Zoran Petrović iz Laćarka u svom dvorištu drži oko 150 gusaka, a ima i nekoliko desetina rasnih kokošaka i petlova
Piše: S. Đaković (“Sremske novine”, dodatak “Laćarak”)
Uzgojem živine, odnosno gusaka i kokošaka Zoran Petrović iz Laćarka bavi se dugi niz godina, tačnije skoro će tome tri decenije, mada je, kako kaže, to njegov hobi još od najranijeg detinjstva. Jato na njegovom posedu trenutno broji oko 150 gusaka, a uzgoj u ovom obimu, donosi mu i pristojnu zaradu. Kako sam kaže, na ovim prostorima nema čiste vrste gusaka, tako da i on uzgaja mešavinu italijanske, mađarske i sive domaće guske.
Prema Petrovićevom iskustvu, mešavina rasa ove krupne živine doprinosi otpornosti i lakšem uzgoju. Zbog toga je ova vrsta pernate životinje, po njegovom mišljenju zahvalna za uzgoj. Ipak, on smatra da na ovim prostorima nije dovoljno razvijena kultura upotrebe i uzgoja guščijeg mesa, kao najzdravijeg živinskog mesa, što umanjuje mogućnost plasmana.
O živinarstvu i vrstama raznih ptica Zoran Petrović zna sve kao da je, što kažu, „živa enciklopedija“. On zna koja vrsta živine bolje nosi, kako je treba hraniti, kada se može i kako odložiti nošenje jaja, leženje mladih i odgovore na slična pitanja. Ovaj Laćarac, nekadašnji radnik TP „Vojvodine“ koji je doživeo teške posledice tranzicije i ostao bez posla od 1988. godine aktivno se bavi živinarstvom. Nabavio je živinu kako kaže – pravog kvaliteta, zbog njih je išao u Slovačku, Nemačku i druge zemlje gde je živinarstvo na ceni. Nabavio je u to vreme uvoznu dozvolu za živinu, da sve što radi bude legalno i da mirno spava.
Pasionirani živinar drži i kombinovanu rasu kokoške „Amrok“ i „Nju hempšir” u narodu zvanu graorka. One dobro nose jaja i imaju težinu tri do četiri kilograma. Poseduje i kokoške rase „Orpinkton“ i neke italijanske vrste.
– Držim godinama „Orpingtone“, to je rasa čije meso i kada kokoška ima godinu i više dana može da pohuje. Mekano je i ukusno. U svom dvorištu sam ih gajio i živeo od zarađenog novca. Na tom planu sam ra nije sarađivao sa Slovencima, išao čak do Brežica, prodavao im piliće, jaja i bile su to dobre pare. Sada kada su ta vremena prošla, ovu rasu držim sebi, za hobi – objašnjava Zoran.
Guske su takođe u njegovom dvorištu. Tačnije, u odvojenom su delu imanja, koje je ograđeno i ima sve što guskama treba. Zoran ima tuluske guske, ali je, priča, tu problem što one kod oplodnje daju puno mućaka. Gusani i guske, ako se ne tove, ne daju mesa. Kljukanje je kod te rase obavezno, ali se ne mora ručno raditi, savetuje ovaj živinar. Zatvori se guska u mali prostor, ostavi joj se hrana i voda da ne može kvasiti, stavi se kukuruz da bude u vodi i u tu vodu doda 10 grama soli i kašika masnoće..
– Guska je čudna ptica, ona nešto mora da kljuca. Ako je u zatvorenom prostoru i ne stavi se joj se šljunka ili peska, nema ništa od preživanja. Kad guska nije debela, nije za klanje – priča Zoran, penzioner koji je nekako odradio staž da dobija penziju. Novac je, kaže, kvarljiva roba,
Držao je u oboru i krmače da ima od čega da živi i čime da se bavi, ali mu je najdraži posao oko živine. Preko gusaka je upoznao mnoge ljude iz okoline Zrenjanina i Pančeva, to su najbolji guščari, gro ih je Rumuna i od njih je mnogo naučio o onome čega nema u udžbeniku.
– Sretali smo se posle na izložbama, a zadnju put sam na izložbi bio pre 15 godina i to u Novom Sadu. Šta bi mene navelo u Vršac, Maribor, Brežice, Zagreb? A bio sam u tim mestima zbog živine. Nikog nije zanimalo da li je bio vlak ili voz, stanica ili kolodvor, ljudi su me čekali i ugostili i ostali smo prijatelji – seća se Zoran srećnijih dana i putovanja zbog živinarstva.
Za to treba učiti, a on je učio u susretima sa ljudima, dosta i iz literature koju je nabavljao iz Nemačke i još uvek je rado čita.
– Držim guske do pet godina starosti, od tri godine one najbolje nose pa taj prosek održavam. Inače, gusle su čudne životinje, kada se spare sa gusanom ostaju verne dok su žive – ističe Petrović a onima koji žele da se bave uzgojem gusaka u većem obimu preporučuje da to ne počinju dok ne obezbede prostor za ispašu i zatvoreni krug proizvodnje.
