• utorak, 7. decembar 2021.
Prosjačenjem se najviše bave dečaci od 6 do 10 godina
Projekti
0 Komentara

Prosjačenjem se najviše bave dečaci od 6 do 10 godina

5. decembar 2018. godine

Pokrajinski ombudsman, između ostalog, smatra da treba dopuniti postojeće propise kako bi se definisao sam pojam prosjačenja i sve radnje koje se za njega vezuju Vaninstitucionalni oblici zaštite, poput svratiša koja vode nevladine organizacije, treba takođe da budu uključeni u pružanje podrške deci izloženoj prosjačenju

Piše: S. Mihajlović

дете проси преизета фотографијаIzveštaj Pokrajinskog ombudsmana o dečijem prosjačenju u Vojvodini sadrži rezultate istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Prevencija eksploatacije dece u jugoistočnoj Evropi – Prosjačenje dece u Vojvodini“, kao i zaključke i preporuke institucije Pokrajinskog ombudsmana u vezi sa koracima koje bi relevantni društveni akteri – institucije, ustanove, i organizacije – trebalo da preduzmu u okviru svojih ovlašćenja i nadležnosti u cilju suzbijanja i prevencije pojave dečjeg prosjačenja u AP Vojvodini.

Istraživanjem su bili obuhvaćeni ispitanici iz vojvođanskih centara za socijalni rad, domova za decu, policije, nevladinih organizacija i drugih institucija i ustanova. Ispitanici iz policije i centara za socijalni rad smatraju da se prosjačenjem najčešće bave romska deca i deca primorana na to od strane organizovanih grupa. Deca sa prosjačenjam počinju još u najranijem uzrastu, a u Vojvodini se njime najviše bave dečaci uzrasta od 6 do 10 godina. Sami ili u društvu odraslih, oni najčešće od prolaznika traže novac, a neretko idu i od vrata do vrata. Međutim, prosjačenjem se ne smatra pevanje na javnom mestu i pranje automobilskih stakala na raskrsnicama očekujući novac zauzvrat, niti prodaja cveća i drugih predmeta. Na pitanje da li znaju kako nakon okončanja postupka završavaju ova deca evidentirana u MUP-u, oko polovina ispitanika iz policije nije odgovorila, dok skoro trećina tvrdi da se ona vraćaju na ulicu. Odgovori iz centara za socijalni rad bili su slični: oko jedna trećina njih tvrdi da se ova deca vraćaju na ulicu, isto toliko tvrdi da bivaju zbrinuta, dok skoro jedna trećina na ovo pitanje nije odgovorila. O tome da li su postojeće zakonske mere efikasne, te da li bi ih trebalo doslednije primenjivati ili eventualno izmeniti, preko 80 odsto ispitanika iz policije i njih 90 odsto iz centara za socijalni rad nije se izjasnilo. Oni koji jesu, tvrde da bi postojeće zakonske mere trebalo doslednije primenjivati, pa čak i pooštriti, naročito u odnosu na roditelje i druge odrasle koji decu eksploatišu navodeći ih na prosjačenje.

444 RUMA PROSJACIPokrajinski ombudsman, između ostalog, smatra da treba dopuniti postojeće propise kako bi se definisao sam pojam prosjačenja i sve radnje koje se za njega vezuju. Potrebno je osmisliti efikasan jedinstveni sistem evidentiranja i praćenja dece koja prosjače i nakon što se okončaju postupci u vezi sa njima u policiji i centrima za socijalni rad. Potrebno je naći način da im se izdaju lična dokumenta i otvori zdravstveni karton, a nadležni treba po ovom pitanju pre svega da uspostave efikasnu međusobnu saradnju. Vaninstitucionalni oblici zaštite, poput svratiša koja vode nevladine organizacije, treba takođe da budu uključeni u pružanje podrške deci izloženoj prosjačenju. Ovoj deci potrebno je ponuditi i druge modele života i ponašanja, a njihovo uključivanje u obrazovni sistem i komunikacija sa decom iz nekog drugog miljea trebalo bi da bude prvi korak.

Projekat „Prosjačenje – preživljavanje ili biznis“ sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Stavovi izneti u podržanom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: