Mlade danas interesuje virtuelna stvarnost, do njih dopiru poruke koje se šalju putem društvenih mreža, poznati su im blogeri i jutjuberi, kao i razne medijske zvezdice
Vrednosti mladih se menjaju, kako se menjaju civilizacijski tokovi. Mlade danas interesuje virtuelna stvarnost, do njih dopiru poruke koje se šalju putem društvenih mreža, poznati su im blogeri i tjuberi, a ne znaju ko su Pinkove zvezdice. Vrednosti mladih se menjaju, kako se menjaju civilizacijski tokovi. Mlade danas interesuje virtuelna stvarnost, do njih dopiru poruke koje se šalju putem društvenih mreža, poznati su im blogeri i jutjuberi.
-Radeći sa studentima više od decenije pratila sam kako se menjaju generacije i njihove vrednosti. Danas su okrenuti insant-uspehu, zanima ih sve što može da se postigne za kratko i sa što manje truda, ako treba da pročitaju neku obimniju lektiru, konkretno u okviru mog predmeta, to rade samo pojedinci. Pribegavaju skraćenim izdanjima i sad se pojavilo nešto novo, slušaju kako neko čita roman na ju-tjubu, recimo Nušićevi “Hajduci” su imali najviše pregleda. To su nove generacije do kojih i mi treba da dopremo putem tih savremenih medija koje oni koriste i utičemo da se trajne, stare vrednosti ne zapostave. Klasični romani ih uče pravdi, hrabrosti, bajke ih spremaju na surovost života ali i jačaju samopuzdanje, a ne da je važno uspeti po svaku cenu na šta ih podstiču savremene video-igre.. Pribegavaju skraćenim izdanjima i sad se pojavilo nešto novo, slušaju kako neko čita roman na ju-tjubu, recimo Nušićevi “Hajduci” su imali najviše pregleda. To su nove generacije do kojih i mi treba da dopremo putem tih savremenih medija koje oni koriste i utičemo da se trajne, stare vrednosti ne zapostave. Klasični romani ih uče pravdi, hrabrosti, bajke ih spremaju na surovost života ali i jačaju samopuzdanje, a ne da je važno uspeti po svaku cenu na šta ih podstiču savremene video-igre, komentariše prof. dr Slađana Milenković, predavač na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i poslovne informatičare “Sirmijum”.
Mitrovačka profesorka se bavila temom uticaja medija na mlade i njihove vrednosti pa kaže da je on neminovan u današnjem svetu digitalnih tehnologija, a za mlade generacije to je najprirodnije okruženje.
-Mediji mogu pozitivno i negativno da utiču ali se nameće pitanje: Ko o tome odlučuje? Odgovor se može dati sa dva stanovišta: pojedinca i društva. Sa stanovišta pojedinca pozitivan uticaj medija je očigledan u ostvarivanju sopstvenih interesa (informalno obrazovanje, informacije, viši nivo znanja). Negativan uticaj je kada mediji koriste nas kao sredstvo za ostvarivanje svojih ciljeva (reklame nas navode da trošimo novac).Na značaj medijskog uticaja može se gledati i sa šireg društvenog stanovišta. Ako mediji prikazuju nasilje bez cenzure i zaštite dece, oni mogu uticati na porast nasilja u društvu kao oblika prihvatljivog ponašanja (recimo prema ženama). No, mediji mogu da čine raspoloživim i mnoštvo informacija koje doprinose boljoj informisanosti javnosti koja tako može birati bolje vođe i podržavati najbolja rešenja za društvene probleme. U tom slučaju društvo jača, pa se takav medijski uticaj smatra pozitivnim, nastavlja dr Slađana Milenković.
Mediji nisu ni štetni ni korisni, a mogu biti i jedno i drugo. Iako se javnost najčešće bavi štetnom stranom medija, oni mogu biti koristan izvor zabave i informacija. Oba načina utiču na društvenu socijalizaciju i oblikovanje identiteta dece, ali i odraslih. Mediji treba da budu podsticaj da budemo bolji, da težimo visokim vrednostima u životu.
S.Đaković
(Projekat „Mladi i vrednosti“ sufinanira Gradska uprava za obrazovanje, sport i mlade Sremske Mitrovice.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)
