30. oktobar 2011. – Završeni deseti „Dani Vojvodine u Istri“
Pula/Novi Sad, 30. oktobar – „Vojvodina i Istra imaju iskustvo življenja u zajednici različitih grupa, odnosno u svom kulturnom kodu imaju upisano razumevanje za drugog i različitog. Zbog toga nema ničeg prirodnijeg nego da u širem regionu Balkana, Vojvodina i Istra sarađuju i komuniciraju“, poruka je sa ovogodišnje manifestacije „Dani Vojvodine u Istri“ koja je sinoć završena u Puli.
Vojvodina i Istra su uspostavile regionalnu saradnju pre deset godina, kada je pokrenuta manifestacija Dani Vojvodine u Istri. Od tada, ove dve regije, u uzvratnim posetama predstavljaju Vojvođanima i Istranima, kulturni život svoje sredine.
Ove godine, na jubilarnoj desetoj manifestaciji, Vojvođani su Istranima ponudili bogat kulturni program, koji je obuhvatio izložbe Ilije Bašičevića Bosilja i Atile Kapitanja, promociju časopisa „Nova misao“ i „Interkulturalnost“, retrospektivu dokumentarnih i animiranih filmova, muziku nove tradicije Tatjane Gerbec-Mrđa, i druge kulturne osobenosti naše pokrajine.
Manifestacija je počela izložbom „Svet po Iliji“, Ilije Bašičevića Bosilja u Muzeju za suvremenu umjetnost Istre. Reč je o jednom od najzanimljivijih umetnika sa naših prostora, samoukom slikaru čije čije mesto u umetnosti još nije otkriveno i fenomen s kojim se struka i kritika nisu znale nositi.
Istoga dana, u Istarskom ogranku Društva hrvatskih književnika, predstavljen je časopis „Nova misao“, koji se bavi savremenom kulturom Vojvodine. Kako je na promociji istaknuto prvi broj „Nove misli“ izašao je pre dve godine uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, a trenutno je u pripremi 14. broj. Časopis izlazi svaka dva meseca, a za cilj ima objedinjavanje kulturnog prostora regije. Glavna misao koja vodi uredništvo časopisa je da pokrenu komunikaciju među različitim grupama, ne bazirajući se samo na pojedinačnim umetničkim delima već integralnosti kulture, spletu svih dela, posebno onih manje vidljivih i predstavljenih u medijima, istraživajući pritom kreativne potencijale savremene kulture. Gordana Draganić Nonin ukazala je na problematiku današnjih medija u kojima pozitivne vesti ne prolaze, mlade ljude koji stvaraju i postižu uspehe, a vrlo često ne bivaju proprećeni u svome radu. Naglasila je važnost preživljavanja periodike upravo zbog mladih generacija.
Deseti „Dani Vojvodine u Istri“ nastavljeni su predstavljenjem Zavoda za kulturu Vojvodine i promocijom časopisa „Interkulturalnost“ u Multimedijalnom centru Luka u Puli. Časopis „Interkulturalnost“ predstavila je urednica Aleksandra Đurić Bosnić, naglasivši misiju izdanja, a to je doprinos uspostavljanju kulturnog identiteta Vojvodine pokrenut, sa ciljem dekonstrukcije negativnih etničkih i kulturnih stereotipa. Časopis se bavi istraživanjem tema iz područja antropologije, filozofije, politologije, sociologije, te muzikologije, književnosti i umetnosti. Prisutnima se obratio i saradnik u časopisu prof. Žolt Lazar sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
U Svečanoj dvorani Tone Peruško Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli, Zdravko Vulin predstavio je rad i najvažnije projekte Studentskog kulturnog centra Novi Sad, ustanove koja je od velikog je značaja za kulturni život mladih u Novom Sadu. Programsko delovanje SKC-a odvija se kroz književno, kazališno, glazbeno i likovno stvaralaštvo. Od projekata Vulin je posebno izdvojio festival RITAM EUROPE, koji već pet godina okuplja brojne domaće, regionalne i međunarodne izvođače, i pruža mogućnost predstavljanja lokalnih talenata. Predstavio je i projekt PRO TEATAR koji je u fazi realizacije, a ideja je da se napravi pozorište na vodi, brod na koje će se odvijati razne umetničke aktivnosti, a koji će ploviti svim dostupnim kanalima i rekama.
Na promociji SKC-a muzičar Branimir Rosića premijerno je izveo numeru Vive la Provence.
Istog dana, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Milorad Đurić održao je predavanje na temu „Izazovi multikulturalizma“.
Jedan od zajedničkih segmenata Istre i Vojvodine je upravo multikulturalnost, istakao je Đurić i konstatovao da živimo u multikulturalnom svetu, te da samo deset država u svetu ima monokulturu.
- Međunarodno zakonodavstvo, te razvoj i promene u načinu komuniciranja kao posledice razvoja tehnologije, potisnuli su doba kada je država mogla nametati identitet i kulturu kontrolišući komunikaciju. Danas najviši državni vrh mora biti svestan multikulturalnosti i dati prostora manjim kulturama prisutnim na svojoj teritoriji – rekao je Milorad Đurić. On je dodao da su kod definisanja kulturne strategije važna tri glavna: očuvanje kulturnog diverziteta, podsticanje savremenog umetničkog stvaralaštva i povećanje dostupnosti kulturnih dobara publici.
