Kako su se i čime igrala deca u Sirmijumu – keramičke igračke u obliku životinja, keramički predmeti u obliku posuda malih dimenzija, stakleni žetoni i koštane kockice i zglobne kosti ovce ili koze za igru piljaka
Piše: S.Đaković
Dečije igre postoje otkad postoji ljudsko društvo, a igra je oduvek bila važna aktivnost i jedna je od najvažnijih stvari za dečije zdravlje i razvoj. Zato je i kroz istoriju igra tretirana kao sastavni deo opšte kulture različitih naroda. Igranje je, dakle, staro koliko i vaspitanje o čemu svedoče brojni predmeti pronađeni arheološkim iskopavanjima, igračke, crteži u pećinama, crteži na posuđu i slično, a način igre i same igračke najčešće su diktirali opšti društveni uslovi.
Zaniljmiv doprinos ovoj temu dali su autori izložbe „Mila moja – dečije igračke od praistorije do danas” nastale zajedničkom saradnjom šest muzeja u Srbiji. Među učesnicima projekta je i Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici, koji se predstavlja dečijim igračkama iz perioda kada je ovaj prostor bio deo Rimskog carstva. Odabir predmeta je izvršila Jasmina Davidović, muzejski savetnik – arheolog.
Bogata istorija grada na Savi vidljiva je kroz brojne nalaze arheološkog materijala, a među njima su svakako predmeti koji mogu biti definisani kao dečije igračke ili igračke za igre koje mogu upražnjavati odrasli i deca. Prilično je neobično što nema više nalaza te vrste pošto je za šest vekova postojanja rimskog Sirmijuma moralo biti mnogo dece koja su se igrala, ističe Jasmina Davidović na početku teksta kojim u katalogu vezanom za ovu izložbu, predstavlja svoj odabir. Zato se ona u izboru eksponata kojima se Muzej Srema predstavio na velikoj izložbi opredelila za predmete iz svakodnevnog života, ali u minijaturnom obliku kakve su dečije igračke.
– Ovo ne znači da se nije sumnjalo ili pretpostavljalo da su to bile dečije igračke. Svakako, postojale su indicije od ranijih arheologa istraživača Sirmijuma iz zemlje i sveta koji su učestvovali u istraživanjima Sirmijuma o tim predmetima i njihovoj nameni. Zato sam uključila u odabir minijaturne posude za koje se pretpostavlja da su najverovatnije bile dečije igračke i da su ih deca, kao i danas koristila, da pripremaju ručkiće, navodi kao primer Jasmina Davidović.
U Muzeju Srema postoji vrlo zanimljiv odabir tog minijaturnog posuđa, koje se može datovati u rasponu od domorodačkih, keltskih, do klasičnih rimskih oblika posuda. Zanimljivo je razmišljati, napominje naša sagovornica, gde su pronađene te posude, jer ako su nađene u grobu onda se pretpostavlja da je to bio dečiji grob, a ako su nađene na nekom drugom mestu namena bi im mogla biti i drugačija…
– Imamo u postavci dva figuralna keramička predmeta u obliku kokoške i pileta, a meni je zanimljivo da među arheološkim materijalom postoji fina kolekcija kostiju – zglobnih kostiju nogu koje su korišćene u igri piljaka. Na puno spomenika se vide motivi gde devojke igraju piljke. Zamolila sam koleginicu da odvoji pet kostiju te vrste i one su u kolekciji igračaka ove izložbe neophodnih za igru piljaka, navodi Jasmina Davidović iz Muzeja Srema.
Predmeti koji su nađeni tokom istraživanja Sirmijuma i koji se mogu svrstati u dečije igračke podeljeni su u četiri kategorije. Prvu čine keramičke igračke u obliku životinja. Drugu kategoriju čine keramički predmeti u obliku posuda malih dimenzija, treća kategorija su stakleni žetoni i koštane kockice koji su pored do sada utvrđene namene za ulaznice u pozorište ili hipordom mogle da budu korišćene za igranje. Četvrtu kategoriju nalaza te vrste čine zglobne kosti ovce ili koze za – igru piljaka.
Bez obzira što je broj igračaka kratak, više je nego moguće da je dečijih igračaka bilo mnogo u Sirmijmu, gde je analizom arheologa istraživača, živelo oko 15.000 stanovnika. Među njima je svakako bilo mnogo dece, od čije su graje odzvanjale ulice ovog rimskog grada zaključuje Jasmina Davidović, muzejski savetnik arheolog.
