuno normalne. Sa razvojem tehnologije, razvijale su se i naše veštine, i to vrlo postepeno, korak po korak. To znači da, ukoliko bi se neko sada, bez ikakvog predznanja, odlučio da radi ovaj posao, trebalo bi mu mnogo vremena da nauči sve što je potrebno. Prosto, mi smo učili korak po korak, od inovacije do inovacije, i tako unazad 20 godina. Učilo se model po model, od prvih cigli, pa do najmodernijeg telefona – priča naš sagovornik.
Mušterija zato i ima, jer, znanje sticano godinama se ceni, pa ga svakodnevno posećuju ljudi iz svih krajeva grada, bez obzira na godište.
– Dolaze i mlađi i stariji, s tim što su stariji uglavnom zahtevniji. Veže se čovek za telefon, koji sada već ima operativni sistem koji je zastareo i neka od funkcija mu zato ne radi. Ali, on neće da promeni taj telefon, jer smatra da je dobar, pa dođe ovde sa željom da mu ga ja malo “ubrzam”. Od tog, bato, nema `leba! – kaže Gaja i dodaje da su naječešće popravke sa kojima se susreće zamena razbijenog ekrana i popravka konektora za punjač.
– Na paze ljudi, pa pucaju ekrani na sve strane. A, vole i da koriste telefon dok je na punjaču. Razvuku kabal, pa ga saviju pod 90 stepeni dok drže telefon u ruci. Šta ćeš, mora ili da dođe do prekida u kablu, ili do kvara u konektoru – priča Gaja.
Naravno, u svakom poslu sa ljudima, svaki dan sa sobom nosi neku svoju priču, često i komičnu.
– Anegdota ima koliko hoćeš. U ovom poslu moraš biti i psiholog i psihijatar. Bilo je čak i onih koji su se žalili da im svemirci ulaze u telefon i šalju poruke, a najčešći su oni koji se žale da im je stigao ogroman račun, a “nisu nikog zvali”. Onda ih ja pitam, “Pa, da li čitate novine preko telefona?”. Naravno, koriste internet, a pojma nemaju da i to košta. Tu je i dobar broj ljudi, uglavnom starijih, koji dolaze samo da se ispričaju. Malo je reći da sam stekao bar stotinak ljudi, koji nikada nisu kupili telefon kod mene, ali redovno svraćaju da malo popričamo o “situaciji” – priča Gaja.
I, dok priču privodimo kraju, u radnju ulazi jedna gospođa, sa željom da kupi neki polovan telefon “od onih novijih”, al` da nije skup. Dok Gaja pokazuje modele, stiže mu i poziv na čašicu razgovora u jednom od renomiranih lokala preko puta. Vreme je, valjda, da se ponovo razmotri ova “situacija”.
N. Milošević
