у митровачкој стрељани

Od carskog strelišta do najboljih kadeta i juniora

Streljaštvo je, kažu, možda i najstariji sport u Sremskoj Mitrovici. Još u periodu dok je grad bio pod Austrougarskom vlašću, tokom 19. veka, potrebe carske vojske zahtevale su postojanje strelišta. Iako su strelišta bila vojna, u streljaštvu su se nadmetali i civili, a prvo streljačko društvo osnovano je 1871. godine, pre ravno 150 godina.

Piše: N. Milošević

тренирају и најмлађиPodataka o ovom sportu u gradu nema mnogo, pa se zato i ne zna šta je sa društvom bilo nakon Prvog svetskog rata i u međuratnom periodu, a razvoj modernog streljaštva u Sremskoj Mitrovici ove godine navršava još jedan jubilej – sedamdesetu godišnjicu osnivanja Streljačkog kluba „Živko Relić – Zuc“, odnosno, nekadašnje Streljačke družive „Stanko Paunović Veljko“.

Davne 1950. godine, izabran je inicijativni odbor za osnivanje Streljačkog društva, a osnivačka skupština održana je u januaru naredne godine. Upravni odbor je za predsednika kluba izabrao Radu Mihajlovića, dok je sekretar kluba postao Živko Relić Zuc, koji je čitav život posvetio ovom sportu, pritom ostvarivši zavidne rezultate.

Međutim, početak, kao i svaki, nije bio lak. Novca nije bilo, municije je bilo malo, a strelište je bilo, može se slobodno reći – improvizovano. Sve dok Družina do početka šezdesetih godina prošlog veka nije okupila više od 2.140 članova, što je bio jasan znak da je gradu profesionalno strelište neophodno.

Radovi na njegovoj izgradnji počeli su 1963. godine, a tadašnja Opština je počela ozbiljno da podržava razvoj ovog sporta, što je vremenom društvu donelo značajne rezultate. Novo strelište do sada je bilo domaćin velikog broja prvenstava Jugoslavije, a kasnije i Srbije u streljaštvu, a uspehe mitrovačkih strelaca nemoguće je nabrojati.

Entuzijazam članova društva decenijama nije opadao, a 2005. godine, Streljačko društvo prerasta u Streljački klub, koji, na inicijativu pripadnika i simpatizera, počinje da nosi ime proslavljenog „Živka Relića Zuca“.

предраг мунић и небојша релићDirektor kluba, danas je njegov potomak, Nebojša Relić, višestruki osvajač medalja na brojnim streljačkim takmičenjima i jedan od prvih dobitnika nagrade Sportista godine od strane Sremskih novina. Iako je broj članova kluba vremenom opao, kako streljaštvo više nema veliku ulogu u odbrani zemlje, što je smatrano veoma važnim u bivšoj Jugoslaviji, uspesi se nižu i danas.

– Danas se bavimo sportskim streljaštvom i to pretežno mlađim kategorijama, od devet do 18 godina. Obučavamo polaznike u više disciplina, koje se dele, recimo, na vazdušno i malokalibarsko oružje, a i u tom delu imamo podele na serijsko oružje za nacionalni program, kao i sportsko oružje za međunarodni program. Kategorije u kojima se takmičimo su pioniri, kadeti, mlađi juniori i juniori, dok sa starijim kategorijama već dugo ne radimo ništa, s obzirom da deca odlaze, završavaju srednju školu, odlaze na fakultete – priča Nebojša Relić.

Klub i dalje postiže dobre rezultate, a, kako bi dete postalo dobar sportista, priča on, sa njim je potrebno predano raditi.

– To je dugotrajan proces. Da bi neko stasao za takmičenje, kada krene od početka, treba mu od dve do tri godine. Ovaj sport se razlikuje od drugih. Statičan je i tu postoji ozbiljna poteškoća kod psiholoških priprema. Moraš da budeš što mirniji, a na takmičenju si uzbuđen, što se odražava na kretanje oružja, na primer. Veoma je značajno zauzimanje stava, disanje, nišanjenje, spoljni faktori poput sunca, vetra i slično – kaže Relić i dodaje da konstantan rad na psihološkim pripremama sportista može doneti i benefite u drugim sferama života.

у митровачкој стрељани– Kada sam se više bavio trenažnim procesom, prošlo je tu mnogo generacija, jedan od najvećih benefita bila mi je zahvalnost i dobra komunikacija sa decom. Jedna devojka, koja je ovde trenirala, završila je fakultet, i tokom studija nam se stalno zahvaljivala, a to čini i dan danas. Ona je kod nas savladala koncentraciju, kao jedan od bitnih faktora za mnogo radnji koje obavljate u životu. Prošla je više godina kroz takmičarski proces. Kada je upisala fakultet, zauzimala je streljački stav, i tako se pripremala za učenje – priča Nebojša Relić.

Prema njegovim rečima, treneri u mitrovačkom Streljačkom klubu svoj poziv shvataju krajnje ozbiljno, pre svega, zbog entuzijazma koji ih vodi kroz ovaj sport. Tako, kaže, primarni njihov cilj nije stvaranje dobrih sportista, već dobrih ljudi.

– Veoma važna stvar kojom se bacimo jeste i socijalizacija dece. Ovde se radi sa oružjem, i onda nekada moramo da budemo i malo strožiji, jer ne želimo da se neko povredi. Roditelji se zato ne mešaju puno u taj sport, a vidim da ga mnogi vole i dovode decu. Tamo gde roditelj daje podršku detetu, tu su i rezultati. Inače, deca su sklona da konstatnno koriste mobilne telefone u poslednje vreme. Mi im to branimo kada idemo na takmičenja. Insistiramo na tome. Bitno je da se fokusiraju na takmičenje, a mobilni telefon je nešto što ih ometa. Naš zahtev je i da se na treningu isključe telefoni. Ipak, sa druge strane, tim putem oni ostaju u kontaktu sa decom iz drugih gradova, što je još jedan deo socijalizacije. Takođe, ima dece koja su ćutljiva i teško se otvaraju, i veoma je važno da trener sa njima uspostavi komunikaciju. Malo po malo, vremenom, uspevamo u tome. Ne može svako biti šampion, ali nam je drago kada dete ovde postane čovek. To je ono što nas čini srećnim – kaže Nebojša Relić.

Streljački klub „Živko Relić Zuc“, pored pomenutog, jedini je u Sremu koji je ovlašćen za obuku građana u rukovanju vatrenim oružjem, bilo to lovačko oružje ili oružje za samoodbranu. Od 1999. godine do danas, ovu obuku je prošlo oko sedam hiljada ljudi.

Sa takmičenja ne dolaze bez medalja

Izbrojati sve uspehe takmičara, i to, ne kroz čitavu istoriju Kluba, već samo u proteklih nekoliko godina, prosto je nemoguće. Kako u pojedinačnoj, tako i u ekipnoj konkurenciji, gotovo da nema takmičenja u zemlji sa kojeg mitrovčani nisu doneli medalje.

нина миловановић и александра калак– Naši mlađi juniori i juniori nastupaju kao seniori. Tako ih prijavljujemo da se takmiče. Krenuli smo da razvijamo pištoljašku disciplinu za pionire i kadete i imamo devojčicu koja je bila najuspešnija sportistkinja prošle godine u kategoriji kadetkinja u Vojvodini, Ninu Milovanović. Na prvenstvu Vojvodine za pušku u pionirskoj kategoriji osvojili smo drugo mesto ekipno, sada u aprilu, u Pančevu. To su deca koja su počela pre možda sedam-osam meseci, i među deset ekipa uspela su da osvoje nagradu, što smatramo zaista velikim uspehom – kaže trener Predrag Munić.

Zavidan rezultat, priča, nedavno je ostvario i trinaestogodišnji Aleksandar Gajić, koji je na iznenađenje svih sa pištoljem u finalu Lige Vojvodine osvojio treće mesto i odskočio za čitavih osamdeset krugova.

– U kategoriji mlađih juniorki, pomenuo bih Aleksandru Kalak, koja je trijumfovala na Prvenstvu Vojvodine u programu B ove godine i osvojila treće mesto u kategoriji juniorki na istom prvenstvu za A program, a Nina Milovanović, koju sam već spomenuo, bila je prva u kategoriji kadetkinja. Takođe, tu su i niži rangovi takmičenja, pa, tako u kolima liga naši takmičari uvek ostvajaju neko od prva tri mesta, bilo to pojedinačno ili ekipno, u svim kategorijama – kaže Munić.

Kategorije Reportaža Sremska Mitrovica