Piše: N. Milošević
Afere krađe beba nešto su što poslednjih deset i više godina prilično potresa domaću javnost. Mediji su za ovakve priče posebno zainteresovani zbog čitanosti, gledanosti slušanosti, pa, s toga, brojne teorije kolaju štampanim, snimanim i internetskim medijskim prostorima, a, kako bi stao u odbranu profesije, nedavno se u jednoj TV emisiji našao i mitrovački ginekolog, dr Duško Madžić.
Priču o tome da ginekolozi i babice u porodilištima kradu novorođenčad, kaže, više nije mogao da podnese, pa je neke pojedinosti o tome izneo i za Sremske novine.
– Odmah, na samom početku, kategorički tvrdim da je tako nešto nemoguće. Nije izvodljivo ukrasti dete iz porodilišta, iz Instituta za majku i dete, Klinike za nedonešenu decu u Beogradu, jer ljudi u više smena svakodnevno komentarišu o deci koja su preminula, rođena, podnose izveštaje o broju donešenih i nedonešenih, kao i broju otpuštenih. Zato, prosto je u tom sistemu rada nemoguće da nestane neko dete, a da to neko ne prijavi u istom momentu. Niti ginekolozi, niti neonatolozi, niti babice ne kradu decu, i to je nemoguće iz prostog razloga što je, prilikom i nakon rođenja prisutan veliki broj aktera u porođajnoj sali i u dečijem boksu i to u više smena. Takođe, nemoguće je da za 40 godina u 44 porodilišta niko nikada nije uhvaćen i procesuiran, i, isto tako, za svo to vreme nije pronađena niti jedna nestala beba – ističe dr Madžić.
Udruženja roditelja nestalih beba, koja se zvanično bave njihovim pronalaskom, priča, uprkos tome što do sada zvanično nisu pronašla ni jedno dete, i uprkos tome što institucije zbog toga nikada nikog nisu procesuirale, i dalje postoje, a njihov krug delovanja nešto je proširen.
– Upravo iz tog razloga, odnosno, zbog toga što ne ispunjavaju svoju misiju, ova udruženja se ne bave više u potpunosti potragom za nestalim bebama, već, kako bi opravdala svoje postojanje, traže roditelje deci iz centara za nezbrinutu decu, koja su otišla u postupak usvajanja. Ta deca, napominjem, nisu nestala, već napuštena. Zna se ko, kad i gde ih je rodio, i zato što su ih roditelji napustili, završila su u sirotištu, odnosno, u novoj porodici. Tužno je kada neko pokušava da poljulja čoveka koji je iz doma za nezbrinutu decu završio školu, fakultet, uredno se zaposlio, i sve to uspeo na onaj teži način, tražeći mu roditelje koji su ga ostavili – priča dr Madžić, osvrćući se i na novorođenčad koja pomenuta udruženja traže.
– Kada je o ovakvim aferama reč, uglavnom se radi o prevremeno rođenim bebama. To što udruženja traže, sve su nedonešena deca, sa srčanim manama, nezrelim plućima ili drugim anomalijama i koja nisu mogla da žive. Reč je o bebama nesposobnim za život. I, zašto bi onda neko kupio dete koje nije zdravo? Svaka ta porodilja je dobila svoju otpusnu listu na kojoj sve piše, isto kao i ta beba, od strane neonatologa. Ali, gle čuda, oni koji optužuju lekare da kradu decu, ne pokazuju nijednu otpusnu listu, mlateći sa dokumentacijom, uglavnom prijavama matičaru ili dokumentacijom namenjenom Centru za socijalni rad. I ponavljam, ni u jednom slučaju ne pokazuju otpusnu listu niti porodilje, niti novorođenčeta – kaže dr Duško Madžić.
Kako ističe naš sagovornik, prilikom medijskog dokazivanja legitimnosti afere, njeni vinovnici se uglavnom osvrću na dokumentaciju koja nije potpuna i ne prikazuju javnosti one dokumente na kojima je zvanično napisan uzrok smrti deteta.
– Oni uglavnom mlate papirima koji služe za upisivanje u knjigu umrlih, gde u jednom od njih postoji član 16. koji se odnosi na uzrok smrti i ne popunjava se, jer umesto njega se dobija lekarski izveštaj o uzroku smrti koji izdaje lekar u čijoj smeni je pacijent, uključujući i novorođenče, umro, ili opštinski mrtvozornik ukoliko je smrt nastupila van bolnice. Taj član se, dakle, ne popunjava jer za to postoji poseban dokument, ali njima je to jedini argument. I, pitam se onda, kako niko od njih nikada nije pokazao lekarski izveštaj? Duplikat otpusne liste, takođe, postoji u svakoj istoriji u svakoj bolnici i do njega je lako doći, pa se, na taj način, lako može dokazati šta se desilo sa bilo kojim detetom ili porodiljom – ističe dr Madžić i još jednom ukazuje na pitanje svrhe postojanja ovakvih udruženja.
– U svom neznanju, oni, na taj način, samo mute vodu, obmanjujući nesrećne ljude. I, s obzirom da udruženja ima više, pitam se zašto međusobno nisu u dobrim odnosima? I u jednoj TV emisiji ste mogli direktno da gledate njihovu svađu. Dakle, sve mi to liči na borbu za tržište, jer, svaka potraga košta, a najverovatnije je finansiraju roditelji. Sa druge strane, ukoliko su ova udruženja zaista na istom zadatku, valjda bi trebalo da sarađuju? – kaže dr Madžić.
Lekarsku profesiju, priča, ne brani u potpunosti, i osvrće se na slučajeve u kojima lekari krše zakone.
– U logici se to naziva zaključivanjem putem dedukcije. Znamo za pojave da neki lekari uzimaju mito za operacije, lečenja i slično i ima ih u zatvoru zbog toga. Znamo za pojavu da su neki ginekolozi kiretirali ono što se ne sme i ima ih u zatvoru zbog toga. Znamo za pojavu novijeg datuma, da su neki lekari uzimali novac za pomeranje na listi čekanja za razne dijagnostičke procedure, intervencije i slično, i takođe i njih ima u zatvoru. Znamo i da su lekari uzimali pare pa delili invalidske penzije šakom i kapom, pa i njih ima u zatvoru. U zatvoru jedino nema ginekologa, neonatologa, babica i neonatoloških sestara zbog krađe beba. Zaključak je – nema krađe beba! A, mislim da to nikome ne bi ni palo na pamet – objašnjava dr Madžić.
On se osvrnuo i na nedavni događaj u mitrovačkom Porodilištu, kada su pripadnici jednog od udruženja roditelja nestalih beba upali u ovu ustanovu kako bi “sprečili” krađu.
– Rodilo se dete sa manjom anomalijom, pa iz tog razloga nije odmah odneseno majci na podoj. Moralo je da prođe pregled pedijatra i pretrpi jednu manju intervenciju. U roku od jednog dana, koliko je sve trajalo, oni su već uspeli da upadnu u Porodilište kako bi “sprečili krađu bebe”. Kada su došli, ustanovaljeno je da je dete već kod majke na podoju – priča dr Madžić i ukazuje na posledice koje izazivaju teorije zavere poput ove.
– Najveći problem je u tome što je došlo do izazivanja panike. Neke porodilje su bile uznemirene i pre vremena, na svoju ruku, napustile porodilište, što je nedopustivo. Ljudi su u stalnom strahu i mislim da teorije zavere poput ove imaju prevelik medijski prostor, a po tim teorijama su zdravstveni sistem, policija i pravosuđe na istom zadatku. I to je, smatram, nemoguće. Tri strukture, za 40 godina u 44 porodilišta bi morale tako sinhronizovano da rade da bi sve to uspelo, što je, razume se, neizvodljivo. Zato apelujem na mlade roditelje da ne nasedaju na ovakve provokacije i ne postaju žrtve obmane – ističe dr Madžić.
Za kraj, opet u odbranu profesije, dodaje:
– Tužno je što su u ovim slučajevima optuženi ljudi koji su ulagali ogromne napore kako bi svakom detetu sačuvali život. Ginekolozi, neonatolozi, babice i neonatološke sestre su ceo svoj život proveli pomažući da se trudnoće i porođaji odvijaju kako treba i uvredljivo je stavljati ih neosnovano na stub srama – zaključuje.
