Šid – Nada Danilović iz Šida ima 56 godina i jedna je od retkih u Srbiji koje mogu da se pohvale da imaju tako brojnu porodicu poput njene. Naime, ova hrabra žena, bez obzira na neimaštinu koja je pratila od kako je iz rodnog Viteza, u Bosni, 70-ih godina prošlog veka sa suprugom Čedomirom došla najpre u Višnjićevo, a zatim u Šid, tokom proteklih godina izrodila je jedanaestoro dece.
– Udala sam se još dok sam išla u srednju školu, jer su tada bila takva vremena kada su devojke bežale od kuće, nisu se mladi zabavljali i izlazili kao što je to sada slučaj. Svoje prvo dete, sina Dragana, rodila sam sa 18 godina, 1975. godine. Nakon toga 1981. godine rodila sam ćerku Draganu, 1984. godine Dalibora, godinu dana kasnije Milivoja, naredne godine Mihajla, 1988. godine Danijelu, Maju sam rodila 1990. godine, Danijela 1992., Dejana godinu posle toga, Kristinu 1994. godine i Katarinu 1999. godine. Bile su to teške godine, jer nisam imala kupatila, a ni veš mašine, tako da sam sve prala na ruke. Spavali smo svi u jednoj prostoriji, a osim te spavaće sobe imali smo još jednu koja nam je bila i dnevna i kuhinja. Kuća ni dan danas nije u potpunosti završena, jer nismo u mogućnosti da je sredimo. Ipak, bez obzira na teške životne okolnosti i materijalno stanje, sva deca su mi bila dobra i poslušna dok su bila mala, a i danas je tako. Bogu hvala, izrasli su svi u dobre i čestite ljude. Uvek sam im govorila da ne prihvataju ono što ne valja, makar to dolazilo i od roditelja, a ako je savet dobar da ga usvoje, nema veze od koga je. Rađala sam decu jer ih volim i ništa mi nije bilo teško, ljubav prema njima mi je davala snagu i održala me sve ove godine, ali sada mi je zdravlje oslabilo, operisala sam i kičmu, imam osteoporozu, stigle su me i godine tako da osećam da mi treba odmora i predaha – priča Nada Danilović, majka jedanaestoro dece iz Šida.
Međutim, iako je sebe dala maksimalno za svoju decu i porodicu, Nadi sudbina još uvek ne da ni malo da predahne, jer u svom domu sada ponovo ima bebe i to bliznakinje.
– Ćerka Danijela se vratila kući jer je muž napustio dok je bila još u šestom mesecu trudnoće, tako da je kod nas rodila blizankinje koje nemaju još ni mesec dana. Jednu pazi ona, a drugu ja, jer mi je žao da joj ne pomognem. Šta ću, moje je dete, ne mogu da je gledam da se sama pati kao što sam ja nekada, jer meni nije imao ko da pomogne. Osim ove dve bebe, imam još troje unučića i svi oni su mi od ćerki. Od muške dece jedini se do sad oženio Milivoj, ali on još nema potomke. On i njegova žena Aleksandra takođe žive kod nas, a odselili su se Dragan, koji je otišao da živi u iznajmljen stan, i Dragana i Maja, koje su se udale. Svoju decu savetujem da ne idu mojim stopama, jer samo ja znam kako je teško brinuti se sam o tolikoj deci. Lepo je imati puno dece, ali je jako teško. Mislim da je dvoje dece idealno za svaku porodicu. Od muža nikad nisam imala pomoć oko njih, jer je on po ceo dan išao da radi kako bi zaradio da prehrani porodicu. Pre tri godine nas je napustio, tako da se deca sada sama bore kroz život. Svi idu u nadnicu, hvataju se bilo kakvog posla samo da nešto sebi zarade. Od toga i meni daju neki dinar da platim račune, nešto nam pretekne i za hranu i tako se snalazimo – priča Nada, dodajući da se sva deca međusobno dobro slaže i podržavaju, bez obzira na razliku u godinama i karakterima.
Tokom svih ovih godina Nada nikada nije doživela ni trenutak pažnje od svojih roditelja, a ni od muža. Kaže da baš zbog toga ona sada pruža svu ljubav svojoj deci i samo se nada da će zdravlje da je posluži da im što duže bude od pomoći.
tekst: S. Mihajlović
foto: Milan Mileusnić
