• petak, 14. jun 2024.
Priča majke jedanaestoro dece
Reportaža
0 Komentara

Priča majke jedanaestoro dece

27. septembar 2013. godine

Na vencanju Milivoja porodica na okupuŠid – Na­da Da­ni­lo­vić iz Ši­da ima 56 go­di­na i jed­na je od ret­kih u Sr­bi­ji ko­je mo­gu da se po­hva­le da ima­ju ta­ko broj­nu po­ro­di­cu po­put nje­ne. Na­i­me, ova hra­bra že­na, bez ob­zi­ra na ne­i­ma­šti­nu ko­ja je pra­ti­la od ka­ko je iz rod­nog Vi­te­za, u Bo­sni, 70-ih go­di­na pro­šlog ve­ka sa su­pru­gom Če­do­mi­rom do­šla naj­pre u Vi­šnji­će­vo, a za­tim u Šid, to­kom pro­te­klih go­di­na iz­ro­di­la je je­da­na­e­sto­ro de­ce.

– Uda­la sam se još dok sam išla u sred­nju ško­lu, jer su ta­da bi­la ta­kva vre­me­na ka­da su de­voj­ke be­ža­le od ku­će, ni­su se mla­di za­ba­vlja­li i iz­la­zi­li kao što je to sa­da slu­čaj. Svo­je pr­vo de­te, si­na Dra­ga­na, ro­di­la sam sa 18 go­di­na, 1975. go­di­ne. Na­kon to­ga 1981. go­di­ne ro­di­la sam ćer­ku Dra­ga­nu, 1984. go­di­ne Da­li­bo­ra, go­di­nu da­na ka­sni­je Mi­li­vo­ja, na­red­ne go­di­ne Mi­haj­la, 1988. go­di­ne Da­ni­je­lu, Ma­ju sam ro­di­la 1990. go­di­ne, Da­ni­je­la 1992., De­ja­na go­di­nu po­sle to­ga, Kri­sti­nu 1994. go­di­ne i Ka­ta­ri­nu 1999. go­di­ne. Bi­le su to te­ške go­di­ne, jer ni­sam ima­la ku­pa­ti­la, a ni veš ma­ši­ne, ta­ko da sam sve pra­la na ru­ke. Spa­va­li smo svi u jed­noj pro­sto­ri­ji, a osim te spa­va­će so­be ima­li smo još jed­nu ko­ja nam je bi­la i dnev­na i ku­hi­nja. Ku­ća ni dan da­nas ni­je u pot­pu­no­sti za­vr­še­na, jer ni­smo u mo­guć­no­sti da je sre­di­mo. Ipak, bez ob­zi­ra na te­ške ži­vot­ne okol­no­sti i ma­te­ri­jal­no sta­nje, sva de­ca su mi bi­la do­bra i po­slu­šna dok su bi­la ma­la, a i da­nas je ta­ko. Bo­gu hva­la, iz­ra­sli su svi u do­bre i če­sti­te lju­de. Uvek sam im go­vo­ri­la da ne pri­hva­ta­ju ono što ne va­lja, ma­kar to do­la­zi­lo i od ro­di­te­lja, a ako je sa­vet do­bar da ga usvo­je, ne­ma ve­ze od ko­ga je. Ra­đa­la sam de­cu jer ih vo­lim i ni­šta mi ni­je bi­lo te­ško, lju­bav pre­ma nji­ma mi je da­va­la sna­gu i odr­ža­la me sve ove go­di­ne, ali sa­da mi je zdra­vlje osla­bi­lo, ope­ri­sa­la sam i kič­mu, imam oste­o­po­ro­zu, sti­gle su me i go­di­ne ta­ko da ose­ćam da mi tre­ba od­mo­ra i pre­da­ha – pri­ča Na­da Da­ni­lo­vić, maj­ka je­da­na­e­sto­ro de­ce iz Ši­da.

Me­đu­tim, iako je se­be da­la mak­si­mal­no za svo­ju de­cu i po­ro­di­cu, Na­di sud­bi­na još uvek ne da ni ma­lo da pre­dah­ne, jer u svom do­mu sa­da po­no­vo ima be­be i to bli­zna­ki­nje.

– Ćer­ka Da­ni­je­la se vra­ti­la ku­ći jer je muž na­pu­stio dok je bi­la još u še­stom me­se­cu trud­no­će, ta­ko da je kod nas ro­di­la bli­zan­ki­nje ko­je ne­ma­ju još ni me­sec da­na. Jed­nu pa­zi ona, a dru­gu ja, jer mi je žao da joj ne po­mog­nem. Šta ću, mo­je je de­te, ne mo­gu da je gle­dam da se sa­ma pa­ti kao što sam ja ne­ka­da, jer me­ni ni­je imao ko da po­mog­ne. Osim ove dve be­be, imam još tro­je unu­či­ća i svi oni su mi od ćer­ki. Od mu­ške de­ce je­di­ni se do sad ože­nio Mi­li­voj, ali on još ne­ma po­tom­ke. On i nje­go­va že­na Alek­san­dra ta­ko­đe ži­ve kod nas, a od­se­li­li su se Dra­gan, ko­ji je oti­šao da ži­vi u iz­najm­ljen stan, i Dra­ga­na i Ma­ja, ko­je su se uda­le. Svo­ju de­cu sa­ve­tu­jem da ne idu mo­jim sto­pa­ma, jer sa­mo ja znam ka­ko je te­ško bri­nu­ti se sam o to­li­koj de­ci. Le­po je ima­ti pu­no de­ce, ali je ja­ko te­ško. Mi­slim da je dvo­je de­ce ide­al­no za sva­ku po­ro­di­cu. Od mu­ža ni­kad ni­sam ima­la po­moć oko njih, jer je on po ceo dan išao da ra­di ka­ko bi za­ra­dio da pre­hra­ni po­ro­di­cu. Pre tri go­di­ne nas je na­pu­stio, ta­ko da se de­ca sa­da sa­ma bo­re kroz ži­vot. Svi idu u nad­ni­cu, hva­ta­ju se bi­lo ka­kvog po­sla sa­mo da ne­što se­bi za­ra­de. Od to­ga i me­ni da­ju ne­ki di­nar da pla­tim ra­ču­ne, ne­što nam pre­tek­ne i za hra­nu i ta­ko se sna­la­zi­mo – pri­ča Na­da, do­da­ju­ći da se sva de­ca me­đu­sob­no do­bro sla­že i po­dr­ža­va­ju, bez ob­zi­ra na raz­li­ku u go­di­na­ma i ka­rak­te­ri­ma.

To­kom svih ovih go­di­na Na­da ni­ka­da ni­je do­ži­ve­la ni tre­nu­tak pa­žnje od svo­jih ro­di­te­lja, a ni od mu­ža. Ka­že da baš zbog to­ga ona sa­da pru­ža svu lju­bav svo­joj de­ci i sa­mo se na­da da će zdra­vlje da je po­slu­ži da im što du­že bu­de od po­mo­ći.

tekst: S. Mi­haj­lo­vić

fo­to: Mi­lan Mi­le­u­snić

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: