Sada, kada ulazi u neke ozbiljnije godine, kaže, ponovo želi malo više da se posveti stvaralaštvu. Pored autorskih pesama, kojih ima poprilično, u planu je i objava do sada neobjavljene knjige
Kako bi zabavili svoje mališane, roditelji im još odavno puštaju dečije pesmice. Pored onih tradicionalnih, poput bolesne lisice, slonice Mice i drugih hitova Minje Subote i Pepija Lakovića, današnja deca vole da čuju i nešto novo.
Tako su današnji mladi roditelji, u potrazi za najnovijim hitovima, najverovatnije svoje naslednike obradovali pesmom “Ima jedno pile”, popularnom ne samo kod nas, već širom regiona. A, kako i neće, preko 43 miliona pregleda na JuTjubu mora nešto da govori.
Međutim, rekli bismo – pesma ko` pesma, ali, za nas u Sremskoj Mitrovici nije baš tako, jer, devojčica koja ju je tako maestralno izvela dolazi upravo iz ovog grada. U trenutku njenog izvođenja, sada četrnaestogodišnja Iva Tenji imala je tek devet godina i čitav niz nagrada na vokalnim, ali i instrumentalnim takmičenjima.
Ni ta činjenica Mitrovčane ne čudi, jer Iva je, kaže, prvo propevala, pa tek onda progovorila.
– Pre nego što sam progovorila, počela sam da pevušim, jer su moji roditelji voleli da slušaju muziku, koja mi je odmah ulazila u uši. Odrasla sam uz muziku i muzika je deo mog života od malih nogu. Mama i tata me nikada nisu terali da pevam, nego sam ja njih forsirala da mi omoguće da se usavršavam – priča Iva.
I, tako je i bilo. Već sa tri godine upisuje se u Dečiji hor “Vivak”, gde se odmah izdvojila kao solista, a paralelno počinje da se bavi i gimnastikom koja joj je, kaže, omiljeni sport.
Ubrzo postaje i pobednik Vivkovizije, 2013. godine, a, nakon nastupa na Zmajevim dečijim igrama, uspesi se nižu jedan za drugim, počev od finala festivala Medela Čarolija, prvog mesta na Markovdanskim susretima dece i pesnika, pobeda na FEDEMUS-u… Ma, ravne joj nema.
Ovakvim uspesima, zadovoljni su, razume se, i roditelji, koji su uprkos kvalitetima svog deteta uspeli da ostanu prizemni i skromni.
– Supruga i ja smo bili veoma prijatno iznenađeni, jer ona je počela da postiže uspehe u svemu čega se dotakne. Pored muzike i sporta, istakla se i kao recitator, pesnik i pisac. Na Gašinom peru u Lazarevcu je došla sa nekoliko nagrađene dece i svi su na vratima pitali: Ko je Iva Tenji? Tada je i dobila Gašino pero za autorsku knjigu “Čarolija i magija”, što je nama kao roditeljima veoma značajno – priča njen otac Ivan, Mitrovčanima poznat kao bubnjar, između ostalog, popularnih Komšija.
Ivana je borba za egzistenciju, kao i veliki broj naših ljudi, pre par godina oterala u beli svet, pa je tako završio na Malti.
– U prvo vreme, sve Ivine uspehe mi je supruga javljala telefonom i mislim da je to bilo ono što me je tamo održalo dok sam bio sam. To mi je dalo snagu da radim i da izdržim – kaže Ivan.
Ipak, bez porodice nije mogao, pa je, kroz neko vreme, za sobom na Maltu poveo i njih.
Iva, koja se u međuvremenu pokazala i kao izvrsna violinistkinja, uspela je da se snađe i tamo, jer, talenat je nešto što ne poznaje granice.
– Ipak, mislim da obrazovanje na Malti nije isto kao u Srbiji. Mislim da se kod nas više radi sa decom i da se ljudi, odnosno, nastavnici, više trude da otkriju i afirmišu dečiji talenat. Tamo je sve to drugačije, i deca su prepuštena sama sebi. Ne postoje sekcije niti vannastavne aktivnosti koje bi zainteresovale ili usmerile decu ka onome u čemu su najbolja – kaže Iva.
Za nekoga kao što je ona, ovakav nastavni sistem je sigurno prilično štur, jer, ipak je reč o devojčici koja je multitalentovana. Primera radi, čim je počela da se bavi recitacijom, završila je na Republičkom takmičenju, što nije mala stvar. Pokazala se kao izuzetna u gimnastici osvojivši brojne nagrade, a, između ostalog, oprobavši se čak i u šahu osvojila je prvo mesto na gradskom takmičenju. Kada bi se nabrajali svi njeni uspesi, spisak bi bio prilično dug. I, upravo zato, Ivi nedostaje obrazovni sistem koji nudi mogućnost usavršavanja, kao što je to slučaj kod nas.
I čuvena pesma “Ima jedno pile”, sa početka ove priče, možda i ne bi bila toliko popularna da je ona nije otpevala. Ko zna. Te 2016. godine, Hor Vivak je u saradnji sa autorem dečijih pesama Borom Majdancem pripremao CD od desetak numera. Iva je otpevala dve pesme, a ova, pomenuta, osvojila je i mališane i roditelje. Međutim, o skromnosti Ive i njenih roditelja dovoljno govori činjenica da ni oni iz njihovog najbližeg okruženja nisu znali ko je izvodi.
– Jednom prilikom, kad smo bili kod mog sinovca, koji ima blizance, pustio je “Ima jedno pile” svojoj deci. Pitao sam ga “Ko to peva?”, a on je rekao da nema pojma. Nije ni znao da je u pitanju njegova sestra od strica. To je zato što se od samog početka nismo trudili da ističemo njen talenat niti da se eksponiramo. To nam nikada nije bilo potrebno – kaže otac Ivan.
U kući sa dvoje muzičara, kažu, uvek je raspevano.
– Imamo dvoje muzičara i “preteći” vokal – šali se majka Slađana.
A, pored violine, Iva se snalazi i sa drugim instrumentima.
– Kada sam odlazio na posao, ona je uzimala gitaru i po sluhu, na jednoj žici “skidala” pesme. Nije čak mogla ni da drži gitaru, jer, bila je još malo dete, ali je uspevala da odsvira i neke zahtevnije stvari. Kod kuće uglavnom pevamo zajedno, a ja je pratim na gitari. Isto je tako i kada se okupljamo sa prijateljima. Oni su već navikli da je Iva tu i da će nešto da im otpeva. Uvek traže to od nje i kad god imamo neko porodično slavlje, ja sviram gitaru, a ona peva – kaže Ivan.
Sada, kada Iva ulazi u neke ozbiljnije godine, kaže, ponovo želi malo više da se posveti stvaralaštvu. Pored autorskih pesama, kojih ima poprilično, kaže, u planu je i objava do sada neobjavljene, pomenute knjige “Čarolija i magija”.
N. Milošević
