U godini u kojoj se obeležava 500 godina od razaranja tvrđave, konačno započela istraživanja koja će trajati dosta dugo, a praktično će se uporedo raditi i na rekonstrukciji i konzerviranju otkrivenih delova
Predsednik opštine Pećinci Siniša Đokić posetio je volontere sedmog Arheološkog kampa u Кupinovu, koji i ove godine organizuje Udruženje „Zeleni pogled“ u saradnji sa Nacionalnim volonterskim servisom „Mladi istraživači Srbije“ koji realizuju kampove uz podršku Ministarstva omladine i sporta. Pokrovitelj kampa je pećinačka lokalna samouprava, a logističku podršku pruža Turistička organizacija opštine Pećinci.
Arheološki kamp, koji svake godine okuplja mlade iz čitavog sveta, ove godine je zbog pandemije isključivo nacionalnog karaktera, a predsednik Đokić je, tokom razgovora sa volonterima, izrazio zahvalnost na njihovom angažovanju i učešću na ovom izuzetno značajnom projektu.
-Pećinačka lokalna samouprava svake godine podržava Arheološki kamp, pre svega jer se radi o značajnom projektu kao što je očuvanje i obnova srednjovekovne tvrđave Кupinik, a mladi ljudi koji volontiraju svakako da zaslužuju i našu pažnju. Drago mi je da vidim taj entuzijazam u njihovim očima, kao i da su prva arheološka istraživanja započela. Napravili smo prvi korak, ali veliki, i nećemo stati dok ne ugledamo Кupinik onakav kakav je pre pet vekova postojao na ovom istom mestu – veličanstven i neprocenjiv za ceo srpski narod, naglasio je predsednik Đokić.
Zbog epidemije korona virusa, ove godine je prisutno 4 volontera iz Srbije, kao i dvoje volontera i Кupinova. Ovogodišnji Arheološki kamp nosi naziv „7/500“ – 7. kamp po redu i 500 godina od turskog razaranja tvrđave Кupinik, a kako nam je rekao Perica Odobašić, arheolog i predsednik Udruženja „Zeleni pogled“, kamp se održava paralelno sa sistematskim arheološkim istraživanjima srednjovekovnog utvrđenja Кupinik koje sprovode Narodni muzej iz Beograda i Opština Pećinci, tako da učestvujemo i na samim istraživanjima.
Do sada su volonteri našeg kampa radili uglavnom na čišćenju Кupinika, uklanjanju rastinja koje ga ugrožava, a ove godine, evo prvi put smo krenuli u sistematska arheološka istraživanja lokaliteta. U godini u kojoj obeležavamo 500 godina od razaranja tvrđave, konačno smo započeli sa istraživanjima, što mi je posebno drago. Naravno, tek smo počeli, arheološka istraživanja će trajati dosta dugo, a praktično će se uporedo raditi i na rekonstrukciji i konzerviranju otkrivenih delova, rekao je Odobašić i dodao da su do sada pronađene turske lule, keramika i dosta zivotinjskih kostiju, da su još uvek u recentnom sloju, što znači zadnji vek-dva, kao i da se nada da će za još naredne dve nedelje, dokle traju istraživanja, doći do sloja srednjeg veka gde bi trebalo i očekivati materijal koji je postojao tokom onog intenzivnog života Кupinika.
Na iskopavanjima radi i dr Emina Zečević, muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu i rukovodilac projekta u okviru kojeg se proučava poslednja prestonica Brankovića i srpsko nasleđe na teritoriji Vojvodine, a Кupinik je, po njenim rečima prioritet. Ona dodaje da se o Кupiniku vrlo malo zna, i da je, s obzirom da nema puno istorijskih podataka, arheologija trenutno jedina koja nam može reći mnogo više o ovom srednjovekovnom utvrđenju.
-Planiramo da se narednih godina ovde što više radi, da širimo iskop. Potrebno je da se urade i sondažna istraživanja, kako bismo dobili osnovnu stratigrafiju, a to znači da sagledamo vertikalno slojeve kako se naslojavaju, da li imamo nešto starije, nešto mlađe i kako to stoji u odnosu na ono što znamo o Кupiniku. Za sada smo napravili dve sonde oko ulazne kapije, sa kojima treba da saznamo kolika je debljina kulturnog sloja. Mi smo sada sišli u ovoj sondi sa unutrašnje strane kapije, nekih 60-70 cm, i još nismo stigli do srednjevekovnog sloja. Nas ovde očekuje veliki posao, jer je to velika količina zemlje, a to zahteva ne samo kopanje, nego i usputno dokumentovanje, slikanje svih radova, kotiranje i sve ono što se radi na svim arheološkim lokalitetima, rekla je Zečević.
Ona dodaje da je istovremeno otvorena i jedna sonda sa spoljne strane, odnosno unutar ulazne kapije kule, kako bi se videla dubina temelja, i kako bi konačno došli do dna tog rova koji je opasavao tvrđavu.
Očekivanja
Od ovogodišnjih istraživanja očekujemo da dobijemo neke osnovne podatke koji će nam omogućiti da isplaniramo radove za narednu godinu, da znamo šta možemo da očekujemo, koliki je obim iskopavanja, kolika nam je potrebna radna snaga, što praktično znači da planiramo sistematska istraživanja, koja su dugogodišnja. Ovde ima dosta posla zato što su sačuvani bedemi, što samim tim zahteva koordinaciju rada sa nadležnom ustanovom zaštite, jer i iskopavanja ne mogu da daju najbolje rezultate ukoliko se ne radi uporedo i konzervacija i sanacija. I to je svrha cele ove priče – da oživimo grad, da uradimo šta može da se uradi, da se konzervira, da se sačuva. Ovo je način da Кupinik krene da živi neki novi život, kazala je dr Zečević.
