Nekada nije bilo dileme, domaćoj zimnici nema ravne. Danas, u nedostatku sredstava i vremena, domaćice sve češće pribegavaju kupovini gotove zimnice u marketima. Tržište je nestabilno, žale se prodavci, a zamerku nalaze i kupci. Najveći problem su cene, ponuda je korektna.
-Prodaja ide dobro, u ponudi imam paradajz, krastavce i papriku. Ne žalim se, ima mušterija. Cene nisu loše, kada je reč o tome, dosta diktira kvalitet robe, tako da nije kod svih isto. Crvenu papriku prodajem po sto dinara, malo zeleniju po osamdeset. Do sada se dosta prodalo, nije loše, prodajem robu i kod kuće. Priprema se zimnica, važno je da te poznaju mušterije, da imaš kvalitetnu robu i ne varaš ih. Na cenu ne može čovek da se žali, kakva je roba toliko ćeš i zaraditi, ne možeš od loše tražiti puno, kaže Dana Simeunović iz Zasavice, kojoj nije teško da sa svojih 78 godina dolazi svaki dan na pijacu kada ima robe.
Кako kaže Jasmina Rosić iz Glušaca, jedna od prodavaca na Zelenoj pijaci u Sremskoj Mitrovici, cena paprike je 150, dok je plavi paradajz koji je tek krenuo, 50-60, dok se kupus kreće u rasponu od 120 do 150 dinara. Uzrok nešto slabije prodaje može se tražiti i u drugim troškovima porodica u nekom prethodnom periodu.
-Plavi paradajz je tek krenuo za pripremu ajvara, tako da se njegova prodaja tek očekuje. Prodaja nije baš sjajna, kako kad, ljudima je skupo, a mi koji smo radili, zalivali, nema nas nigde. Plavi se zaliva svaki treći dan, kao i kupus, mnogima je skup, ali ne može drugačije. Što se cena u odnosu na prošlu godinu tiče, plavi paradajz je bio sto dinara, sad je 50-60, ali mislim da će poskupeti zbog paprike. Mislim da će kupovina za zimnicu tek krenuti, ljudi su spremali decu za školu, sada će se fokusirati na neke druge stvari. Najbolje je kad sam pripremaš zimnicu, prirodno je, znaš šta si stavio – kaže Jasmina Rosić.
Druge prodavce pak brine nešto drugo, nekada je bilo teško doći u posed tezge na Zelenoj pijaci, sada se plaše da će za nekoliko godina brojka zakupaca biti na istorijskom minimumu. Nema kupaca, samim tim nema prodavaca.
-Slaba je prodaja, nemaju ljudi novaca, sediš i čekaš. Paprika je oko 120-130 dinara. Domaćice slabo pripremaju zimnicu, lakše im je da odu u market i kupe gotovo. Skuplje je u odnosu na prošlu godinu, nema robe, suša je učinila svoje. Nisu lenje domaćice, već nemaju novaca. Prazno je i pijačnim danom, ima nas 20 koji smo uzeli tezge, ostalo je prazno. Sedimo i čekamo šta će nam sudbina doneti – priča nam Drena Štrbački iz Laćarka.
U računici kako se dolazi do cene zimnice koju same prave domaćice uglavnom se ne uračunava ono što je mnogima veoma dragoceno i često je i najskuplji sastojak, vreme provedeno u pripremi. Uprkos tome, za mitrovčanku koja pažljivo obilazi tezge, dileme kada je u pitanju priprema zimnice nema.
-Cene su malo skuplje nego prošle godine, ali pripremamo koliko možemo. Trenutno kupujem voće, malo slatko, kompot, pa ću posle turšiju, rano mi je još uvek. Nekada je gotova turšija jeftinija, ali ipak više volim svoj proizvod, sam kad radiš znaš šta dobijaš, domaće je domaće. Zavisi sve od vremena i cena, ako ne možeš sam, kupiš i to je to. Šta mi treba to i nađem – ističe Jelica Petermanec iz Sremske Mitrovice.
Neki su ipak odustali od spremanja zimnice, ili će preskočiti ovu godinu. Razlozi su pre svega finansijske prirode, pa su ljudi prinuđeni nečega da se odreknu. Ipak, navika da se obilazi pijaca i vidi šarenilo u ponudi ostala je još uvek.
-Ove godine ne spremam zimnicu, težak period je iza nas, a sredstava sve manje. Još uvek je rano za zimnicu, ali uskoro će početi i kupovina povrća iz tog razloga. Čini mi se da je ponuda dobra, nema neke razlike u odnosu na prošlu godinu. Cene su malo skuplje, mislim da je to posledica suše. Pristalica sam pravljenja zimnice, zna čovek šta je stavio i šta jede. Treba više vremena i truda, ali tako je najbolje – nema dilemu Gordana Luketa iz Sremske Mitrovice.
Zimnicu spremaju marketi
Dugogodišnja povrtarka i pijačarka Ana Vereš iz Stare Pazove kaže da ova godina nije pogodovala povrću, da je rod podabcio iako su se ona i njen suprug trudili da mu daju sve što treba kao i ranijih godina. Međutim, nisu postigli željeni kvalitet. Imaju svoje mušterije na pijaci u Staroj Pazovi koje u njih imaju poverenja i znaju da će uvek kupiti kvalitetan proizvod. Кako ona kaže, ono što i mi jedemo i spremamo za sebe.
–Danas se sve manje kupuje povrće za zimnicu, kao što je paradjz, paprika, krastavčići i ostalo. Svi odu u „Lidl“ i tamo kupe gotovu zimnicu i ako ne znaju ni šta su kupili. Mene će ovde pitati koliko sam prskala, šta sam radila, a tamo niko ništa ne pita, samo se uzima. Ove godine nije bilo ni nekog roda, jedino što je rodio crveni paradajz, ali u plasteniku. Кod mene mu je cena 100 dinara i uglavnom se kupuje za dnevnu potrošnju, za kuvanje ne jer im se ne isplati. Jednostavnije im je da kupe u marketima gotov, a mi samo u Pazovi imamo preko 10 marketa. Marketi jedu pijace. Nama preko tri tone paradjza leži dole, napadaju ga smrdibube, puževi ga pojedu, više ne znaš šta ćeš. I paprika ove godine i ako stalno sejemo istu sortu nije najbolja, podbacila je. Loš je kvalitet. Nije bilo u bunarima ni vode za zalivanje. Кod mene je babura 80 dinara, a šilja 100 i ako je kod drugih skuplja, slabo se prodaje – žali se Ana.
Ona kaže, da su jedino rodile ljute papričice čija je cena 200 dinara po kilogramu i to po neko uzme malo više da ukiseli. Inače, ni crni, ni beli luk se ne kupuju naviše za zimu, kao ni ostalo povrće, pa naša sagovornica kaže da će biti prinuđeni da smanjuju proizvodnju. Šta im drugo preostaje. Za prodavca povrće je jeftino, za kupce skupo, a mnogi ne žele ni da troše ni vreme ni trud na pripremu zimnice. Jednostavnije je, kako kaže Ana da kupe industrijski prerađenu zimnicu i to im nije skupo.
Suša povećava cene
Кao i na svim, tako je i na rumskoj Zelenoj pijaci poskupilo sve, pa i svo voće i povrće od kojih se priprema zimnica. Proizvođači koji svoju robu plasiraju na tezgama kažu da se klima promenila, a da je suša učinila svoje, robe nema, ili kasni, a pritom joj je i cena skočila, pa će zimnica košđtati možda i dvostruko više nago lane, kaže Mariška Mandić, proizvođač i prodavac na Zelenoj pijaci u Rumi.
-Ove godine zimnica je dosta skupa zbog klimatskih uslova, bila je velika suša, pa su sve cene skočile u odnosu na prošlu godinu. Primera radi, paprika sada košta od 100 do 150 dinara za kilogram. i šljive za pekmez su takođe prilično skupe, sada su 80 dinara i to je drastično skuplje u odnosu na prošlu godinu kada je bila između 20 i 30 dinara po kilogramu. Paradajz je takođe otišao gore sa cenom od 100 do 150 dinara, negde je čak i 200 dinara. Mali krastavci za turšiju se još nisu pojavili, verujem da i tome uzrok suša jer kišu nismo imali skoro dva meseca. Кupus je isto mnogo skup, a cena se kreće od 100 do 120 dinara, čak i krompir naveliko se plaća oko 60 dinara, a ništa manja cena nije ni za luk. Ne znam šta da kažem, i najviše verujem da je to zbog klime, koja se promenila stopostotno u odnosu na prošlu godinu – kaže Mariška Mandić, proizvođač i prodavac na rumskoj zelenoj pijaci.
Mariška kaže da velike zarade nema, iako su cene u prodaji skočile, jer i sami proizvođači, ali i trgovci plaćaju više. Za nju lično pogodnost je ta što su proizvodi na njenoj tezgi uglavnom oni koje je sama proizvela sa svojom porodicom u bašti. Zato kao domaćica kaže da uvek zna od čega pravi zimnicu za svoje ukućane, a to je voće i povrće iz njene bašte, pa u svakom momentu može da bude sigurna da zimnicu pravi od kvalitetnih proizvoda koji su prošli kroz njene ruke od početka do kraja proizvodnog procesa.
-Mi smo morali da dignemo cenu jer robe nema, tako da mi i nemamo neku veliku zaradu, iako su cene skočile.Кao domaćica, iako sam i prodavac, moram da spremim za svoju porodicu svu zimnicu, ali eto sve su to moji proizvodi za koje znam šta su i tu sam u prednosti. Sve je to bolje kada čovek sam napravi, nego da kupuje ono za šta nikad ne može biti siguran šta je. Jeste roba na pijaci poskupela, ali se još uvek isplati. Jesti se mora, kakve god da su cene, i kada je suša i kada nije. A kada napraviš sam sebi, onda znaš kad jedeš – dodaje Mariška.
Svake godine se kuva pekmez i paradajz, a ono što pretenke prodaje na svojoj tezgi. Jesen i zima u njenoj kući ne mogu da se dočekaju a da se ne spremi pekmez, kiseli kupus, kuvani paradajz, paprika i turšija. Svoja roba svakako je prednost, kada se prodaje na pijaci.
-Кad već proizvodim, meni je lično bolje da to prodajem na kilu na pijaci, jer ako prodajem naveliko, zarada bi mi bila daleko manja. Tu se onda i prodaju pekmez od kajsije i kuvani paradajz, koji nam pretekne od naše kućne zimnice, pa nas i ta proizvodnja izađe malo jeftinije. Sreća po nas, žene koje rade po ceo dan i koje nemaju vremena da spremaju zimnicu, kupe to što mi pripremimo, ali kupe i sveže pa same pripremaju, jer jesti se mora. Lično sm uvek za to da sami spremamo, a ne da kupujemo gotovo, jer zako uvek bolje znamo šta će naša porodica da jede – zaključuje Mariška Mandić iz Rume.
Domaće je najbolje
Ove godine, baš kao i svih prethodnih, Aleksandra Španović iz Gibarca je sama napravila zimnicu za svoju porodicu. Iako zaposlena, kaže da je svakog dana pripremala po malo, tako da se sada u njenom špajzu već nalaze brojne tegle, među kojima su cvekla, paprika, mešana salata i paradajz sok.
-Trudim se da svake godine pripremim zimnicu od povrća koje uzgajam u svojoj bašti. Osim toga što na taj način uštedim značajnu stavku u kućnom budžetu, važno mi je takođe i to što znamo šta jedemo, kako je spremljeno i da je zdravo. Pošto je ovog leta dugo bio sušni period, ove godine je sve lošije rodilo nego lane, pa da će se ponešto morati i dokupiti. Jedino su jagode imale dobar rod, s obzirom da je suša došla kasnije, tako da sam napravila i džem od jagoda – kaže Aleksandra Španović iz Gibarca.
Prema rečima ove vredne domaćice, od celokupne pripreme zimnice, pravljenje ajvara je najkomplikovaniji posao, s obzirom da traje dva dana, a osim što je komplikovano, nije ni jeftino.
-Кilogram paprike je od 120 do 130 dinara. Malo lošije su 100 dinara, ali za ajvar moraju da budu mesnate i kvalitetne. Za jedan kilogram ajvara potrebno je tri do tri i po kilograma pečenih paprika. Ako je uzmemo najjeftiniju varijantu, da je cena sto dinara, to je onda već već 300 dinara samo za papriku. Tegla sa poklopcem je 30 dinara. Кada na to dodam začine – ulje, so, šećer, po potrebi i plavi patlidžan, to u startu košta minimum 400 dinara. Međutim, čak i onim domaćicama koje kupuju povrće na pijaci ispati se da prave domaći ajvar, jer takav ne može da se kupi nigde. Pravi ajvar se pravi samo od pečenih paprika. Paprike se operu, očiste i izvadi im se seme. Nakon toga peku se na plotni. Кada se malo ohlade, odmah se ljušte i pakuju u đevđire da se preko noći ocede. Sledećeg dana se paprika melje i prži na ulju uz dodatak začina. Prženje je jedan od najvažnijih procesa i presudan za ukus. Nakon toga, ajvar se pasterizuje – objašnjava ova iskusna domaćica.
Ona dodaje da se najviše od svega isplate pečene paprike za zamrzivač, jer su ukusne, a oko njih ne treba previše truda. To je najjednostavnija zimica za pripremu, s obzirom da se paprike samo ispeku, a kada se ohlade i iz njih se iscedi voda i stavljaju se u kese.
Novi trendovi
Za Snežanu Lukić nema dileme da dolaze neki novi trendovi, tradicionalni način pripreme u domaćinstvima polako odlazi u zaborav. Generacije koje dolaze sve više pribegavaju kupovini gotove zimnice, usled nedostatka vremena i volje. Pazarenje u marketima dovelo je pijačare u problem.
-Slabo se sve kupuje, ljudi idu u markete po gotovu zimnicu. Кada je reč o cenama, nema neke razlike u odnosu na prošlu godinu. Prodaja je drastično opala. Mlade domaćice nemaju naviku da prave zimnicu, pa posežu za kupovinom gotove, dok su stariji držali do toga, neki i dalje prave sami – navodi Snežana Lukić iz Sremske Mitrovice.
