Vojvodina

Održana tribina o „Položaju književnosti i NIN-ove nagrade na srpskoj književnoj i umetničkoj sceni “

 

Novi Sad, 13. april 2016. – U holu zgrade Pokrajinske vlade, danas je u organizaciji Nedeljnika NIN i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje organizovana tribina pod nazivom „ Položaj književnosti i NIN-ove nagrade na srpskoj književnoj i umetničkoj sceni“ , kao i razgovor na temu „Kakav je položaj knjige i književnosti u Srbiji danas“.
Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić pozdravio je učesnike tribine, na kojoj učestvuju dobitnici NIN – ove nagrade iz Vojvodine, kao i članove žirija.

13_apr

Na tribini su učestvovali Slobodan Tišma (Bernardijeva soba, 2011) i Radoslav Vava Petković (Sudbina i komentari, 1993), dok je Miro Vuksanović bio opravdano odsutan. Kao dugogodišnji predsednik žirija za dodelu NIN-ove nagrade učestvovao je u razgovoru Vasa Pavković, kao i ostali članovi žirija Vladislava Gordić-Petković i Mileta Aćimović Ivkov.
Pored laureata NIN-ove nagrade u Vojvodini, učesnici tribine bili su i Stefan Janjić i Bojan Marjanović, dobitnici NIN-ove stipendije za roman u nastajanju.
Moderator tribine bio je Dragan Jovićević, urednik kulture u nedeljniku NIN, koji je u uvodnom izlaganju obrazložio da se NIN-ova nagrada za roman godine dodeljuje unazad 60 godina i tema u kojoj je položaj knjige i književnosti u Srbiji danas jeste tema o kojoj treba razgovarati.

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić je istakao činjenicu da su na osnovu nedavno sprovedenih anketa postavljena pitanja o prepoznavanju kulturnog života u Srbiji, učesnici odgovorili da su to manifestacije kao što su :EXIT i Guča i na kraju Sajam knjiga.
„Ovo je dobra vest, da je već na trećem mestu bio sajam knjiga, ako se uzme u obzir da su ovi događaji posećeni i u suprotnosti su sa skoro svakodnevnim opscenim naslovima u pojedinim dnevnim novinama“ rekao je Grujić i dodao da „se kultura čitanja, poštovanja umetnosti i kulture svela na jedan manji broj ljudi i zato nešto što se zove NIN-ova nagrada za roman godine jeste nešto što treba poštovati i podržavati. Nažalost ove godine mi nismo u mogućnosti da se pohvalimo budzetom za izdavaštvo, ali to nije tema, koja je danas pred nama, jer ovde je tema poštovanje knjige i onih koji neguju pisanu reč“ zaključio je sekretar Grujić.

 

Otvorena izložba „Akvizicije: otkupi i pokloni 2012–2015.“

 

Novi Sad, 27. februar 2016. – U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine sinoć je, povodom 50 godina od osnivanja ove institucije kulture, otvorena izložba „Akvizicije: otkupi i pokloni 2012–2015.“, koja prezentuje izbor umetničkih radova, koji su postali deo kolekcije MSUV u periodu od četiri godine.

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić zvanično je otvorio izložbu i tom prilikom čestitao na jubileju. Po njegovim rečima iako je ovaj Muzej tokom godina imao problem sa prostorom, ipak je danas u prilici da na lep način obeleži svoj jubilej.

27_feb

„Mnogo toga u kulturi fali, naročito sredstava“ rekao je Grujić i naglasio da „tu situaciju deli i MSUV, koji je jedna od naših institucija kulture, čiji smo mi osnivači. Primera radi, Novi Sad i Vojvodina nemaju koncertnu salu, ali imamo Sinagogu, Kinoteka ima problem sa deponovanjem arhive i to je samo primer u nizu brojnih drugih, što nam daje dovoljno razloga da se borimo da to sve bude drugačije i da sa entuzijazmom krenemo da rešavamo pitanja jedno za drugim i to u skladu sa mogućnostima koje imamo u budzetu. Upravo taj entuzijazam jeste nešto, što kulturu i umetnike drži i ta snaga ne jenjava, jer kultura ne sme da stane. U svemu tome posebno mi je drago, što ovakva institucija postoji, što nikada ne staje i ide dalje sa svojim idejama u čemu ćemo vam uvek biti podrška“ rekao je na kraju sekretar Grujić.

Direktorka MSUV Sanja Kojić- Mladenov podsetila je na istorijski razvoj Muzeja, naglasivši da današnja izložba je početak obeležavanja jubileja, koji će se tokom cele ove godine kroz razna dešavanja obeležavati. Putem otkupne politike kolekcija Muzeja dopunjena je novim eksponatima aktuelne umetničke scene. Kolekcioniranje radova omogućeno je kroz redovnu finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, te kroz projektno finansiranje Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Tako sada pred nama je postavljena izložba, koja sadrži 300 radova od 70 autora/autorki.

Slaviša Grujić položio venac na spomen ploče borcima Sremskog dobrovoljačkog odreda

i braniocima Beograda

 

Novi Sad, 10. oktobar 2015. – Povodom obeležavanja stogodišnjice borbi za odbranu Beograda, oktobra 1915. godine, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić i pomoćnik za zaštitu kulturnog nasleđa Milan Micić, položili su danas venac na mesto spomen ploče borcima Sremskog dobrovoljačkog odreda i braniocima Beograda na raskrsnici ulica Mile Alasa i Cara Uroša u Beogradu. Nakon toga, venac su položili i na spomenik Ignjatu Kirhneru komandantu Sremskog dobrovoljačkog odreda na Novom groblju u Beogradu.

10_okt

U odbrani Beograda oktobra 1915. godine učestvovao je i najvećim delom izginuo Sremski dobrovoljački odred formiran 1914. godine koji je dejstvovao ka Sremu i jednim delom se sastojao od srpskih dobrovoljaca iz Srema.

“Pokrajinska vlada ovakve velike godišnjice obeležava sa osećajem ponosa” rekao je nakon polaganja venca resorni sekretar Grujić i dodao da “ je svojim junaštvom i hrabrošću sremski dobrovoljački odred zadivio i ostavio u sećanju svoje živote za slobodu ove zemlje. Reči komandanta Gavrilovića su istoriji poznate i počinju rečima “junaci…obraz Beograda, naše prestonice mora da bude svetao…” i pored toga na ovom mestu izginulo je 40 mladih ljudi, zbog kojih mi danas imamo obavezu da pamtimo naše značajne istorijske datume, poštujemo njihova herojska dela, ne samo zbog prošlosti, već i odnosa prema budućim generacijama” zaključio je svoje izlaganje sekretar Grujić.

Vidoje Golubović iz Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine njihovih potomaka i poštovalaca ovom prilikom je rekao da je na današnji dan te 1915. godine, Beograd poslednji put bio slobodan i kada je vojska krenula da se povlači ka Kumodražu, pamti se junačko ponašanje žena i dece, koje su prinosile bombe vojnicima, braniocima Beograda. Ovde na Dorćolu, gde je i mesto spomen ploče posvećene doborovoljcima pamte se velika stradanja mladih vojnika, čiju uspomenu čuva Udruženje ratnih dobrovoljaca i svih poštovalaca naše istorije. Zbog negovanja kako istorije, tako i naših heroja Udruženje je osnovalo časopis “Dobrovoljački glansik” u kome se nalaze brojni značajni istorijski podaci, kako bi pokolenja nakon nas znala, šta se sve dešavalo na ovim našim prostorima.

 

Slaviša Grujić posetio Muzej naivnih ikona u Podlokanju

 

Novi Sad, 14. septembar 2015. – Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić posetio je danas Muzej naivnih ikona u Podlokanju, nadomak Banatskog Aranđelovca, koji je u vlasništvu Milivoja Bate Klepića.
Nakon toga, resorni sekretar je u obišao i završene radove na arheološkom istraživanju sakralnog kompleksa u selu Majdan kod Novog Kneževca.

Obilazeći Muzej naivnih ikona u Podlokanju resorni sekretar Grujić je istakao da je u očuvanju kulturne baštine Vojvodine i Srbije bitno pomoći i u razvijanju privatnih muzeja. Na primeru ovog Muzeja naivnih ikona u vlasništvu Milivoja Bate Klepića nalazi se pravo ikonografsko blago , za koje mi kao resorni sekretarijat zadužen i za oblast kulturnog nasleđa i zaštite moramo pronaći načine da ga podržimo.Osim toga, naglasio je Grujić, potrebno je pomoći ovakvim privatnim licima i da organizuju međunarodne konferencije na ovu temu, jer je i to dobar način promovisanja naše ikonografske baštine.

14_sept

Po rečima Milivoja Bate Klepića danas mu je izuzetna čast što je Muzej posetio sekretar za kulturu i javno informisanje Pokrajinske vlade, koji je izrazio razumevanje i spremnost da zajedničkim snagama se promoviše sadržaj Muzeja naivnih ikona. Kao vlasnik ovog objekta, dužan sam da naglasim da je Podlokanj moje rodno mesto i zato sam tu, a po profesiji sam galerista i sve je to dovelo do toga da danas ovde imam preko 100 ikona, od kojih je 60 restaurirano. Bogatu kolekciju muzeja čine radovi vrhunskih majstora savremene srpske umetnosti, među kojima se nalaze i slike i skulpture naivnih i marginalnih umetnika. Posebno mesto u zbirci pripada ’’naivnim’’ ikonama, od kojih ikone na staklu datiraju s kraja 18. veka do 1900. godine. Ikone su nastale na teritoriji Banata, u seoskoj sredini, a u senci vodećeg baroknog slikarstva. One predstavljaju dokument o nacionalnoj i kulturnoj svesti seoskog stanovništva u drugoj polovini 19. veka. Osim toga Klepić poseduje i preko 100 malih skulptura i oko deset velikih, dok je muzejski prostor bogat grnčarijom, gde se na policama muzeja nalazi preko 400 eksponata.

U arheološkom nalazištu Majdan, preliminarna arheološka istraživanja obavljena su 1996. godine, kada je dokumentovan severni zvonik Velike crkve. Nakon urađenog projekta 2003. godine, pristupilo se sistematskom arheološkom istraživanju. Od 2003. godine do 2015. godine otkriveni su ostaci triju crkava i ostaci temelja manastirskih objekata. Sem navedenih crkava istraženo je 850 grobova.
Grobovi pripadaju tzv. Belobrdskoj kulturi i potiču iz druge polovine XI i prve polovine XII veka, datiranih na osnovu nalaza nakita u grobovima. Ostaci najstarije crkve pripadaju ovom razdoblju, dok se ostaci manastirskog kompleksa i druge dve crkve pripadaju razdoblju od XIII do XV veka. Lokacija na kojoj je lokalitet je u vlasništvu Opštine Novi Kneževac.

Zvonko Nedeljković, nosilac projekta iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici je napomenuo da su arheološka istraživanja završena i da je sada na redu konzerviranje prostora, ograđivanje i restauracija nekih delova crkve, da bi se sve to moglo predstaviti publici na pravi način.

Dejan Radičević profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu na odseku za arheologiju je rekao da je Majdan poseban arheološki biser, jer ova loakcija ima rano srednjovekovnu hrišćansku tradiciju. U 11. veku je Čanadir na ovoj lokaciji smestio grčke monahe, da bi ovaj manastir kasnije u 14. I 15. veku prešao u rimokatoličku veru I tako je trajao do 16. veka i najezde Turaka. Danas ovaj objekat predstavlja najstariji hrišćanski lokalitet u severnom delu Vojvodine, jer je straiji I od Arače.

Sekretar Slaviša Grujić ovom prilikom je rekao da su nakon 14 godina rada, završeni veliki poslovi na ovom arheološkom lokalitetu, za koje je Pokrajinska vlada izdvajala sredstva. Danas smo u prilici da vidimo kako to izgleda na licu mesta i da vidimo koji su dalji koraci u predstavljanju ove lokacije. Između ostalog predstoji da se prostor obezbedi, zaštiti i bude vidljiv kako posetiocima, tako i široj javnosti.

 

Slaviša Grujić posetio Čeratsko groblje u Sremskim Karlovcima

 

Novi Sad, 20. jul 2015. – Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić i direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zoran Vapa posetili su danas nekoliko lokacija u Vojvodini od izuzetnog kulturnog nasleđa, na kojima su u toku konzervatorski i građevinski radovi Zavoda za zaštitu spomenika kulture Vojvodine.

Resorni sekretar i direktor Zavoda obišli su Čeratsko groblje u Sremskim Karlovcima, gde su u toku konzervatorski i građevinski radovi na obnovi kapele Nikolić. Kapelu je izgradio čuveni arhitekta Vladimir Nikolić 1903. godine, u kojoj počiva pored njega i njegova najuža familija. Posebnost kapele je u tome što je ikonostas, posvećen Svetoj Katarini, kako se zvala arhitektova majka, oslikao Uroš Predić.

 

20_jul

 

Po rečima arhitektinje Svetlane Bakić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je autor projekta obnove, ove godine radiće se samo krovna konstrukcija kapele, a naredne godine zbog postojanja kapilarne vlage fasada i njena unutrašnjost. Dotrajale bakarne obloge zameniće se novim, a u planu je i nova oplata.

Manastir Dombo u Rakovcu koji je zajedno sa Aračom podržan od strane IPA projekta prekogranične saradnje sa Mađarskom. Trenutno su u toku radovi na rekonstrukciji i prezentaciji ostataka zidova gotičke crkve u manastiru Dombo, sa prezentacijom i dela ostataka iz rimskog perioda. U planu je nastavak konzervatorskih radova, a do sada su obnovljeni delovi istočnog i severnog zida kule.

Na kraju obišli su Muzej na otvorenom Savića kuće u Neštinu, koja se sastoji iz tri objekta iz perioda XVIII veka. Jedna je zidana od pletera, jedna od naboja, dok je treća sazidana od čerpića, sve tri su replike starih vojvođanskih kuća. Do sada je završena sanacija, konzervacija i restauracija Savićeve kuće , postavljena je ograda od pletera i otkup i prenos Ambara na saonicama iz Suseka. Izgradnja replike stare kuće iz Suseka izvodi se prema autentičnom izgledu originalnog objekta, sa ciljem da se uključi u područje turističke prezentacije Podunavlja i Fruške gore kroz razvoj kulturnog i vinskog turizma.

Po rečima sekretara Grujića danas smo obišli nekoliko lokacija u Vojvodini, u koje je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje preko Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture uložio sredstva za očuvanje kako istorijskog, tako i kulturnog nasleđa naše regije. Kapela na Čeratskom groblju je samo oslikavanjem ikonostasa našeg velikog Uroša Predića vredna svake pažnje. Osim kapele, do sada se uložilo i u sređivanje Donje crkve i Rimokatoličke crkve u Sremskim Karlovcima. Manastir Dombo u Rakovcu je opet svojim istorijskim postojanjem izuzetno značajan i kao takav biće opremljen izložbenom postavkom u jednom njegovom delu. Repilika stare kuće u Neštinu je tema kulturnog turizma, gde će posetioci pored autentičnog izgleda objekata, moći da uživaju i u originalnom vojvođanskim specijalitetima iz zidane hlebne peći, da vide način nekadašnjeg življenja, a na tom lokalitetu Muzeja na otvorenom pružaju se i mnogi drugi eduktavni sadržaji.

 

Svečano otvorena kula u Vršcu

 

Na platou ispred kule u Vršcu danas je svečano otvorena Vršačka kula,činom osveštenja i rezanjem slavskog kolača, ministar pravde u Vladi Republike Srbije Nikola Selaković, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić i predsednik Opštine Vršac Čedomir Živković zvanično su otvorili obnovljeni spomenik kulture Vršačkog zamka. Ovaj objekat jedan je od najstarijih srednjovekovnih utvrđenja u Vojvodini, koji je postao simbol grada Vršca, tako da je njegovo zvanično otvaranje i upriličeno na Dan grada 29.maj i slavu Eparhije banatske na Dan Svetog Teodora, episkopa Vršačkog.

Čestitajući Dan grada i slavu banatske Eparhije, ministar Selaković je rekao da je današnji dan ne samo za ponos Vrščanima i Banaćanima, već i svima u Srbiji, jer je ovo prvi obnovljeni spomenik srednjovekovne svetovne kulture kod nas. Danas je ovaj grad i njegovi žitelji dobio još jedan legitimitet, pored Sterije, Paje Jovanovića, Đurđa Brankovića i mnogih drugih, to je ova kula, Donžon kula ili na srpskom Branič. Zato vam čestitam na obavljenom poslu, koji nije samo za ponos ove države, već i na polzu njenog naroda, koji od danas pa nadalje mogu da je posećuju.

Sekretar Slaviša Grujić je u svojoj čestitki naglasio da Pokrajinska vlada, preko Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje jeste pomogla u rekonstrukciji kule, ali da je ovde od danas mnogo veći i jači utisak onaj lični, koji ona kao zamak ostavlja.

29_maj3

“Ponosan sam što smo svi zajedno bili u ovom poslu i što su rezultati vidni” rekao je sekretar Grujić i dodao da “je urađeno mnogo toga,od poda do krova, dogradnje…i na osnovu postignutih vidnih rezultata sada možemo ići dalje, a to je sređivanje Vrdničke kule, koja je takođe srednjovekovni spomenik kulture. Na tom poslu sarađivaćemo zajedno Republika, Pokrajina i lokalna samouprava, jer se bez saradnje veliki poslovi ne mogu završavati. Danas je Vršačka kula spomenik i dika ovoga grada, Banata, Vojvodine i Republike i ponos svih nas koji smo u tome učestvovali” zaključio je u svom izlaganju sekretar Grujić.

U ime grada Vršca reči zahvalnosti uputio je predsednik opštine Vršac Čedomir Živković, koji je rekao da ova kula nije samo simbol grada, već je simbol vere, ljudi i slobode, zbog čega je nekada davno i napravljena. Od danas će ona biti turistička atrakcija, znak prepoznavanja i sa ovog mesta se zahvaljujem čelnim ljudima “Hemofarma”, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisanje, bivšem sekretaru Miloradu Đuriću, koji je sa podrškom adaptacije krenuo, a nastavio je sekretar Slaviša Grujić.

Da podsetimo,kula je podignuta u 15. veku i nalazi se na visini od 399 metara nadmorske visine, na Vršačkom bregu iznad grada. Od kompleksa zamka najočuvanija je Donžon kula, sačinjena od kamena i opeke i nosi odlike vizantijskog načina zidanja, pa se predpostavlja da ju je podigao despot Đurađ Branković.

Konzervatorski i restauratorski radovi na kuli počeli su još 1984. godine, a od 1997. godine krenulo se sa arheološkim iskopavanjima celokupnog lokaliteta, kojim su otkriveni ostaci južne kule, koja se nalazila nasuprot danas očuvanoj. Sama kula i ostaci utvrde pretrpeli su štetu tokom bombardovanja 1999.godine.

Od 2009. do 2015. godine u rekonstrukciju Vršačkog zamka uloženo je 70 miliona dinara, gde je Pokrajinska vlada dala znatnu podršku. Uz nadzor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture završeni su obimni radovi rekonstrukcije, sanacije i adaptacije. Sredstva je uložila i opština Vršac,kao i Fondacija Hemofarma iz Vršca.

Otvorena izložba „Pupinova nauka“ u Galeriji Matice srpske

 

Galerija Matice srpske i Obrazovno-istraživačko društvo “Mihajlo Pupin” uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje organizovali su izložbu „Pupinova nauka“, autorke Aleksandre Ninković-Tašić, koja je večeras otvorena u Galeriji Matice srpske. Pupinove brojne aktivnosti na polju nauke, profesorskog rada, osnivanja i unapređenja mnogih naučnih institucija i udruženja u Americi, pokazuju veliko znanje, nesebičnu angažovanost, istrajnost, najkraće rečeno – radan i delatan život, koji je na poseban način prikazan u okviru izložbe posvećene velikom naučniku.

Pozdravljajući prisutne, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić je istakao da danas imamo zadovoljstvo i čast da uživamo ne samo u delima velikog čoveka, naučnika, humaniste, jednog posebnog umetnika tehnike i umetnika fizike, izražavajući se kulturološkim rečnikom.

16_apri1

“Zapravo je ovde reč o spoju dve velike institucije, koje su obeležile i Pupinov život, jer je i on bio član Matice srpske, a zahvaljujući njegovom radu danas imamo i naučni institut, koji nosi njegovo ime i kada te dve prepoznatljive institucije se udruže, nastaje jedna upečatljiva izložba, kao što je ova pred nama” rekao je sekretar Grujić i naglasio da “kada o Pupinu govorimo, knjiga pod naslovom “Od pašnjaka do naučenjaka” jeste pravo pupinovsko delo, gde samo možemo biti ponosni na sva dostignuća kako njega, tako i Tesle, Ajnštajna i sa uvodnim izlaganjem M.Crnjanskog predstavlja delo, koje bi po skromnoj preporuci nas koji dolazimo iz sveta kulture, moglo se svrstati u jednu od dečijih lektira. Sjedinjene Američke Države su odavno prepoznale značaj ovakve knjige i ona je postala delo iz kojeg se ima šta naučiti. Suština ovakvih knjiga , proističe iz vrlina ljudi, koji su obeležili našu istoriju, svetsku nauku, a kao humanisti nam dali primer, koji bi trebalo da sledimo” rekao je na kraju sekretar Grujić.

Ispred Galerije Matice srpske pozdravne reči uputila je upravnica Tijana Palkovljević – Bugraski, koja je rekla da je velika čast što je upravo u instituciji Matice srpske, čiji je Mihajlo Pupin bio član, posebna čast predstaviti ovu jedinstvenu izložbu.

O stvaralačkom radu i životu Mihajla Pupina, kao i njegovom drugarskom odnosu sa Nikolom Teslom i Albertom Ajnštajnom govorio je profesor dr Dragoljub Martinović.

„Najinspirativniji pogled koji je uopšte viđen ljudskim okom je zvezdani svod na nebu. Nebeski svod, kaže pevač psalma, nadkriljuje njegovo delo…Čovek je uvek okretao oči ka zvezdama kada je tražio inspiraciju i znanje. Tamo je on nalazio svoje najranije fizičko poimanje koje sada oblikuje jezik moderne nauke” govorio je Mihajlo Pupin, a citirala ga je autorka izložbe Aleksandre Ninković-Tašić. Ona je objasnila da na izložbi su po prvi put predstavljeni mnogi značajni Pupinovi patenti, koji se do sada nisu isticali i osvetljavali.

“Sam broj patenata, smeštenih u pet velikih kutija u trodimenzionalnom prikazu, kao i Pupinove veze sa značajnim naučnicima njegovog vremena takođe su novine iz života velikog naučnika” precizirala je autorka i dodala da “sam format izložbe, predstavlja omaž Pupinovom poznatom eksperimentu i potpuno je jedinstven, jer će se ova izložba preseliti i u njegov Idvor, gde će učenici osnovnih i srednjih škola moći da kroz telefonsku aplikaciju Gugla posmatraju Pupinov svet. Eksperiment i interaktivnost mnogih eksponata i kataloga, ovu izložbu čine dostojnom predstavljanja Pupinove nauke. Najveću vrednost Pupinove nauke predstvljaju dva iskoraka – jedan u isticanju nepoznatih aspekata njegovog naučnog i izumiteljskog rada, a drugi, kroz način na koji pokazujemo ovaj svet. Nauka i umetnost, muzeologija i nauka, nauka i telekomunikacioni uređaju, samo su neki od putokaza kojima možete videti Mihajla Idvorskog Pupina izbliza” zaključila je Ninković- Tašić.

Nagrada Fonda „Todor Manojlović“ uručena Festivalu savremenog pozorišta „Dezire“ iz Subotice

 

Novi Sad, 18. februar 2015. – Dobitnik nagrade za moderan umetnički senzibilitet Fonda „Todor Manojlović“ za 2014. godinu je međunarodni regionalni festival savremenog pozorišta „Dezire“ iz Subotice, saopšteno je danas na konferenciji za novinare u Pokrajinskoj vladi.

Fond „Todor Manojlović“ deluje u okviru Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ u Zrenjaninu i za 24 godine postojanja, dodela nagrade dalo je vidne rezultate, jer se namenjena stvaraocima iz različitih oblasti umetnosti, čije delo ostvaruje autentičnu, provokativnu i prirodnu saglasnost sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića.
O laureatima odlučuje Upravno odbor Fonda, u čijem sastavu su prof. dr Vladislava Gordić-Petković (književna kritičarka i teoretičarka, redovni profesor na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu), Predrag Miki Manojlović (glumac), mr Boško Milin (teatrolog, docent na Odseku dramaturgije Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu), Vladimir Arsenijević (književnik i prevodilac) i Radovan Živankić (akademski slikar).

18_feb

 

U ime domaćina, obratio se podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje Radoslav Petković, naglasivši da je nagrada Todor Manojlović potekla iz Zrenjanina, za koji je ovaj savremenik svojim životom i delovanjem bio vezan, kao čovek savremenog evropskog duha s kraja 19. i početkom 20. veka. Kao i ne mali broj velikih ljudi i mislilaca i Todor Manojlović je bio dugo godina potisnut, da bi kroz osnivanje njegovog Fonda ponovo zaživeo u nekom novom savremenom umetničkom ili književnom izrazu i zato mi je drago, rekao je Petković, što ova nagrada prvi put ide jednom pozorišnom festivalu, kakav je „Dezire“ iz Subotice.

Predsednica Upravnog odbora Fonda prof. dr Vladislava Gordić- Petković je obrazložila odluku, u kojoj je naglasila da je četvrt veka postojanja Fonda dovoljno dugo da bi se konstatovalo da je došlo vreme i za afirmisanje i nagrađivanje jednog novog umetničkog senzibiliteta kakvo je pozorište, jer se stvorila i jedna nova publika.
U odluci žirija stoji:

„Subotički festival „Dezire“, koji organizuje pozorište „Kostolanji Deže“, čiji direktor je pozorišni reditelj Andraš Urban, je za kratko vreme stekao jasne programske konture i afirmisao se širom regije. On pre svega okuplja alternativne i avangardne scene iz Srednje – istočne Evrope i Balkana. Teatarski eksperiment i kritičko mišljenje određuju profil teatra, naročito u posttranzicijskim vremenima književnosti, umetnost jeste osuđena na retradicionalizaciju. Festival „Dezire“ se održava u Subotici i uverljivo je dokazao da moramo prevrednovati pojam provincije. Dok u kulturi teče opšta provincijalizacija i afirmacija „demokratskog kiča“, taj festival je dokazao da je i u provinciji moguće stvarati kulturne institucije, koje su izraz evropskog i koje na visokom nivou reprezentuju najnovije evropske umetničke trendove. Ovaj festival posebnu pažnju posvećuje avangardnim pozorišnim trendovima Srbije, Mađarske i Hrvatske i to u jednom višenacionalnom gradu, kao što je Subotica, može da znači posebnu paradigmu. Vavilonski pozorišni svet, a u višenacionalnom gradu jeste sam po sebi posebna kulturna paradigma. Za vreme svog trajanja, ovaj festival odigrao je veoma važnu ulogu u upućivanju mlade generacije u pravcu novog umetničkog senzibiliteta, tako da paralelno sa programskim opredeljenjima stvara i svoju publiku“.

Ispred festivala na nagradi se zahvalila Oršoja Gažu, koja je navela da je od 2009. godine do danas održano šest festivala.

Svečano uručenje nagrade za moderan umetnički senzibilitet biće upriličeno u Zrenjaninu tokom narednih meseci.

 

Delegacija Pokrajinske vlade položila venac žrtvama holokausta u Aušvicu

 

Novi Sad, 26. januar 2015. – Potpredsednik Pokrajinske vlade Miroslav Vasin i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, prisustvovali su obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta i 70 godina od oslobođenja najozloglašenijeg logora u istoriji, Aušvic-Birkenau. Ovom prilikom, delegacija Pokrajinske vlade odala je počast žrtvama stradalim tokom Drugog svetskog rata i obišla kompleks Muzeja Aušvic-Birkenau.

26_jan1

Potpredsednik Vasin je, odajući počast žrtvama stradalim u Aušvicu, izjavio da je Pokrajinska vlada dosledna u svojoj nameri da neprekidno šalje poruke o potrebi suzbijanja pojava koje imaju obeležja fašizma, bez obzira da li je on u početnom obliku, jer, prema njegovim rečima, svaki početni oblik na kraju dovede do zločina ogromnih razmera.

– Sa ovog mesta najvećeg stradanja nevinih u Drugom svetskom ratu, danas se u Aušvicu poklanjamo senima preko 12500 Vojvođana i svih ostalih žrtava koje su ovde ostavili svoje živote. Njihove kosti nas opominju da moramo biti svesni žrtava ovih ljudi i poštovati ono što njihova žrtva danas za nas predstavlja u neprekidnoj borbi protiv zla – istakao je Vasin, dodajući da su u prethodnom periodu predstavnici Pokrajinske vlade odali počast borcima poginulim na Batini, žrtvama racije u Čurugu i žrtvama Novosadske racije, jer se, kako objašnjava, protiv fašizma mora boriti dosledno, u svako doba i na svakom mestu.

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje, Slaviša Grujić, izjavio je da smatra da je u narednom periodu potrebno raditi na projektu obnavljanja paviljona posvećenom žrtvama sa naših prostora u Državnom muzeju Aušvic–Birkenau. On je podsetio da je od 1963. godine bivša Jugoslavija imala memorativni paviljon u Aušvicu, a da je danas taj paviljon prazan, jer je zatvoren tokom devedesetih godina. Projekat obnavljanja paviljona pokrenut je 2011. godine inicijativom tadašnjeg Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije koje je tada sazvalo konstitutivni sastanak svih bivših jugoslovenskih republika.

– Saradnjom Pokrajinske vlade, republičkih organa i jevrejskih organizacija treba završiti obnavljanje paviljona i na taj način doprineti negovanju kulture sećanja na sve žrtve sa naših prostora stradale u ovom strašnom periodu istorije čovečanstva – izjavio je Grujić, dodajući da je važno da sećanje na Aušvic bude deo kulturnog pamćenja kako se takve strahote ne bi nikad ponovile.

Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, usvojenom 2005. godine, 27. januar proglašen je za Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta. Holokaust predstavlja sistematski progon i genocid organizovan od strane nacističke države za vreme Drugog svetskog rata nad različitim etničkim, verskim i političkim grupama ljudi, pre svega nad Jevrejima, a zatim i Srbima, Romima, Poljacima, Rusima i pripadnicima drugih evropskih naroda. Procenjuje se da je tokom ovog najmonstruoznijeg zločina u istoriji čovečanstva stradalo šest miliona Jevreja, odnosno trećina svih Jevreja koji su živeli pre rata. U samom Aušvicu stradalo je više od 1,1 miliona ljudi. Nakon invazije na Poljsku 1939. godine, nacisti su započeli genocid u Aušvicu, a 27. januara 1945. godine jedinice Crvene Armije oslobodile su ovaj najveći logor smrti u razdoblju Drugog svetskog rata.

Glavni program komemoracije na koji je pozvano oko 300 preživelih logoraša i delegacije 43 države održaće 27. januara ispred Zida mrtvih u Koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau.

 

Otvorena izložba „Memorija nasilja i snovi o budućnosti…….1914-18 / 2014“

 

Novi Sad, 20. novembar 2014. – U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, sinoć je otvorena izložba „Memorija nasilja i snovi o budućnosti……1914-18 / 2014“. Francuski institut u Srbiji i Gete institut u Beogradu, u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine pokrenuli su projekat Memorija nasilja i snovi o budućnosti, posvećen obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata, sećanju na turbulentne i nasilne društveno-političke prilike, na lične traume, migracije i snove, kroz savremeni i umetnički kontekst. Projekat Memorija nasilja i snovi o budućnosti okupio je umetnike i umetnice iz Evrope koji kao polazište koriste 100 godina evropske istorije, bez vraćanja na „staru raspravu“ o nacionalizmu, imperijalizmu i pitanju ko je kriv. Svojim istraživanjima ukrštaju različite dimenzije, pristupe i pitanja, prošlost i sadašnjost, odnose između centara i periferija, aspekte kretanja/putovanja, migracije i egzila, kao i nove standarde u komunikaciji u savremenim lokalnim, regionalnim i evropskim dimenzijama, u vremenima u kojima je neophodno ispitivanje konstelacija i ideologija iz prošlosti zbog izgradnje položaja u multipolarnom svetu.

 

20_nov

 

Tim povodom izložbu je sinoć zvanično otvorio pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, a o postavci su govorili i direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i kustoskinja projekta Sanja Kojić Mladenov, Jean-Luc Goester, savetnik za kulturu ambasade Francuske i direktor Francuskog instituta u Srbiji i Matthias Müller-Wieferig, direktor Gete instituta u Beogradu.
Pozdravljajući prisutne goste, umetnike i ljubitelje savremene umetnosti, sekretar Grujić je rekao da oseća veliku zahvalnost svima, koji su učinili da izložba izgleda impresivno, kao što i jeste.
„Ova izložba je već imala svoj uvod na nedavno održanom koncertu velikog Kronos kvarteta u Srpskom narodnom pozorištu u izvođenju kompozitorke Aleksandre Vrebalov na temu velikog rata“ rekao je u uvodnom izlaganju resorni sekretar i dodao da „je to bio koncert jakih emocija, emocija kako pobednika, tako i pobeđenih, muzika radosnih, zaludelih i nesrećnih ljudi, sa jednom jedinom porukom, opevanoj uz opelo o besmislu rata i stradanja. Nažalost isto se ponovilo nekoliko decenija posle, pa kod nas još nekoliko decenija potom i nesreće su se nizale. Ova izložba isto tako ima jednu vrstu opela, kroz poseban umetnički izraz, nad tim događajima, koji se mogu nazvati „glasila raspameti“, kao poruka bez razuma, uništenja, sećanja…i zato mi je danas posebno drago što ti bezumnici u tom ništavilu nisu uspeli i što umetnost ume da govori drugačijim, jasnijim i lepšim jezikom, koji je drugačiji od svih i zato vam želim da u ovoj lepoti uživate“ poručio je na kraju sekretar Grujić.

 

Jean-Luc Goester i Matthias Müller-Wieferig su zaključili u svojim izlaganjima da je današnja izložba ne samo rezultat dobre kulturne saradnje Francuske i Nemačke, već i jedna poruka da kada se oružje zakopa i istorija napiše,ostaju umetnici kao ,stvaraoci jednog novog pozitivnog nukleusa, koji uvek otvara vrata saradnje.
Sanja Kojić- Mladenov se ovom prilikom zahvalila svim saradnicima u projektu, naglasivši da je ova postavka posebna po tome što nosi jednu snažnu poruku, ispričanu kroz porodične priče, sećanja, migracije…prikazane kroz savremene medije umetničkog izraza. Umetnici su se ovde bavili odnosima, kako ličnim, tako i opštim u tim turbulentnim vremenima. U projektu Memorija nasilja i snovi o bududnosti istaknute su ne samo geografske već i vremenske relacije, pa kroz pojedine radove umetnici ukrštaju različite dimenzije, pristupe i pitanja prošlosti i sadašnjosti, koristeći istorijske artefakte, mitove ili personalne priče, razvijajući svoju umetničku praksu kroz različite medije, kao što su: slika, skulptura, grafika, fotografija, video, video i zvučna instalacija.

Postavku čine radovi Igora Antića (RS-FR), Igora Bošnjaka (BA), diSTRUKTURA (RS), Roberta Jankuloskog (MK), Thomas Köner (DE-FR), Nebojše Lazića (RS-US), Anuke Miladinović (CH-DE), Radenka Milaka (BA), Magali Sanheira (FR), Selmana Trtovca (RS), Pierre Courtin – Gallery DUPLEX100m2, Sarajevo (FR-BA); Stefanie Böttcher (DE) i Arion Aslani (RS).

 

Obeležavanje 150 godina slovačke štampe u Vojvodini i 70 godina “Hlas ljudu”

 

Novi Sad, 14. oktobar 2014. – Povodom obeležavanja jubileja, 150 godina slovačke štampe i 70 godina od osnivanja informativno-političkog lista „Hlas ljudu“, u Skupštini AP Vojvodine potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za kulturu i javno infomisanje, Slaviša Grujić, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Ana Tomanova Makanova i Samuel Žjak, generalni direktror NIU “ Hlas ljudu”, održali su konferenciju za novinare.

Za obeležavanje jubileja pripremljen je niz prigodnih manifestacija, kao što su Međunarodna konferencija o istoriji slovačke štampe u Republici Srbiji i promovisanje novog, savremenog formata i dizajna lista „ Hlas ljudu“, koji će se ubuduće pripremati u Štampariji u Bačkom Petrovcu.

 

14_okt

 

Pozdravljajući prisutne u ime Skupštine AP Vojvodine potpredsednica Ana Tomanova Makanova je istakla značaj ovogodišnjeg jubileja, naglasivši da su Slovaci još u XIX veku izdavali devet časopisa, namenjenih prvenstveno deci “Zornička”, zatim za poljoprivrednike, privrednike, verski časopis i neke druge, što ide u prilog činjenici da to govori o jednoj velikoj i dugoj tradiciji očuvanja jezika, pisma i kulture slovačke nacionalne zajednice.

“Do kraja Prvog svetskog rata bilo je deset časopisa, a od tada do danas 44 periodična izdanja” precizirala je Tomanova Makanova i dodala da je to “arhiv, vredan pomena i ponosa, zbog čega danas imamo čast i mogućnost da ovaj jubilej obeležimo na poseban način, kroz niz aktivnosti, gde su organizovane izložbe, naučno- stručne konferencije, svečana akadamija i niz drugih događaja, gde koristim priliku da pozovem sve zainteresovane ljubitelje pisane reči”, zaključila je na kraju izlaganja Ana Tomanova Makanova.

U ime Pokrajinske vlade i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje obratio se potpredsednik Pokrajinske vlade i resorni sekretar Slaviša Grujić, koji je ovom prilikom čestitao značajan jubilej, iza kojeg stoji vek i po stvaranja i negovanja slovačkog jezika, kulture i pisma.

“Vojvodina je upravo to, šarolika lepeza, poput duge, sa bezbroj boja, koja svaka za sebe označava po jednu naciju, a opet sve zajedno žive na jednom prostoru i neguju svoje dobro očuvane odnose”, rekao je sekretar Grujić i istakao da “tamo gde žive nacionalne zajednice, jasno je da imaju svoj jezik,pismo i kulturu, a naš zadatak je da to na najbolji mogući način očuvamo, jer samo na takav način Vojvodina može predstavljati pravog ambasadora Srbije u svetu. Obeležavanje 150 godina štampe na jeziku nacionalne zajednice je dug vremenski period, kao i obeležavanje 70 godina izdavanja novina, sa 4.600 brojeva, gde svako treće domaćinstvo čita i informiše se iz njega, govori o poverenju i postojanosti tog časopisa. U eri novih tehnologija, interneta, vibera, tvitera i mnogih drugih novih tehnologija, jeste samo nadogradnja pisane reči već utrtog puta i čini mi se da je na kraju istina kada neko kaže da sve počinje od reči, da bi naposletku i ostala samo reč” rekao je sekretar Grujić.

O detaljima obeležavanja programa proslave govorio je Samuel Žjak, generalni direktror NIU “ Hlas ljudu”. On je precizirao da 17.oktobra u 10.00 časova u foajeu „Studija M” će se otvoriti izložba „150 godina slovačke štampe u Vojvodini”, istoga dana u isto vreme i na istom mestu održaće se međunarodna naučno-stručna konferencija o istorijskim godišnjicama slovačke štampe, da bi se 17.oktobra u 17.30 časova u zgradi Dnevnika na četvrtom spratu otvorila izložba fotografija „Lica” Ota Filipa. Istoga dana u 20.00 časova biće održana svečana akademija povodom istorijskih jubileja slovačke štampe i „Hlas ljudu”.

U subotu, 18 oktobra u 11.00 časova ispred zgrade štamparije u Bačkom Petrovcu biće otkrivena spomen – ploča na štamparskoj mašini, na kojoj je 19.oktobra 1944. godine izašao prvi broj lista „Hlas ljudu”, nakon čega će se simbolično zasaditi „zorničkine lipe” ispred zgrade štamparije i obaviti krštenje knjige „Hodnota tvorcu” (Vrednost stvaraoca) u štampariji u Bačkom Petrovcu.

 

Sa sastanka ministra Ivana Tasovca i potpredsednika Pokrajinske vlade Slaviše Grujića

 

Novi Sad, 14. jul 2014. – Ministar kulture i informisanje u Vladi Republike Srbije Ivan Tasovac sa saradnicima danas je u zgradi Ministarstva u Beogradu organizovao radni sastanak sa potpredsednikom Pokrajinske vlade i pokrajinskim sekretarom za kulturu i javno informisanje Slavišom Grujićem, kojem su prisustvovali i pomoćnici resornog sekeratara i saradnici. Tema sastanka se odnosila na dalju saradnju i rešavanje ključnih pitanja iz oblasti kulture i informisanja.

 

14_jul

 

Po rečima ministra Tasovca saradnja je uvek uspešnija, kada se o problemima otvoreno razgovara i kada je komunikacija direktna, tako da je današnji sastanak jedan u nizu na kojem tražimo zajedničko rešenje, kada su u pitanju predstojeće izmene i dopune Zakona o kulturi, kao i Zakona o informisanju. Kao primer dobre saradnje, naveo je ministar Tasovac, rekonstrukciju samostana u Baču, gde na istom projektu pored delegacije Evropske unije u Srbiji učestvuju Ministarstvo za kulturu i informisanje, Pokrajinska vlada i lokalna samouprava. Po sličnom principu bi i drugi projekti,koji su od nacionalnog značaja mogli da se realizuju. Danas smo definisali učešće u programu „Kreativna Evropa“ o čemu je nedavno održana i konferencija, kako bi se institucije kulture u Srbiji upoznale sa načinom apliciranja kod EU fondova, zatim je bilo reči i o usklađivanju kriterijuma za konkurse, kako iz kulture tako i medija, o članovima komisija sa obe strane, radi efikasnijeg rada na donošenju predloga za predstojeće zakone, koji bi do kraja ove godine trebalo da se nađu pred republičkim poslanicima.

Potpredsednik Grujić je izrazio zahvalnost kolegama iz republičkog Ministarstva za kulturu i informisanje na kolegijalnom odnosu i dobroj saradnji, koja uvažava specifičnosti Vojvodine, koja ima svoje nadležnosti u ovim oblastima, a one nisu zanemarljive. Sa jedne strane poštovanje Zakona o nacionalnim manjinama – zajednicama i na osnovu toga i njihovo pravo na informisanje na svom jeziku, gde bi se ta specifičnost trebala naći u predlogu novog Zakona o informisanju, a sa druge strane Zakon o kulturi, treba da poštuje i postojanje Zavoda za kulturu nacionalnih zajednica u Vojvodini, koje na ovaj način neguju svoju tradiciju, kulturu, jezik i pismo kroz izdavaštvo. Vojvodina je zato jedan dobar partner za saradnju, jer ima dobre međuregionalne odnose sa svim zemljama u okruženju, a i šire, zaključio je sekretar Grujić.

 

 

Obeleženo četiri decenije od osnivanja Akademije umetnosti u Novom Sadu

 

Novi Sad, 22. april 2014. – Odlukom Skupštine AP Vojvodine, 22.aprila 1974. godine osnovana je u okviru Univerziteta u Novom Sadu i Akademija umetnosti, čime je velika i bogata tradicija umetničkog stvaralaštva u Vojvodini utemeljena u ovoj obrazovnoj instituciji. I tada, kao i danas ona je obrazovala i školovala tri smera studenata opredeljenih za muzičku, likovnu ili dramsku umetnost.
Tim povodom, danas je u Srpskom narodnom pozorištu održana svečana akademija, na kojoj su brojne goste, dekane fakulteta, profesore, predstavnike institucija kulture, kao i ambasadora Japana Masafumi Kurokija, pozdravili su dekan Akademije umetnosti prof. mr Zoran Krajišnik, rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Vesković i potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić.

22_apr2U ime Vlade AP Vojvodine i u ime Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno iformisanje, kao i u svoje lično ime jubilej je čestitao resorni sekretar Slaviša Grujić, koji je ovom prilikom istakao da pokrajinska Vlada ima posebno razvijen osećaj kada je u pitanju Akademiji umetnosti, a poenta jeste u prijateljskom odnosu.

„ Vreme, koje je iza nje je 40 godina rada, stvaranja,obrazovanja, uspeha, prepoznatljiovsti i to je vreme brzo prošlo. Zato mnoga prepoznatljiva imena, koja znamo iz likovnog, muzičkog ili dramskog stvaralaštva Vojvodine bezmalo uvek vezujemo za Akademiju umetnosti u Novom Sadu, u koju je čast i zadovoljstvo doći i uz ozbiljan trud je i završiti. Bezbrojne mogućnosti, koje ona nudi i jesu mogućnosti i zato vam želim uspeh i u daljem radu” istakao je u svom izlaganju potpredsednik Slaviša Grujić.

Rektor Univerziteta dr Miroslav Vesković čestitajući jubilej je rekao da je Univerzitet u Novom Sadu ponosan na svoju Akademiju umetnosti, jer ona ima strateško opredeljenje, a to je uspeh. Ona je institucija vredna respekta, po dometima, željama i načinima interpretacije.
Dekan Akademije umetnosti Zoran Krajišnik se u ime Akademije, profesora i studenata zahvalio brojnim zvanicama, i ovom prilikom je rekao da je ova institucija obrazovanja mladih umetnika, nosilac kulture i kulturnih dešavanja na ovim prostorima u protekle četiri decenije. Sadržaji i programi Akademije su se od njenog osnivanja do danas menjali, dopunjavali, proširivali da bi danas bili aktivni članovi brojnih evropskih esnafskih udurženja, kao i aktivni nosioci međuregionalne saradnje sa drugim akademijama, učesnici u brojnim evropskim projektima i sve to zahvaljujući angažovanju, radu i trudu profesora Akademije umetnosti, studentima i prijateljima Akademije.

 

Slaviša Grujić razgovarao sa gradonačelnikom Subotice Jene Maglaiem

 

Novi Sad, 25. februar 2014. – Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić sastao se danas u Vladi Vojvodine sa gradonačelnikom Subotice Jene Maglaiem. Tema razgovora odnosila se na predstojeće projekte iz oblasti kulture i javnog informisanja, koji su prioritetni za subotičku opštinu.

Tokom razgovora, potpredsednik Grujić je istakao da će se u ovoj budzetskoj godini izdvojiti oko 30 miliona dinara za rad i funkcionisanje institucija kulture i kulturnih dešavanja u Subotici, koje su se i tokom prethodnih godina podržavale. Glavna tema današnjeg razgovora odnosila se na nastavak radova rekonstrukcije subotičke Sinagoge, kao i na dalje radove na Narodnom pozorištu.

Prema rečima sekretara Slaviše Grujića, za nastavak radova na Sinagogi, putem konkursa, izdvojeno je preko tri miliona dinara za jugozapadnu fasadu, kao i za vitraž na jednom njenom delu. Kao ključno pitanje od opšteg interesa,ostaje završetak radova na Narodnom pozorištu u Subotici, gde osim velikih ulaganja iz Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, ostaje da rešimo i pitanje samog Statuta pozorišta, bez kojeg ono ne može formalno-pravno da počne sa radom. Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje je kroz svoje delovanje pokazao da je kako Subotici, tako i drugim vojvođanskim opštinama, snažan partner u velikim projektima, koji su od značaja za razvoj kulture.

25_feb

Gradonačelnik Maglai se ovom prilikom zahvalio na podršci i razumevanju Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i javno informisanje na snažnoj podršci u realizaciji brojnih kulturnih projekata. Ovom prilikom, apostrofirao je završetak radova na Sinagogi do septembra ove godine, jer pored Vlade AP Vojvodine, sredstva će biti usmerena i iz budzeta grada Subotice i kroz pomoć Jevrejske zajednice. Završetak radova na Narodnom pozorištu bi sa opredeljenih 85 miliona dinara trebalo u skorije vreme da se dovrši, gde ostaje još oko devet miliona evra za unutrašnje uređenje. S obzirom na to da je Subotica grad pobratim sa gradom Segedinom u Mađarskoj i Osijekom u Hrvatskoj, otvara nam se mogućnost i za pretpristupne fonove EU, koje bi mogle da pomognu u realizaciji nekih projekata, naglasio je Maglai i dodao da će u narednom periodu ,pored razmatranja pitanja Statuta Narodnog pozorišta, dostaviti i spisak predloga prioriteta subotičke opštine,k ada su u pitanju kako kultura tako i informisanje.

 

 

Potpredsednik Slaviša Grujić razgovarao sa direktorima Zavoda za kulturu u APV

 

Novi Sad, 27. januar 2013. – Potpredsednik Vlade i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić razgovarao je danas sa direktorima Zavoda za kulturu Vojvodine i zavoda za kulturu nacionalnih zajednica. Ove institucije osnovala je Skupština AP Vojvodine početkom 2008. godine, zajedno sa nacionalnim savetima mađarske, slovačke, rusinske, rumunske i hrvatske zajednice radi očuvanja, unapređenja i razvoja njihove kulture a Srbija je za sada jedina zemlja na Balkanu koja ima ustanove ovakvog profila. Zahvaljujući radu nacionalnih saveta do sada su formirane elektronske baze podataka o kulturi svake nacionalne zajednice, ostvareni značajni rezultati u naučno-istraživačkom radu, izdavačkoj delatnosti, organizovanju kulturno-umetničkih manifestacija, prikupljanju i obradi arhivske građe, kao i programima stručnog usavršavanja.

27_jan

Direktori zavoda istakli su aktuelne probleme sa kojima se suočavaju u svom radu – od finansijskih i kadrovskih do prostornih, a posebno ovogodišnje, od kada su stupili na snagu novi propisi o zabrani zapošljavanja i angažovanju honorarnih saradnika. Jer gotovo svi zavodi za kulturu nacionalnih zajednica imaju veoma mali broj zaposlenih, pa su se do sada u realizaciji projekata najčešće oslanjali na pomoć i podršku stručnjaka i spoljnih saradnika u svim projektima i manifestacijama od izuzetnog značaja za kulturni život pripadnika nacionalnih zajednica, od festivala i izložbi, do izdavaštva i edukacije.

Potpredsednik Grujić je naglasio da su Vlada Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje do sada ostvarivali dobru saradnju sa svim zavodima i podržavali njihov rad i programe i zatražio da direktori zavoda što pre dostave svoje programe rada i finansijske planove za ovu godinu, kako bi ih Pokrajinska vlada usvojila. Time će se stvoriti uslovi da Pokrajinski sekretarijat za kulturu zajedno sa ministarstvima kulture i finansija pokuša da pronađe adekvatna rešenja i stvori uslove za nesmetan rad zavoda za kulturu nacionalnih zajednica, kao i Zavoda za kulturu Vojvodine, odnosno da odobre da se ovim institucijama omogući angažovanje spoljnih saradnika na realizaciji pojedinih projekata. Pored toga, predložio je da ubuduće svi zavodi mnogo više sarađuju na interkulturalnim i regionalnim projektima čime bi doprineli afirmaciji naše kulture, i u drugim brojnim projektima, kakvi su Salon knjiga u Novom Sadu, Međunarodnom sajam knjiga u Beogradu i regionalni sajmovi, nastupi na likovnim izložbama, književnim susretima, pripreme i izvođenje pozorišnih predstava, u čiju realizaciju bi se uključio i Zavod za kulturu Vojvodine. Pošto su pojedini zavodi uz pomoć pokrajinskih organa obezbedili adekvatan prostor za rad, a samo još dva zavoda nemaju rešeno ovo pitanje, potpredsednik Grujić je rekao da se nada da će u skorije vreme ovaj problem biti prevaziđen. Osim toga, razgovarano je i organizovanju radionica prevodilaštva.

 

Otvoreni Dani Vojvodine i Sajam knjiga u Puli

 

Novi Sad 5. decembar 2013. – Vojvođanska kulturna scena koja je u Istri zastupljena već godinama putem manifestacije Dani Vojvodine u Istri, ove godine tradicionalno se obeležava dvanaestu godinu za redom, a većinu svog programskog sadržaja ovaj put predstavlja na 19. Sajmu knjiga u Puli. Sajam nosi slogan „Sa(n)jam knjigu“ i održava se od 5. do 15 decembra, a najrelevantniji vojvođanski autori će nastupiti od 10. do 13. decembra. Među njima su dobitnik NIN-ove nagrade, prozaista, pesnik i muzičar Slobodan Tišma, evropski poznat pisac Laslo Vegel, koji je već bio gost pulskog Sajma, te izuzetni pisci novije generacije: Laslo Blašković, Tomislav Žigmanov, Srđan Srdić, Srđan V. Tešin i Mića Vujičić. U ovom programu predstaviće se i kultni, filmski reditelj Želimir Žilnik, inače miljenik filmske Pule i Boris Kovač, vojvođanski kompozitor, multiinstrumentalista i multimedijalni umetnik koji će održati u galeriji Svetih srca koncert sa sastavom La Campanella Romatnic Deca Dance from Mittell Europe. Značajan segment vojvođanskog programa je predstavljanje tzv. „bunkerskih pisaca“ i njihovog časopisa „Severni bunker“, kao i okrugli sto pod nazivom „Regija u regionu: Vojvodina – Istra“ u kojem će učestvovati Vladimir Kopicl, direktor Zavoda za kulturu Vojvodine, pisac Željko Marković i Dragutin Lucić – Luce.

5_dec1

 

U ime Vlade AP Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje prisutne je pozdravio potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, koji je ovom prilikom rekao da „je veliko zadovoljstvo, kada se u jednom predivnom i sunčanom danu otvara ne samo Sajam knjiga, već i tradicionalna manifestacija Dani Vojvodine u Istri“.

„Na štandu Vojvodine jeste da se nalaze pisci iz Vojvodine, ali kako kultura ne poznaje granice, jasno je da ovaj naziv štanda ne znači i zaokruživanje prostora u kojem oni rade, već sasvim suprotno. Granice ne postoje, namećemo ih sami sebi i zato se ovde nalaze izdanja namenjena svima. Vojo Šijak je uvodno izlaganje počeo recitovanjem pesme pesnika Miroslava Antića. To je bio i svojevrstan uvod za početak manifestacije na kojoj će se predstaviti veliki broj autora iz Vojvodine, u periodu od 10. do 13. decembra, bilo da je u pitanju književnost, film ili muzika. Oni će o svom radu i drugim pitanjima iz oblasti umetnosti razgovarati, kako u Puli, tako i u Umagu, Pazinu i Poreču. Takođe, na štandu se nalazi i veliki broj izdanja vojvođanskih autora i časopisa. I kada kažemo Vojvodina o čemu pričamo? Pričamo o postojanju 26 nacija na jednom geografskom području, o službenoj upotrebi šest jezika, o emitovanju televizijskog programa na deset jezika, koliko ih emituje Radio televizija Vojvodine i sve je to naš ponos i zato u svoje ime i u ime naše selektorke Vladislave Gordić-Petković u narednim danima želim da vam kažem da ćemo se iskazati kroz „Severni bunker“ i njegove aktere, kroz Želimira Žilnika i Borisa Kovača u čemu vam preporučujem da vidite i čujete njihova ostvarenja“, poručio je resorni sekretar Slaviša Grujić.

Ispred Istarske županije pozdravne reči je uputio župnik Valter Flego, koji je ovom prilikom naglasio da je Sajam knjiga jedna posebna promocija grada Pule i Istre, koja je poznata ne samo kroz filmski festival, već i kroz promociju knjige. Knjiga je nešto, što nas sve spaja i kao takva je bogatstvo koje nas promoviše.

U ime Ministarstva kulture Republike Hrvatske obratio se pomoćnik ministarke kulture Vladimir Stoisavljević, sa rečima da je danas važno da prošlost ostavimo iza sebe i počnemo da pišemo „uvod u budućnost“, gde ćemo se baviti mnogo lepšim, humanijim i istinitijim temama.

Načelnik za kulturu Istarske županije Vladimir Torbica izrazio je zadovoljstvo što Vojvodina i Istra imaju tradicionalnu manifestaciju,koju neguju iz godine u godinu.
Pod sloganom „Regija u regionu“ vojvođanski pisci nastupiće u utorak 10. decembra u 11.00 časova, kada će predstaviti sve vojvođanske književnosti. U razgovoru će učestvovati Tomislav Žigmanov, Srđan Srdić, Laslo Blašković i Laslo Vegel. Voditelji programa biće prof.dr Vladislava Gordić-Petković i Neven Ušumović. Istoga dana u 18.00 časova Slobodan Tišma govoriće o svojoj knjizi „Bernardijeva soba“. U sredu, 11. decembra sa početkom u 10.00 časova organizovan je doručak sa autorom, u ovom slučaju sa piscem Slobodanom Tišmom, a voditelj programa biće Vojo Šijak. Nešto kasnije u 11.00 sati održaće se predstavljanje časopisa „Severni bunker“ o kojem će govoriti Srđan V. Tešin, Mića Vujičić, Srđan Srdić i Vladislava Gordić-Petković. U 12.00 sati u okviru teme „Regija u regionu, Vojvodina-Istra“ biće održan okrugli sto u kojem će učestvovati Vladimir Kopicl, Darko Dukovski i Goran Filipi, moderator skupa biće Branimir Pofuk. Posle podne u 18.00 časova Želimir Žilnik i Boris Buden predstaviće zanimljivu knjigu „Uvod u prošlost“, koju je objavio Novosadski Centar za nove medije kuda.org, a u pitanju je knjiga filozofa Borisa Budena i režisera Želimira Žilnika, koja se između ostaloga bavi životom u SFRJ i gde pokušava dati odgovor na pitanje je li Tito bio diktator i nudi pregršt zanimljivih detalja o Žilnikovom fascinantnom filmskom opusu. U programu će učestvovati Želimir Žilnik i Mima Simić. U 19.00 sati Laslo Vegel i Boris Kovač predstaviće svoja dela Vegel roman “Neoplanta ili obećana zemlja”, a Kovač La Campanellu, o čemu će autori i govoriti, dok će u programu učestvovati Vladislava Gordić-Petković i Branimir Pofuk. Istoga dana uveče u 19.00 časova u Poreču u Gradskoj biblioteci Lasla Blaškovića će predstaviti Vladislava Gordić-Petković. U četvrtak 12. decembra u 10.00 sati doručak je organizovan sa autorom Želimirom Žilnikom, program će voditi Vojo Šijak, a uveče u 19.00 sati u Umagu u Gradskoj biblioteci Lasla Vegela i Lasla Blaškovića predstaviće Neven Ušumović.U petak, 13. decembra u 20.30 časova Boris Kovač&La Campanella održaće koncert Romatnic Deca Dance from Mittell Europe, a uveče u 19.00 časova u Pazinu Neven Ušumović predstaviće časopis „Severni bunker“, o kojem će govoriti Srđan V.Tešin, Mića Vujičić i Srđan Srdić.

Tokom sajamskih dana i Dana Vojvodine u Istri nekoliko tema je aktuelno u okviru teorijsko – naučnog skupa pod nazivom: „Socijalizam na klupi“, „Izlet u Rusiju“ i „Vojvodina – Regija u regionu“, čija tema se odnosi na savremenu vojvođansku književnu i kulturnu scenu.

Sajam broji više od 80 događaja i preko 200 učesnika: književnika, istoričara, publicista, esejista, prevodilaca, urednika, izdavača, književnih kritičara, bibliotekara, teoretičara, novinara, umetnika, muzičara, filmskih reditelja, filozofa. U izložbenim salonima sa više od 15.000 naslova nalazi se 250 izdavača.

 

Katedra za audio vizuelne medije Akademije umetnosti u Novom Sadu obeležila deset godina postojanja

 

Novi Sad, 5. novembar 2013. – Katedra za audio vizuelne medije Akademije umetnosti u Novom Sadu, juče je obeležila deset godina od osnivanja. Prigodnom akademijom i prikazom profesionalnih radova, animacije i vizuelnih efekata na najbolji način prikazan je stručan i profesionalan odnos, kojim se kako profesori, tako i studenti ponose. Za deset godina postojanja i rada upisano je šest generacija, odnosno 190 studenata, koji su ostali u svojoj struci i afirmisali se u ovoj profesiji, a nekima od njih donela je i nagrade na festivalima u zemlji i inostranstvu.

5_nov1
Nakon dodele zahvalnica nekadašnjem dekanu prof.Nenadu Ostojiću i Milanu Beraru, koji je ustupio prostor za potrebe Katedre za audio vizuelne medije, prisutnima se obratio potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić. Pre njegovog obraćanja pušten je i video spot jedne od novosadskih rok grupa “Boje”, koji je resorni sekretar snimao pre dvadeset godina, tada kao snimatelj Radio televizije Vojvodine.

“Vremena se menjaju, što se jasno vidi i kroz sačuvani snimak video spota, gde nedostaju jača svetla, reflektori, prelamanja …i ta vremena imropovizacije su iza nas. Sa tehnološkim napretkom, došla je nova tehnika, efekti, boje, audio vizuelna umetnost je sveprisutna i zato je veoma važno da Akademija umetnosti u Novom Sadu ima katedru za one, koji ovim poslom žele profesionalno da se bave i da u njemu se afirmišu, kako bi sutra sa ponosom rekli da su znanja i veštine stekli upravo ovde i to sa ponosom. Zato vam čestitam na jubileju i želim svaki dalji uspeh u radu, jer nove tehnologije, traže i nove mlade ljude, talentovane za sliku i zvuk, a mi smo tu da vas u tome podržimo,”čestitao je na kraju sekretar Grujić.

U ime Akademije i studenata gostima se obratio prodekan prof. Siniša Bokan, koji je ukratko ispričao istoriju osnivanja katedre za audio vizuelne medije, jer glavnu reč na jubileju imali su audio vizuelni snimci studenata i na njima izražavanje kreativnosti mladih talenata.

 

 

 

Ostvarena uspešna saradnja sa italijanskim partnerima u oblasti zaštite i prezentacije kulturnog nasleđa

 

Novi Sad, 19. septembar 2013. godine – Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, direktor Teritorijalnog pakta Centralnih Apenina iz Italije Ilijas Tasijas, upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević i pomoćnik upravnika Galerije Matice srpske Daniela Korolija Crkvenjakov na konferenciji za novinare u Vladi Vojvodine predstavili su rezultate dosadašnje saradnje sa italijanskim partnerima u oblasti zaštite i prezentacije kulturnog nasleđa, kao i planove za njen nastavak u sledećoj godini.

123v

 

Saradnja sa Italijom na polju zaštite i prezentacije kulturnog nasleđa započeta je i realizovana u toku 2013. godini kroz saradnju više institucija iz Srbije i Italije. Glavni partneri su Galerija Matice srpske iz Novog Sada i Teritorijalni pakt Centralnih Apenina iz Umbrije. Podršku u realizaciji dosadašnjih projekata su, pored Ministarstva za kulturu Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, dali i Ministarstvo za ekonomski razvoj i Generalna direkcija za jedinstvenu nacionalnu regionalnu politiku iz Italije.

Slaviša Grujić je rekao da je prošla godina pokazala uspešnost partnerstva u saradnji na lokalnom razvoju u oblasti zaštite i vrednovanja kulturnog nasleđa. „Dobri i kvalitetni projekti rezultirali su potpisivanjem Protokola o saradnji, kako sa Umbrijom i Peruđom, tako bi se ta saradnja proširila i na Kalabriju. Početkom oktobra ove godine, delegacije iz Peruđe posetiće Vojvodinu, i tada će biti potpisan Prokol o saradnji koji se neće odnositi samo na kulturno nasleđe i njegovu zaštitu. U pitanju su i projekti vezani za dolazak festivala kao što je „Umbrija dzez festival“, razmenu pozorišnih predstava, galerijsku saradnju, koja neće tamo odvesti samo galerije „Sava Šumanović“ i „Milan Konjović“, već i radove savremenih vojvođanskih umetnika. Pored toga, planiramo da u Peruđi učestvujemo i na velikom Međunarodnom festivalu žurnalistike i nekim drugim projektima, koji će još više proširiti saradnju sa italijanskim partnerima“, istakao je Slaviša Grujić.

Tijana Palkovljević je podsetila da su svi započeti projekti tokom prethodne godine, zahvaljujući profesionalizmu italijanskih saradnika, i realizovani. Jedan od najznačajnijih je i izložba „Humanizam i renesansa u Centralnim Apeninima -Paralele“, koja je za rezultat imala više od 14.000 posetilaca u Galeriji Matice srpske, preko 63 medijska priloga i 11 stručnih predavanja. Tokom godine potpisana su tri protokola. Jedan se odnosi na saradnju na lokalnom razvoju u oblasti zaštite i vrednovanja kulturnog nasleđa između Ministarstva za ekonomski razvoj-departmana za politike razvoja i ekonomske kohezije iz Italije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, Teritorijalnog pakta Centralnih Apenina iz Peruđe i Galerije Matice srpske. Drugi je Protokol o tehničkoj saradnji u oblasti konzervacije kulturnih dobara između centralnog instituta za konzervaciju i restauraciju književno arhivskih dobara iz Rima i Galerije Matice srpske, dok se treći Porokol odnosi na tehničku saradnju u oblasti muzejske saradnje, konzrevacije, zaštite i valorizacije kutlurnog nasleđa.

„Kultura je nešto što definiše identitet jedne nacije“, rekao je danas Ilijas Tasijas, naglasivši da je Italija, svesna ove činjenice, puno uložila u svoje kulturno nasleđe. „Pod kulturnim nasleđem nije samo podrazumevala zaštitu i vrednovanje dobara od kulturnog značaja, već se tu podrazumeva i poljoprivredno nasleđe, hrana…i mnogo toga drugog. Saradnja sa Vojvodinom je nastala zato kao jedan priorodan sled, koji je nastao iz odluke Minstarstva za ekonomski razvoj Italije, gde je predloženo da regije Mia Romanja, Umbrija i Toskana prošire svoje polje delovanja i na druge regione izvan zemlje i zato se naša saradnja i dalje nastavlja na obostrano zadovoljstvo“, istakao je Ilijas Tasijas.

U narednoj 2014. godini saradnja se nastavlja u tri projekta, rekla je Danijela Korolija Crkvenjakov, apostrofirajući da će prvi projekat biti vezan za zografsku izložbu ikona u Gubiju. Drugi se nadovezuje na prvi, jer će se izložba iz Gubija preneti i u Kalabriju, gde postoji jedan manji broj pravoslavnih crkava,a gde će se ujedno organizaovti i razmena stručnjaka iz oblasti konzervacije i restauracije. Treći projekat je edukativnog karaktera i odnosi se na otvoreni atelje, gde će biti upriličene izložbe, organizovana predavanja stručnjaka, sa naše strane biće tu predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, dečiji edukativni programi, koji će biti implementirani u Nacionalnoj galeriji u Peruđi, kao i niz drugih aktivnosti.

 

Potpredsednik Vlade Vojvodine Slaviša Grujić posetio Šid

 

Šid/Novi Sad, 29. jul 2013. godine – Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić posetio je Šid, gde je razgovarao sa predsednikom šidske opštine Nikolom Vasićem i predsednikom Skupštine grada Branislavom Maukovićem. Potpredsednik vojvođanske Vlade posećuje vojvođanske opštine, kako bi se upoznao sa prilikama i problemima u kulturi, medijima i informisanju. Na susretu sa novinarima, posle razgovora u opštini, potpredsednik Grujić je podsetio da je 3,7 miliona dinara izdvojeno za podršku kulturnim institucijama i medijima u Šidu. Uz dve galerije, u kojima su izložena dela Save Šumanovića i slikara naive Ilije Bašičevića Bosilja, novčana podrška pružena je Kulturno-obrazovnom centru, Radio Sremu i Sremskim novinama, a finansiran je i otkup knjiga za ovdašnju biblioteku.

„Razgovarali smo o pomoći koja je neophodna lokalnim manastirima, kao i o rešavanju problema predstavljanja značajnog arheološkog nalazišta Gradina. Najvažnije je da smo otvorili dijalog. Rukovodstvo vaše opštine najbolje zna šta su najvažniji problemi koje u okviru naših i mogućnosti opštine možemo da rešavamo, a u tome će nam svakako pomoći obostrano poverenje kao temelj te buduće saradnje“, rekao je Slaviša Grujić.

29_jul1

 

Predsednik šidske opštine Nikola Vasić rekao je da će opštinsko rukovodstvo brinuti da sredstva namenjena institucijama kulture, za informisanje i medije, budu što bolje iskorišćena, bez obzira na njihovu visinu. To se pre svega odnosi na planove za narednu godinu, ali i na sredstva koja se opštinama i njihovim institucijama kulture i medijima, dodeljuju na pokrajinskim konkursima, čemu se mora posvetiti mnogo više pažnje, kako bi Šid ubuduće uz svoj skromni budžet mogao da iskoristi podršku Pokrajine i Republike.

Potpredsednik Vlade Vojvodine posetio je Galeriju Sava Šumanović i razgovarao sa Vesnom Burojević, direktorkom ove institucije u kojoj se čuva legat od 417 dela našeg čuvenog slikara. Uz slike nastale tokom boravka slikara u Šidu, izložen je i jedan deo njegovih dela nastalih u Parizu. Galerija je nastala zahvaljujući poklonu slikareve majke, koja je uz slikarske radove, zaveštala i kuću u kojoj se galerija danas nalazi. U istom objektu je smešten deo arheoloških nalaza sa preistorijskog lokaliteta Gradina, koji takođe zaslužuju savremeniju, ambiciozniju i samostalnu postavku.

 

 

 

Slaviša Grujić u Berlinu govorio o kulturnoj saradnji Vojvodine i Slavonije

 

Novi Sad/Berlin, 1. jul 2013. – Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, na poziv nemačkog Kulturnog foruma, danas je u Berlinu na konferenciji o kulturnoj saradnji, govorio o odnosima dve regije Vojvodine i Slavonije. Konferencija se održava u sali Senata Humbolt Univerziteta u Berlinu. Povod za održavanje velikog kulturnog foruma je današnji ulazak Republike Hrvatske u Evropsku uniju. Pored potpredsednika Grujića, na ovu temu govorili su i dr Miro Kovač, ambasador Republike Hrvatske u Republici Nemačkoj, Tamaš Szalai iz Pečuja i Renata Trischler iz Osijeka u Slavoniji. Upriličena je i izložba „Između Dunava i Jadrana – Hrvatske kulturne raznolikosti“ autora Lenija Perenčevića, kustosa izložbe Centralnog muzeja Dunavskih Švaba u Ulmu.
Obraćajući se prisutnima, potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić je rekao:

„Veliko mi je zadovoljstvo da mogu da vas pozdravim u ime Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.
Danas je evropska porodica naroda uvećana za još jednog člana, čime su konačno okončani napori svih strana kako bi Hrvatska zauzela zasluženo mesto u ovoj velikoj zajednici. Ovaj dan će sigurno sa velikim oduševljenjem i radošću biti obeležen širom Republike Hrvatske. Ali sigurno neću preterati ako kažem da je 1. juli takođe važan dan i za nas u susednoj Srbiji. Polako, ali sigurno u našoj okolini jedna po jedna država postaje članica Evropske Unije i to sigurno ima svog uticaja i na našu zemlju. Vojvodina je u tom pogledu specifična jer se celom dužinom prema Srbiji Hrvatska naslanja na našu Pokrajinu. Reka Dunav je dobrim delom prirodna granica među našim državama, ali upravo Dunav, koji na svom putu povezuje veliki broj zemalja, jeste reka kohezije i saradnje. U skladu sa proklamovanom regionalnom politikom upravo ova moćna reka treba da bude prirodna veza među svim državama na svom toku. Ovo govorim zbog toga što se na njenom putu sa dve strane nalaze i dve regije: Vojvodina u Srbiji i Slavonija u Hrvatskoj.
Vojvodina i Slavonija jesu prostor kulturološke, etničke i jezičke istovetnosti ili sličnosti. Posmatrajući način života s obe strane reke vidimo ogromnu sličnost kroz nošnje, muziku, hranu, gradnju kuća. Mi govorimo dva jezika koja se veoma malo razlikuju. Između Slavonije i Vojvodine sličnost je u velikoj nacionalnoj, verskoj i jezičkoj raznorodnosti. Nas, Srbe i Hrvate u Vojvodini i Slavoniji povezuju i Mađari, Romi, Slovaci, Česi, Rusini, i to ukazuje na istovetnu konfiguraciju prostora nastalu sličnim istorijskim procesima, koji su oblikovali istorijski prostor Vojvodine i Slavonije.
I jedna i druga regija u istoriji predstavljale su objekat neprekidnih migracija, doseljavanja i odseljavanja ljudskih zajednica. Od kraja 17. veka obe regije pripale su Habsburškoj monarhiji i tokom 18. veka bila u funkciji zaštite južnih delova monarhije u odnosu na Osmansko carstvo. Tokom 18. i 19. veka Habsburška monarhija je sve svoje različitosti pokušala da harmonizuje putem istovetnog kulturnog modela i istovetnog načina življenja i uspela da oformi srednjoevropski kulturni model, koji je oblikovao poredak savremenih struktura ove regije. Istorijski procesi , neprekidne migracije život oivičen istim državnim okvirom do 1918. kao i do 1991. godine modelovali su ova dva geografska istorijska prostora kao mozaik različitih naroda. Mađari, Slovaci, Česi, Rusini, Romi traju i na prostoru Vojvodine i na prostoru Slavonije, a u etničkom pejzažu Vojvodine postoji ukupno 27 naroda. Na žalost, međunacionalni pogromi iz perioda Drugog svetskog rata i perioda devedesetih ostavili su dubok trag i na području Slavonije. Nakon tog perioda ostao je razrušen grad Vukovar, mnogobrojna mesta i sela su takođe devastirani, a veliki broj ljudi je stradao ili otišao u izbeglištvo. Za ove događaje treba tražiti krivca u nacionalizmu koji je harao ovim područjima, na zločinačkoj politici tadašnjih državnika. Strašno je bilo pogledati Slavoniju tog perioda, srušenih kuća, napaćenog naroda, spaljenih crkava, uništenih institucija. Do dan danas međunarodni i nacionalni sudovi procesuiraju ratne zločince i sa pijetetom se obeležavaju mesta stradanja nevinih.
Trenutno obe strane ulažu veliki napor kako bi se ovaj deo naše prošlosti prevazišao i kako bi opet ovaj prostor postao prostor harmonije, tolerancije i razumevanja. U Vojvodini po popisu iz 2011. godine živi 47.000 Hrvata, a na području dve istočne hrvatske županije (Osiječko-Baranjske i Vukovarsko-Srijemske) živi oko 70.000 Srba. U Vojvodini Hrvati imaju Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata, koji je osnovan odlukom Skupštine AP Vojvodine i odlukom Nacionalnog hrvatskog vijeća, koji finansira Vlada Vojvodine i koji za cilj ima naučna, stručna, razvojna i primenjena istraživanja na području kulture, umetnosti i nauke vojvođanskih Hrvata. Takođe, hrvatska udruženja iz Vojvodine koja imaju program iz kulture apliciraju na konkurs Sekretarijata za kulturu i javno informisanje i dobijaju sredstva u skladu sa brojem hrvatskog stanovništva na području Vojvodine i uz preporuku i mišljenje Hrvatskog nacionalnog vijeća. Ustanove kulture čiji je osnivač AP Vojvodina brinu brigu o očuvanju i revitalizaciji kulturnog nasleđa Hrvata na području Vojvodine, koje je deo kulturne baštine Vojvodine i Srbije. Tako je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture u okviru projekta „Vekovi Bača“, koji je na preliminarnoj listi svetske kulturne baštine, puno doprineo revitalizaciji i obnovi Franjevačkog samostana u Baču, kao i obnovi katoličke crkve Sv. Trojstva u Sremskim Karlovcima. Muzej Vojvodine ima potpisan ugovor o saradnji sa Muzejom Slavonije u Osijeku kojim dva muzeja rade na zajedničkim projektima značajnim za kulturu i istoriju Vojvodine i Slavonije, a Arhiv Vojvodine ima saradnju sa arhivom u Osijeku. U komunikaciji kultura dve regije postoji neophodnost saradnje na polju savremene umetnosti (likovne, pozorišne, muzičke itd.) radi učešća u zajedničkim projektima i razmeni programskih sadržaja.
Zajedničko veće opština (ZVO) u Vukovaru okuplja predstavnike Srba u lokalnim samoupravama na području vukovarsko-sremske i osječko-baranjske županije i predstavlja oblik organizovanja Srba u zapadnom Sremu i istočnoj Slavoniji po odredbama Erdutskog sporazuma. U oblasti kulture Zajedničko veće opština pokušava da neguje i razvija kulturni i nacionalni identitet Srba sa ovog područja putem aktivnosti srpskih kulturnih centara u Vukovaru i Belom Manastiru, radi na očuvanju srpskog kulturnog nasleđa i razvitku kulturnog amaterizma (pre svega folklornog i pozorišnog). Konkursom za Srbe u Hrvatskoj, Rumuniji i Mađarskoj, Sekretarijat za kulturu i javno informisanje podržava kulturne programe Srba sa ovog prostora, ali i podstiče kulturne ustanove čiji je Vlada Vojvodine osnivač da svojim programima pomažu očuvanje kulturnog i nacionalnog bića Srba na području Osijeka i Vukovara. Takođe, Sekretarijat za kulturu i javno informisanje podržava sve ustanove kulture iz Vojvodine i nevladin sektor koji ima neki oblik saradnje u oblasti kulture sa srpskom zajednicom na području Osijeka i Vukovara.
Osim toga, u Vojvodini postoji i značajan odnos prema tome koliko je važno informisanje na jezicima nacionalnih zajednica, čime su pokrivene sve zajednice srazmerno broju stanovnika. Govoreći o informisanju na hrvatskom jeziku, najpre treba istaći da je Javni servis Vojvodine institucija koja u najvećoj meri neguje tu osobitu multikulturalnost, ali i interkulturalnost. Na ukupno 10 jezika emituje se program Televizije Vojvodine, a jedan od tih jezika je i hrvatski. Ovo emitovanje na hrvatskom jeziku započeto je sa promenama u Srbiji nakon pada režima Slobodana Miloševića i bilo je jasan pokazatelj tadašnje vlasti da želi da uspostavi dobre i primerne odnose sa svim nacionalnim zajednicama u našoj pokrajini. Najviše medija sa manjinskim sadržajem u Vojvodini ima Grad Subotica, ukupno 11, a Radio Subotica, pored redakcije na srpskom jeziku, ima programe i na mađarskom, hrvatskom i nemačkom jeziku. Nacionalni savet hrvatske nacionalnih zajednice osnivač je nedeljnika „Hrvatska riječ“, kao i omladinskog mesečnika „Kužiš“ i dečjeg podlistka „Hrcko“. Osim javnog servisa Vojvodine i Radio Subotice, i Televizija „JU ECO“ emituje program na hrvatskom jeziku, kao i dve nezavisne audio i video produkcije. S druge strane, naš Sekretarijat dotira sredstva medijima na srpskom jeziku u Hrvatskoj i to za TV produkciju Zajedničkog vijeća općina Vukovar za emisiju „Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema“ i Difuziji doo Vukovar za emisiju koja se emituje na Radio Dunavu pod nazivom „Spona“.
Već duži niz godina, Pokrajina Vojvodina ima odličnu i prijateljsku saradnju sa Županijom Istra u Hrvatskoj. To je model jednog dobrog i kvalitetnog odnosa, baziranog na obostranoj želji da se kroz kulturnu saradnju podrže prijateljske veze obe regije. Ovaj model se sve više iskazuje i kroz saradnju između županija u Slavoniji i Pokrajine Vojvodine. Prvenstveno se ovde misli na saradnju između Kazališta u Osijeku i manjih kazališnih scena po Slavoniji sa pozorištima u Vojvodini. Osim toga dobar pristup su i razmena galerijskih izložbi, kao i zajedničko organizovanje seminara i konferencija.
Činjenica je da kultura i mediji uvek idu ispred svih u uspostavljanju dobrih odnosa, a u ovom trenutku i sa danom ulaska Hrvatske u Evropsku Uniju ova saradnja dobija na još većem značaju.
Dozvolite još jednom da prijateljima iz Hrvatske čestitam na ovom danu, a ovo je čestitka i svim građanima Evropske unije.“

 

 

 

Slaviša Grujić razgovarao sa delegacijom iz italijanskih regija Lombardija i Pijemonto

 

Novi Sad, 25.jun 2013.- Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić sastao se sa delegacijom iz italijanskih regija Lombradija i Pijemonto, koju su predstavljali Stefano Gusoni, glavni menadžer Instituta za kinematografiju „Mikelanđelo“ u Milanu i prof. Stefano Manganaro sa Univerziteta u Torinu. Povod za današnji sastanak je uspostavljanje kompleksne saradnje sa vojvođanskim institucijama kulture.

25_jun

 

Profesor Stefano Manganara govorio je o ideji za zajedničkim projektom, koji bi obuhvatio sve gradove nekadašnjeg Rimskog carstva. Projekat bi obuhvatio pet gradova Evrope i našeg regiona: Sirmium u Sremskoj Mitrovici gde je rođeno šest rimskih careva, Ravenu – grad nastao u doba cara Justinijana, u Grčkoj bi to bila Tesalonika kao antički grad u Solunu, Sofija u Bugarskoj kao nekadašnji deo Rimskog carstva za vreme imperatora Justinijana, u Nemačkoj bi to bio najstariji grad Trir, koji je opet bio jedan od sedam glavnih gradova Svetog rimskog carstva i na kraju Split u kome postoji palata, koju je izgradio rimski car Dioklecijan u 3. veku.

Saradnju sa Vladom AP Vojvodine, Institut za kinematografiju iz Milana vidi u razmeni i promociji filmskih festivala, razmeni stručnjaka i studenata iz ove oblasti, mogućnosti za rad na nekim budućim zajedničkim projektima, kao i stručnu saradnju između Akademije umetnosti iz Novog Sada sa Institutom iz Milana.

Prema rečima potpredsednika Slaviše Grujića, oba projekta su za nas, kao Pokrajinu, veoma važna, jer promovišu i unapređuju naše institucije kulture, čiji smo osnivači i zato je neophodno u daljoj saradnji definisati i sa jedne i sa druge strane partnere u predloženim projektima.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje prošle godine je potpisao sporazum o saradnji sa regijom Umbrija, na osnovu kojeg smo donedavno imali postavku njihove izložbe „Humanizam i renesansa“ u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, kao i predstavljanje Zakona o kulturnoj baštini Evropske unije. Osim Umbrije, Protokol o saradnji potpisan je i sa regijom Fruili-Venecija -Đulija i sa gradom Akvileja, partnerima koji su spremni da nam pomognu u daljoj konzervaciji Sirmiuma.

 

Slaviša Grujić na konferenciji u Puli

 

Novi Sad/Pula, 18. april 2013.- Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić govorio je učesnicima konferencije u Puli (Republika Hrvatska, Istarska županija) na kojoj se razmatra „Uloga lokalnih i regionalnih vlasti u promociji Evropskog građanstva“. Konferencija se održava u sklopu EU projekta AdriGov (Adriatic Operational Governance Plan), čiji je Istarska županija partner, a finansira se kroz program prekogranične saradnje IPA Adriatic. Na predstavljanje projekata, između ostalih, u Pulu su pozvani predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje iz Vojvodine i predstavnici Zeničko-dobojskog kantona.

Tema konferencije u Puli okupila je veliki broj učesnika i govornika. Prisutne su pozdravili Boris Miletić, gradonačelnik Pule i Oriano Otočan, načelnik Upravnog odeljenja za međunarodnu saradnju i EU integracije Istarske županije i predsednik ALDA-e. ALDA (Asocijacija agencija lokalne demokratije) prisutna je u Hrvatskoj od 1993. godine. Njen rad usmeren je na proširenje Evropske unije na području Jugoistočne Evrope. Tokom prethodnih godina, Asocijacija je razvila niz projekata i aktivnosti, koje podržavaju lokalnu demokratiju i aktivno učešće građana. ALDA ostvaruje blisku saradnju sa Savetom Evrope i njenim programima građanske inicijative i decentralizacije.
Na jednom od panela, koji se održava pod sloganom „Evropa za građane“ i podnaslovom „Aktivni građani za Evropu sa ciljem i svrhom njihovog bratimljenja“, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić istakao je značaj i važnost ulaska Republike Srbije i Vojvodine u evropsku zajednicu. On je podsetio da je Pokrajina Vojvodina sa svih strana okružena regijama, koje su deo Evropske unije. Primeri iz okruženja su motiv i motor za pokretanje Srbije u procesu pridruživanja, naročito kroz jačanje interregionalne saradnje, rekao je Grujić, podsetivši da je Vojvodina po mnogo čemu specifična regija, jer u njoj živi 27 nacija, u službenoj upotrebi je šest jezika, a o kulturi, jeziku, pismu i informisanju na jezicima koji su u službenoj upotrebi brinu nacionalni saveti nacionalnih zajednica.
„Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje ima veliku odgovornost da se ovi principi i posebnosti poštuju u kulturi. Pre dva dana, održana je velika Međunarodna konferencija o kulturi u Ulmu o povezivanju dunavskih regiona gde živi oko 115 miliona ljudi. Dunav spaja regione, gradove i zemlje. Vlada AP Vojvodine i Sekretarijat za kulturu i javno informisanje posvećuju veliku pažnju međunarodnoj saradnji. Sa Istarskom županijom, pre nekoliko godina, potpisali smo Sporazum o saradnji na projektu ‘Dani Istre u Vojvodini’ i ‘Dani Vojvodine u Istri’. Jedne godine predstavljaju se kulturne aktivnosti Istre u Vojvodini, a sledeće godine naši predstavnici dolaze u Istru. Sarađujemo sa italijanskom regijom Fruili-Venecija-Đulija kao pravi partneri u oblasti zaštite kulturne baštine. Velika mi je čast i zadovoljstvo što mogu da kažem da se pokazao i interes da se saradnja u oblasti kulture može proširiti i na Zeničko- dobojski kanton, koji ujedno takvu saradnju želi da ostvari i sa Istarskom županijom“- rekao je na kraju svog izlaganja Slaviša Grujić.

 

Odbor za informisanje prihvatio zaključke o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima

 

Novi Sad, 22. mart, 2013. godine – Na današnjoj sednici, Odbor za informisanje Skupštine AP Vojvodine većinom glasova članova tog radnog tela prihvatio je zaključke i stavove koje je povodom Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima, predložio Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje.Zaključci i stavovi su rezultat razgovora predstavnika resornog sekretarijata sa predstavnicima vojvođanskih medija, lokalnih samouprava i stručnjaka i sadrže brojne primedbe i predloge kako da se predloženi Nacrt zakona poboljša i izmeni. Kao takvi, oni su sadržani u devet tačaka, koje je u uvodnom obrazloženju članovima Odbora predstavio Kalman Kuntić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje.
Nakon što ih je skupštinski Odbor za informisanje prihvatio,zaključci i stavovi biće upućeni Ministarstvu kulture i informisanja u nadi da će biti prihvaćeni, rekao je predsednik Odbora za informisanje Skupštine AP Vojvodine Dušan Jakovljev.

ZAKLJUČCI:

  1. Iz neformalnih debata, i na osnovu teksta Prednacrta zakona o elektronskim medijima, koji čini osnovu za donošenje nacrta novog zakona koji uredjuje ovu oblast, čini se da će republički i pokrajinski javni servisi biti i dalje prepušteni nesigurnom i nedoslednom načinu finansiranja, umesto da se makar oročeno, dok ekonomska kriza traje, ustanovi budžetsko fiansiranje javnih servisa.
  2. Nacrt zakona je krajnje diskriminatoran prema organima lokalne samouprave, jer se onemogućava da sami procenjuju najbolju supstituciju javnom servisu na lokalnom nivou, što se može postići isključivo stalnim, sigurnim i jednakim sufinansiranjem medija putem individualne državne pomoći, za poznate korisnike na lokalnom ili regionalnom nivou. Konkursno fiansiranje svakako treba uvesti na svim nivoima kao način da se podstakne razvoj medijskog pluralizma i raznovrsnosti medijskih sadržaja, ali ne može biti isključivi način finansiranja medija lokalne zajednice i medija nacionalnih manjina.
  3. Nacrt zakona utvrdjuje obaveznu privatizaciju lokalnih i regionalnih javnih preduzeća u oblasti javnog informisanja. Bez promene modela privatizacije medija, to će dovesti do urušavanja informisanja na lokalnom nivou. Do sada je privatizacija prouzrokovala da neke opštine u AP Vojvodini ostanu bez ijednog medija, a Kovin, bez višejezičkog radija. Redukovani su na minorne forme višejezički programi na Radio Somboru i Radio Kuli, gde je privatizacija propala. Bude li sprovedena privatizacija po važećem zakonu o privatizaciji bez medija bi mogle ostati opštine Bač, Sečanj, Novi Bečej, Kovačica, Vrbas i Bela Crkva, svi sa programima na srpskom jeziku i na jezicima nacionalnih zajednica Vojvodine. Bez najvažnijih medija bi mogli ostati Stara Pazova, Odžaci, Pančevo, Bački Petrovac i Bačka Topola, takodje i na jezicima nacionalnih manjina. Ugrožen bi bio i opstanak značajnih medijskih kuća Radio Subotice, Radio Zrenjanina, Radio Šida, Radio Indjije i Radio Kikinde. Na taj način bi nestalo deset dana programa na srpskom jeziku, dan i po na madjarskom jeziku, osamnaest sati na slovačkom jeziku, šest sati na rumunskom i romskom jeziku dnevno, a potpuno bi nestali hrvatski, rusinski,  bunjevački, ukrajinski nemački i češki jezik kao jezici informisanja na lokalnom nivou.
  4. Nacrt zakona redukuje mogućnosti načina organizovanja izdavača medija kojima su osnivači saveti nacionalnih manjina. Pored toga se predvidja isključivo konkursno finansiranje medija, što može ugroziti opstanak istih. Primer loše prakse, kada je u pitanju finansiranje ovih medija, je prestanak subvencionisanja listova na bugarskom jeziku, što je dovelo do gašenja časopisa Most i dečjeg lista Drugarče, a informativne novine Bratstvo izlaze neredovno. Koliko je konkursno finansiranje ovih listova ugrozilo pravo bugarske nacionalne zajednice u Srbiji da bude informisana na svom jeziku svedoči preporuka republičkog zaštitnika gradjana, od 18, juna 2012. godine, kojom se od Ministarstva kulture i informisanja traži da se ugleda na pozitvnu praksu u AP Vojvodini. Prosto je neverovatno da Radna grupa Ministarstva kulture sada pokušava da taj eklatantan primer loše uprave Ministarstva nametne kao poželjan model budućeg finansiranja manjinskih medija.
  5. Nacrt zakona favorizuje privatne medije, a pri tom ni jednom rečju ne pominje medije nevladinih organizacija. Čudno je da država finansijski podržava privatne medije u obezbedjivanju javnog interesa, pri tom zanemarujući činjenicu da su oni osnovani radi sticanja dobiti na tržištu. To što je država nametnula nepodnošljive namete privatnicima u vidu plaćanja regulatornim telima, neshvatljivo visoke paušalne naknade organizacijama za zaštitu autorskih prava,  što nije sprečila nelojalnu konkurenciju javnih preduzeća i pogasila pirate i na taj način stvorila povoljan poslovni ambijent za privatne medije, sada se pokušava kompenzovati gašenjem javnih preduzeća u sredinama gde oni postoje. Pri tom ističemo da gotovio sve lokalne samouprave sa statusom grada uključujući glavni grad Beograd imaju javna preduzeća u oblasti javnog informisanja.
  6. Nacrt zakona nije odredio procenat u budžetu ili neki drugi meritorni model za finansiranje javnog interesa na nivou lokalne samouprave, što može dovesti do toga da lokalne samouprve svedu budžetske pozicije za javno informisanje na minimum. Pored toga ne predvidja se finansijska podrška medijima po modelu individualne državne pomoći, što može dovesti do toga da mediji sa nacionalnim pokrivanjem, prigrabe sebi značajan deo sredstava koja se rasporedjuju po konkursu.
  7. Nacrt zakona predvidja da prijave po konkursu razmatra stručna komisija, a ne predvidja se mogućnost da članove komisije imenuje i lokalni parlament i zaštitnik gradjana. Na taj način se preferiraju korporativni interesi, umesto da se vodi računa o zaštiti javnog interesa, demokratskih institucija i zaštite individualnih i kolektivnih prava gradjana pripadnika nacionalnih manjina.
  8. Nacrt zakona je po svojim odredbama, kao i po duhu okrenut interesima centralne vlasti i interesima medijske industrije na nacionalnom nivou. On omogućava nestanak medija lokalne zajednice i nacionalnih manjina.
  9. Stoga smatramo da bi Nacrt zakona trebalo povući iz procedure, jer je opasan za društvenu koheziju zato što stvara jaz izmedju republičke vlasti i lokalnih zajednica. Zatim, Nacrt zakona bi mogao značajno narušiti poverenje pripadnika nacionalnih manjina u dobre namere države. Pored toga, Nacrt zakona destabilizuje medjunarodni položaj Republike Srbije, direktno kršeći preuzete obaveze nakon pristupanja Okvirnoj konvenciji za zaštitu prava nacionalnih manjina, obaveze iz Evropske povelje o manjinskim i regionalnim jezicima i obaveze po pitanju bilalateralnih sporazuma sa drugim državama u vezi zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina.

 

 

Debata o Nacrtu zakona o javnom informisanju

 

Novi Sad, 5. mart 2013. – Prva javna rasprava o Nacrtu zakona o javnom informisanju održana je danas u Skupštini AP Vojvodine u Novom Sadu. Raspravu su organizovali Misija OEBS u Srbiji i Ministarstva kulture i informisanja, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje i Ambasade Velike Britanije.

Kroz raspravu su predstavljena nova zakonska rešenja u oblasti javnog informisanja, koja je pripremila radna grupa Ministarstva kulture. Saopšteni su komentari i sugestije zainteresovanih strana. Nova zakonska regulativa o javnom informisanju predviđena je Medijskom strategijom Vlade Republike Srbije i trebalo bi da bude usvojena do kraja marta 2013. godine. Raspravu je otvorila Gordana Predić, državna sekretarka u Ministarstvu kulture i javnog informisanja, a moderator je bila Dragana Nikolić-Solomon, šefica Odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji.

Rade Veljanovski, član radne grupe Ministarstva kulture i informisanja prikazao je nova zakonska rešenja, govoreći o pojmu medija, javnog interesa i finansiranja informisanja od javnog interesa. Na današnjem skupu bilo je reči o javnosti podataka o medijima i medijskom objedinjavanju, o čemu je govorio Kalman Kuntić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje i član radne grupe Ministarstva kulture i informisanja. Aleksandar Avramović, takođe član radne grupe Ministarstva kulture i informisanja precizirao je šta su prava i obaveze novinara i urednika i koji su oblici pravne zaštite uneti u Nacrt zakona o javnom informisanju.

Na osnovu principa koji važe u demokratskim zemljama, radna grupa Ministarstva kulture i informisanja pripremila je Nacrt zakona o javnom informisanju, rekla je Gordana Predić. Republiku Srbiju pri donošenju ovog zakona motiviše namera da dobije status zemlje kandidata za pristup Evropskoj uniji. Kao osnovno načelo, u nacrta zakona o javnom informisanju ugrađena je sloboda medija i prava građana na informisanje, s tim što bi država, do kraja 2014. godine, trebalo da prestane da učestvuje u vlasničkoj strukturi medija.

Rade Veljanovski je podsetio da je poslednji Zakon o javnom informisanju donet 2003. godine i da su mnoga pitanja povodom rada medija bila definisana drugim zakonima, što je stvaralo haotičan sistem, tipičan za zemlje u tranziciji. Zbog toga je radna grupa Ministarstva za kulturu i informisanje pošla od ideje da se ovim novim Nacrtom zakona, kroz javnu raspravu, obuhvati ukupna medijska sfera, da se definišu odnosi medija i države i uvaže specifičnosti svakog regiona. Veljanovski je objasnio da mediji sada nemaju status pravnog lica i zato je potrebno da se odredi pravno lice u svojstvu izdavača medija. On je naglasio da je u nacrtu izričito navedeno da to ne može biti Republika Srbija, Autonomna Pokrajina, niti lokalna samouprava.

U Skupštini Vojvodine, rasprava je okupila predstavnike nadležnih državnih i pokrajinskih organa, medijskih i novinarskih udruženja, javnih radio-difuznih servisa, nacionalnih, regionalnih i lokalnih medija kao i predstavnike Nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Naredne javne debate o nacrtu Zakona o javnom informisanju biće održane 12. marta u Novom Pazaru, 14. marta u Nišu i 19. marta u Beogradu.

 

 

Saopštenje Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje

 

Novi Sad, 21. februar 2013. godine - Danas je postavljen novi glavni i odgovorni urednik lista „Dnevnik“, a ova odluka je doneta na nezakonit i neprimeren način, uz kršenje zakonske regulative i Ugovora o osnivanju „Dnevnik-Vojvodina presa“- preduzeća koje izdaje ovaj list. Jer, osnivački akt ovog preduzeća jasno utvrđuje obaveze suosnivača i jedino „Dnevnik- holding“, a ne „Dnevnik-Vojvodina pres“ ima pravo da postavlja glavnog i odgovornog urednika lista, što ovom prilikom nije bio slučaj. Zbog toga su organi „Dnevnik-holdinga“ doneli odluku da podnesu tužbu protiv „Dnevnik-Vojvodina presa“, insistirajući na zakonitosti rada.

Način na koji su sazivane poslednje dve „hitne“ sednice Skupština „Dnevnik-Vojvodina presa“, krajem januara i sredinom februara ove godine, jasno je pokazao da ne postoji želja za saradnjom, i da novi većinski vlasnik insistira na apsolutnoj kontroli nad listom. Stoga se postavljaju pitanja, zašto se novi vlasnik nije zvanično legitimisao do danas, zašto su izostala ulaganja, zašto je u međuvremenu stvaran dug prema Štampariji „Forum“ u kojoj se štampa „Dnevnik“ i mnoga druga.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje više puta je tražio i insistirao na sastanku sa novim suvlasnikom „Dnevnik-Vojvodina presa“, koji ima 55 odsto udela u ovom preduzeću, ali je taj susret stalno odlagan, tako da do njega nikada nije ni došlo. I pored toga, vodili smo brigu o listu i sa zaposlenima delili probleme koji su nastajali zbog ovakvog odnosa.

Vlada AP Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje, ne mogu da se slože sa ovakvim ponašanjem i preduzeće sve neophodne zakonske mere da zaštite prava i interese građana Vojvodine i novinara ovog lista.

 

Slaviša Grujić posetio Akademiju umetnosti u Novom Sadu

 

Novi Sad, 16. januar 2013.- Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić danas je posetio Akademiju umetnosti u Novom Sadu, gde je razgovarao sa dekanom prof. Zoranom Krajišnikom o planovima i projektima za ovu godinu.

Tokom razgovora sagovornici su se složili da je prepoznatljivost novosadske Akademije u poslednje vreme porasla i da u prilog toj činjenici su  brojne manifestacije održane u prethodnom periodu, koje su rad i zalaganje Akademije umetnosti prikazale na pravi način. Samo jedna u nizu je  nastup opere Karla Orfa  Karmina Burana u Sinagogi, koji će u maju mesecu gostovati i u Osijeku.

 

 

Dekan Krajišnik istakao je da je cilj ove obrazovne institucije, koja jeste najmanja u okviru novosadskog Univerziteta, ali sa velikim potencijalom za umetničku produkciju, njena regionalna prepoznatljivost. U tom smislu potpisani su Sporazumi o saradnji sa Somborskim, Zrenjaninskim, Pančevačkim pozorištima, kao i sa 11 muzičkih Akademija u regionu. Ovaj Sporazim potpisan je još 2009. godine u Sarajevu, a isti takav se sprema i za fakultete dramskih umetnosti, koji bi trebalo svečano i zvanično da se potpiše 22. aprila ove godine. Ono što je za dalju promociju Akademije umetnosti važno je podrška za ovogodišnje manifestacije, koja će kroz brojne javne nastupe prikazati znanje i rad studenata Akademaca.

Slaviša Grujić istakao je značaj međuregionalne saradnje, jer kultura i umetnost nemaju granice i zato promocija, nastup i prepoznatljivost Akademije umetnosti nije važna samo za Novi Sad, Vojvodinu i Srbiju, već i za ceo region. Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informsanje će zato podržati u skladu sa svojim mogućnostima upravo one projekte, koji se odnose na regionalni značaj, gde bi trebalo podršku da daju kako grad Novi Sad, tako i republičko Ministarstvo za kulturu.

 

 

Delegacija APV na studijskom putovanju u oblasti Centralnih Apenina u Republici Italiji

 

Novi Sad, 17. decembar 2012. godine – Delegacija AP Vojvodine u kojoj su bili Slaviša Grujić potpredesednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje, Zoran Vapa direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Vojvodine, prof. Pavle Sekeruš, prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Novom Sadu, mr Tijana Palkovljević, upravnica Galerije Matice srpske i dr Daniela Korolija Crkvenjakov, pomoćnica upravnice Galerije Matice srpske, posetila je oblast Centralnih Apenina u Italiji.

Studijska poseta koja je trajala od 11. do 15. decembra, je prva aktivnost proizašla iz Sporazuma o saradnji koji su potpisali Ministarstvo za ekonomski razvoj Republike Italije – Departman za politike razvoja i ekonomske kohezije – Generalna direkcija za jedinstvenu nacionalnu regionalnu politiku (Ministero dello Sviluppo Economico (MISE), Dipartimento per lo Sviluppo e la Coesione Economica (DPS) Direzione Generale per la Politica Regionale Unitaria Nazionale (DGPRUN)), Razvojna agencija za oblast Centralnih Apenina koja pokriva četiri italijanske regije Umbriju, Marku, Ređo Emiliju i Toskanu (SIL Soggetto Intermediario Locale Appennino Centrale Soc. Cons. a r.l.), Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javnoinformisanje Vlade AP Vojvodine i Galerija Matice srpske. Tokom studijskog putovanja održani su brojni sastanci i susreti sa predstavnicima administrativno-upravljačkih, naučnih i stručnih organizacija koje su posvećene razvoju, proučavanju, zaštiti i promociji kulturnog nasleđa.

U Ministarstvu za ekonomski razvoj Republike Italije – Departmanu za politike razvoja i ekonomske kohezije – Generalnoj direkciji za jedinstvenu nacionalnu regionalnu politiku, delegaciju je primio direktor Vinćenco Donato (Vincenzo Donato) sa saradnicima, a poseta je nastavljena u Centralnom institutu za konzervaciju i restauraciju knjižno-arhivskih dobara, gde je delegaciju iz Vojvodine primila direktorka instituta Marija Kristina Misiti (Maria Cristina Misiti) i brojna grupa stručanjaka, naučnika i konzervatora. Na ovom sastanku dogovorena je konkretna podrška instituta u proučavanju i zaštiti srpskog nasleđa i usavršavanju srpskih stručnjaka i uzvratna predavanja o srpskom nasleđu i dobroj praksi njegove zaštite. Poseta je nastavljena u oblasti Centralnih Apenina susretima sa partnerima u Gubiu, Peruđi i Urbinu, gde su se međusobno predstavile srpske i italijanske institucije: Galerija Matice srpske, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Vojvodine, Univerzitet u Novom Sadu, Muzej dijeceze u Gubiu, Nadleštvo za kulturno nasleđe i Nacionalna Galerija u Peruđi, Univerzitet u Peruđi, Nadleštvo za kulturno nasleđe i Nacionalna Galerija u Urbinu i Univerzitet u Urbinu. Rezultati posete i sastanaka sa partnerima iz oblasti Centralnih Apenina su konkretizacija dogovora o realizaciji izložbe „Humanizam i renesansa u Centralnim Apeninima: paralele u Vojvodini“ koje će uz podršku drugih partnera, zajednički organizovati Galerija Matice srpske iz Novog Sada i Muzej Dijeceze iz Gubia, i uzvratna izložba ikona srpskih zografa iz kolekcije Galerije Matice srpske koja će biti postavljena u Muzeju dijeceze u Gubiu. Zatim je dogovorena razmena dečijih edukativnih programa i razmena izložbi između Galerije Matice srpske i Nacionalne galerije Umbrije iz Peruđe.

Sporazum o saradnji Univerziteta u Novom Sadu i Univerziteta u Peruđi, ekspertska predavanja o međunarodnoj pravnoj regulativi u oblasti kulturnog nasleđa prof Alesandre Lanćoti (Alessandra Lanciotti) sa Univerziteta u Peruđi, kao i izložba fotografija o sakralnim običajima vezanim za uskršnje praznike u Gubiu i u manastiru Kovilj. Pokrajinski sekretar za kulturu Slaviša Grujić je sa predstavnicima regija Marke dogovorio rad na zajedničkim projektima u evropskim okvirima Jadranske regije i na predstavljanju multikulturalnih vrednosti i specifičnosti AP Vojvodine. Predstavnici regije Marke su izrazili izuzetnu spremnost za saradnju i ponudili da se tokom narednog perioda uspostavi i saradnja u razmeni iskustava o modelima organizovanja institucija u kulturi, i prenosa iskustava ove regije vezanih za kulturne distrikte. Uz seriju konkretnih rezultata postignutih tokom ove studijske posete delegacije APV italijanskoj oblasti centralnih Apenina, dogovorena je i uzvratna poseta italijanskih partnera, koja se očekuje krajem januara meseca 2013. godine.

 

 

Slaviša Grujić posetio opštinu Zrenjanin

 

Novi Sad/Zrenjanin, 7.decembar 2012. – Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić danas je posetio opštinu Zrenjanin, gde je razgovarao sa gradonačelnikom Ivanom Bošnjakom i članom gradskog veća grada Zrenjanina zaduženom za kulturu Dubravkom Bengin o aktuelnim problemima i planovima vezanim za ustanove kulture. Nakon ovog radnog sastanka potpredsednik Grujić posetio je Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna, gde je razgovarao sa direktorom Kostom Rošuom, a potom je posetio i Istorijski arhiv, Gradsku biblioteku i Pozorišni klub „Zlatno zvono“.

Tokom sastanka sa predsednikom opštine Ivanom Bošnjakom sekretar Grujić je istakao značaj saradnje Pokrajine i lokalne samouprave, u cilju postavljanja kvalitetne saradnje, jer je to zadatak i cilj da se na temeljima dobrih odnosa stvaraju i podržavaju kako institucije kulture, tako i informisanja, koje moraju biti izvan svakodnevne politike.

Sa čelnicima zrenjaninske uprave razgovarano je o pravnim problemima, koji su nastali usled promene vlasti u ovoj lokalnoj samoupravi u pojedinim isntitucijama kulture i o načinima kako ih rešiti, a sve to u skladu sa Zakonom o kulturi i u skladu sa Zakonom o prenosu nadležnosti AP Vojvodine.

Direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Rumuna Kosta Rošu informisao je sekretara Grujića o aktivnostima ove institucije u poslednjih nekoliko meseci, naglasivši da je Zavod uspostavio dobru saradnju sa nekoliko rumunskih županija i sa četiri akademije u isto toliko država, što za rezultat ima nekoliko kvalitetnih izdanja, koji su štampani zajedno sa županijom Karaš- Severin u Rumuniji.

Direktorka Istorijskog arhiva Nada Boroš i direktor Gradske biblioteke Vladimir Vasiljev naglasili su da ove institucije kulture funkcionišu u skladu sa Zakonom, ali da arhiv trenutno ima problem sa depoima, koje bi trebalo rešiti.

U Pozorišnom klubu „Zlatno zvono“, resorni sekretar razgovarao je sa generalnim menadžerom Branislavom Grubačkim o aktivnostima ovog kluba, a ovom prilikom otvorena je i izložba slikara Zorana Gastija.

 

Slaviša Grujić razgovarao sa rektorom Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslavom Veskovićem

 

Novi Sad, 4. decembar 2012.-  Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić sastao se danas sa rektorom Univerziteta u Novom Sadu prof.dr Miroslavom Veskovićem. Povod za razgovor je aktivnija saradnja između ove dve institucije, kao i planovi i projekti za dalju saradnju.

Potpredsednik Slaviša Grujić upoznao je rektora sa dosadašnjim radom i aktivnostima sekretarijata za kulturu, naglasivši da se dosta toga uradilo na vidljivosti u radu resornog sekretarijata, kao i na podizanju samih institucija kulture. Posebno je apostrofirao dobru saradnju sa Ministarstvom za kulturu i informisanje Republike Srbije, koje ima sluha za potrebe Pokrajine, jer će pomoći da se završi dvorac „Šlos“ u Golubincima, kupi manjež i sredi Terru u Kikindi i  Sirmium u Sremskoj Mitrovici. Ovo je samo dokaz i činjenica da dobra komunikacija, stvara kvalitetan odnos u saradnji, jer kultura i informisanje u svojoj suštini su depolitizovane oblasti, čije rezuzltate na kraju ocenjuje publika ili javno mnjenje.

Rektor prof.dr Vesković je istakao značaj novosadskog Univerziteta, koji u svom sastavu ima 14 fakulteta i dva Instituta, a po brojnosti je grad za sebe, jer ima preko 40.000 studenata i puno zaposlenih ljudi. Ono što je značajno za nas, kao akademske građane, koji svoje đake žele kvalitetno da zaposle jednog dana, to je studentska praksa, koja nedostaje. Sa jedne strane oni imaju puno teorijskog znanja, dok je nedovljno prakse i zato nam je saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu i javno informisanje važna, jer na taj način možemo uvesti studente Akademije muzičkih umetnosti i Akademije likovnih i dramskih, u one institucije čiji je osnivač Pokrajinska vlada.

Posebno je važno, istakao je dr Vesković,  projekat Dunavske strategije u koji je i Srbija uključena, pored 14 zemalja, duž toka Dunava. Od tih 14 zemalja, osam su članice Evropske unije, dok preostalih šest još nisu, a među njima smo i mi. Sama strategija je dokument Evropske unije i podeljenja je na četiri stuba delovanja. Kao osnovni model je transport (osim vodenog), u kome i mi učestvujemo, životna sredina, ekologija i kultura uopšte. Sa druge strane obuhvata i pitanja bezbednosti i upravljanja. Ono što je za Vojvodinu interesantno, to je kultura u smislu turističke promocije i aktivnijeg učešća na toj mapi Evrope. U rad Dunavske strategije uključena je i Radio-televizija Vojvodine, koja svojim emisijama, prilozima, dokumentarnim pričama treba više da govori o svemu navedenom, promovišući našu multikulturalnost i multikonfesionalnost, rekao je na kraju dr Miroslav Vesković.

 

 

Slaviša Grujić posetio nekoliko pozorišnih institucija u Beogradu

 

Novi Sad/Beograd, 28.novembar 2012.- Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić razgovarao je juče sa direktorima nekoliko beogradskih pozorišnih kuća o uspostvaljanju bliže saradnje između vojvođanskih kulturnih institucija i Beograda, koji u demografskoj slici ima isti broj stanovnika kao i AP Vojvodina.

Tokom razgovora sa direktorom Narodnog pozorišta Dejanom Savićem, upravnicom Ateljea 212 Ivanom Dimić i direktorom Pozorišta na Terazijama Mihailom Vukobratovićem, resorni sekretar je istakao značaj jače i bliže saradnje, što podrazumeva  nastupe izvan presotnice, kao i gostovanje vojvođanskih pozorišta u njoj.

– Veoma je važno da se odnos prema publici i odnos publike prema pozorištu izdigne na jedan novi nivo, koji znači da se kultura podigne na jedan viši stepen – rekao je Slaviša Grujić i dodao da će u tom smilsu Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje podržati u skladu sa svojim mogućnostima, ovaj projekat, koji će približiti odnos ne samo publike i pozorišta, već će se stvoriti i novi koncept sa kojim se složio i ministar kulture i informisanja Bratislav Petković, a to je više gostovanja. – Vojvođanska publika ima kulturu negovanja pozorišne umetnosti i zbog toga je bitno da građani Subotice, Zrenjanina, Kikinde, Sremske Mitrovice, Sombora, Novog Sada…imaju priliku da odgledaju dobre predstave i mjuzikle, koji se odigravaju uglavnom samo u Beogradu, koji opet ima svoju publiku- istakao je na kraju sekretar Grujić.

Direktori Savić i Vukobratović, kao i upravnica Dimić složili su se sa stavovima sekretara Grujića, izrazivši veliko zadovoljstvo u nameri da se ova saradnja ostvari. Po njihovom mišljenju postoji dovoljan broj predstava koje su takoreći mobilne, jer zbog manjeg broja glumaca na sceni, mogu da se odigraju i na manjim scenama, kakve su uglavnom u vojvođanskim pozorištima. Jedini problem je kod nastupa mjuzikla, gde se na sceni pojavljuje više od 80, nekad i preko 100 učesnika, koji se kreću, pevaju i glume, a za ovakav scenario je potrebna veoma velika bina, kakva je za sada jedino na Terazijama.

Nakon ovih sastanaka potpredsednik Grujić razgovarao je i sa direktorkom beogradskog Festivala igre Ajom Jung o realizaciji predstojećeg festivala, koji treba da se održi u aprilu mesecu sledeće godine.

Ovom prilikom, Aja Jung je istakla da za sada sve ide u pozitivnom pravcu, jer će na Festivalu učestvovati brojni izvođači baletskog i modernog plesa, kako iz naše zemlje, tako i iz inostranstva, zahvaljujući podršci kako Minsitarstva kulture i informisanja, tako i  podršci Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Dolazak istaknutih baletskih i savremenih plesnih kompanija, poznatih koreografa i aktuelnih produkcija, rezultirao je formiranjem nove publike i uspostavljanjem visokih standarda kada je umetnička igra u pitanju. Kvalitetan program i dobra komunikacija sa domaćom i inostranom kulturnom javnošću i medijima, utvrdili su prestižnu poziciju Beograda i Srbije na evropskoj festivalskoj i plesnoj mapi.

 

 

Slaviša Grujić razgovarao sa ministrom kulture i informisanja Bratislavom Petkovićem

 

Novi Sad/ 19. novembar 2012.- Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković sa saradnicima sastao se danas u Vladi Vojvodine  sa potpredsednikom Vlade AP Vojvodine i pokrajinskim sekretarom za kulturu i javno informisanje Slavišom Grujićem i njegovim saradnicima. Tema današnjeg  sastanka odnosila se na  pravce, oblasti i ciljeve zajedničkog delovanja u narednom periodu.

Ministar Petković nakon radnog dela sastanka je izjavio da može sa zadovoljstvom konstatovati činjenicu da je današnji sastanak bio početak jedne dobre buduće saradnje, jer su na svaku temu imali neke načelne dogovore i mogućnosti za rešavanje problema. Bilo da je u pitanju oblast informisanja, kulture, kulturnog nasleđa, zaštite spomenika kulture, pozorišta ili filma dogovoreno je o daljim koracima saradnje.

Potpredsednik Slaviša Grujić istakao je da su važna pitanja ovom prilikom otvorena i tu na prvo mesto treba staviti pitanje finansiranja i pitanje zgrade Radio televizije Vojvodine i sa tim u vezi pitanje pretplate i načina njenog budućeg regulisanja. Razgovarali smo o izradi strategije razvoja medija, dotakli smo se pitanja privatizacije medija, kao i finansiranja štampanih medija na jezicima nacionalnih zajednica.

– Kada je kultura u pitanju, inicirali smo problem završetka radova na pozorištu u Subotici – rekao je resorni sekretar Grujić i dodao da kostur pozorišne zgrade godinama stoji, a glumci subotičkog narodnog pozorišta rade u neuslovnim prostorijama. Pričali smo i o mogućnostima za zajedničke projekte kada je u pitanju kulturno nasleđe, kao što je Petrovaradinska tvrđava, Sirmium, Vršačka kula, tvrđava u Baču, manastir Bođani i Franjevački manastir, o rekonstrukciji Sinagoge u Subotici, o završetku radova na dvorcu „Šlos“ u Golubincima i kao najvažniji deo to su Sremski Karlovci, koji su sami po sebi specifični. Oni predstavljaju zasebnu celinu, a ujedno i poseban identitet cele Srbije i na neki način podsećaju na Sentandreju, koja opet zbog blizine Budimpešte godišnje ima preko dva i po miliona turista i predstavlja turističko blago, zahvaljujući svojoj bogatoj kulturno – istorijskoj prošlosti. Kao zaključak današnjeg sastanka je između ostalog i dogovreno zajedničko učestvovanje u radnim telima, kao i intenzivnija saradnja, kako bi se brojna pitanja rešila i kako bi svi bili efikasniji u svom poslu- rekao je na kraju izlaganja Slaviša Grujić.

 

 

 

Održan radni sastanak sa predsednicima Nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Vojvodini

 

Novi Sad, 9.novembar 2012.- Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić sa saradnicima održao je danas u Skupštini Vojvodine radni sastanak sa predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Vojvodini. Tema sastanka bila je poboljšanje položaja medija na jezicima nacionalnih zajednica.

Tokom sastanka predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje  upoznali su predstavnike nacionalnih zakednica sa daljim koracima na  pripremi Medijske strategije u Republici Srbiji, a samim tim i u Vojvodini. Naglašeno je da ovim dokumentom treba da se urede veoma značajna pitanja od kojih zavisi i položaj medija u Vojvodini, posebno na jezicima nacionalnih zajednica. To se, pre svega, odnosi na vlasničku transformaciju i privatizaciju svih medija, šta je javni interes, kakvu uloga treba da ima pokrajinski javni  servis – Radio televizije Vojvodine i kako će se naplaćivati tv preplata, kao  i  da proces digitalizacije elektronskih medija treba da se završi do 17.juna 2015.godine.

 

Naglašeno je da postoje tendencije prilikom izrade  nove Medijske strategiji, a to je decentralizacija i priprema novih zakoni, s tim što bi   država i dalje putem konkursa finansirati medijske projekte, u skladu sa svojim mogućnostima. Posebno je naglašeno da  se stečena prava nacionalnih zajednica u oblasti informisanja na maternjem jeziku ne smeju umanjiti, a Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje nastaviće sa subvencijama listovima na jezicima nacionalnih zajednica. Istaknuta je i potreba da se više sredstava usmeri i na internet prezentaciju listova na jezicima nacionalnih zajednica, jer sve više medijskih izdanja se  na ovaj način plasira.

Kao zaključak današnjeg radnog sastanka, na kome su predstavnici nacionalnih saveta izneli  svoja mišljenja, stavove i predloge istaknuta je potreba za daljom i češćom saradnjom, čiji je cilj da se nakon  usaglašavanja  zajednički stavovi prenesu Ministarstvu kulture i medija, kako bi bili uneti u republičku,  a samim tim  i pokrajinsku Medijsku strategiju.

 

 

Fondacija „Akvileja“ posetila Vladu AP Vojvodine

 

Novi Sad, 7.novembar 2012.- Vlada AP Vojvodine i Fondacija „Akvileja“ iz regije Fruili – Venecija – Đulija u skorije vreme potpisaće Sporazum o saradnji u oblasti zaštite kulturnog nasleđa u Vojvodini. Tim povodom danas je delegacija Fondacije na čelu sa direktorom Đanijem Frateom, arheologom Kristijanom Tiusijem, konsultantom za međunarodne projekte Markom Marunicijem i direktorkom Informesta Paulom Jankahidec razgovarala sa potpredsednikom Vlade AP Vojvodine i pokrajinskim sekretarom za kulturu i javno informisanje Slavišom Grujićem. Inicijalnom sastanku je pisustvovao i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica  Ljubiša Šolaja, sa kojim će Fondacija uspostaviti saradnju oko daljih radova na zaštiti „Sirmiuma“.

Potpredsednik  Grujić izrazio je veliko zadovoljstvo, što će stručnjaci iz Italije biti naši partneri u zaštiti i konzervaciji našeg najvećeg nasleđa, a to je Sirmium.

 

 

-S obzirom na to su neki od vas prvi put u Vojvodini, želim da vas upoznam sa činjenicom da se nalazite u regiji, koja je jedna od najspecifičnijih u ovom delu Evrope, jer se ovde govori na 26 jezika, od čega je čak šest u službenoj upotrebi u vojvođanskom parlamentu. Zato se mi nalazimo na drugom mestu, odmah posle velikog evropskog parlamenta u Briselu, po bogatstvu nacionalnih zajednica. Ovo govori samo o jednoj činjenici, a to je naša bogata istorija. Tome u prilog ide još činjenica o postojanju Turaka na našim prostorima, za koje vezujemo Kapelu mira u Sremskim Karlovcima i Petrovaradinsku tvrđavu, koja je najbolje i očuvana iz tog perioda.Sa druge strane naša tvrđava poseduje i rimske lagume. Pored njih ovde su bili Kelti i Atila Hunski, a istorija Rima nije samo vaša priča, istakao je Grujić, jer Sirmium je grad u kome je živelo čak sedam rimskim careva i zato nam je veoma važno da ga stavimo na ono mesto koje mu kako u istorijskom, tako i u kulturnom nasleđu pripada. Kao resorni sekretar snažno podržavam ovu saradnju i želim da ona, odmah nakon zvaničnog potpisvanja krene u realizaciju, koju će kako stručnjaci sa naše, tako i sa vaše strane proceniti u kom pravcu treba da ide – rekao je Slaviša Grujić.

Đani Frate zahvalio se na gostoprimstvu i izrazio zadovoljstvo što će buduća saradnja Fondacije „Akvileja“ i „Sirmiuma“  uspostaviti, jer to su dve istovetne priče o postojanju mrtvog grada, koji se nalazi pod koracima živog. Kako u Italiji, tako i u Sremskoj Mitrovici posao je obiman i zahteva strpljenje, veliko znanje i preciznu restauraciju, kako bi se na adekvatan način sve sačuvalo. Zato će stručnjaci iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa doći u Vojvodinu, gde će se na terenu uveriti odakle da se počne sa radom, a potom će poseta biti uzvratna, kako bi vojvođanski zaštitari videli kako se to u Italiji radi.

Direktor Ljubiša Šolaja upoznao je italijansku delegaciju sa osnovnim podacima o dosadašnjim radovima, gde je naglasio da Sirmium postoji samo na jednom lokalitetu i da ima 350 kvadratnih metara  ostataka rimskog mozaika Carske palate, od čega je malo toga konzervirano i zato je buduća saradnja veoma važna za dalji rad na arheološkim iskopinama, istraživanjima, restauraciji i konzervaciji.

 

 

Saopštenje sa sednice Vlade Vojvodine

 

Novi Sad, 31. oktobr 2012. godine – Vlada AP Vojvodine je na današnjoj sednici, kojom je predsedavao potpredsednik Vlade i pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj prof. dr Dragoslav Petrović, usvojila  je informaciju o potrebi proglašenja reke Tise otvorenom za slobodnu međunarodnu plovidbu.

Proglašenje reke Tise za međunarodni plovni put predstavljao bi značajan korak u  revitalizaciji vodnog saobraćaja u pokrajini, dok bi se sa druge strane otvaranjem Tise za slobodnu međunarodnu plovidbu postigao veći privredni i ekonomski efekat.

 

 

Reka Tisa u svom toku dugom 1.358 km, protiče kroz pet zemalja – Ukrajinu, Rumuniju, Slovačku, Mađarsku i Srbiju. Kroz pokrajinu  Vojvodnu njen tok je dug 164 km i predstavlja jednu od okosnica budućeg rečnog saobraćaja Vojvodine i Srbije.

Tisa još uvek nema status reke na kojoj je dozvoljena međunarodna plovidba, nego je organizovana tako da jedino Mađarska ima status zemlje koja na neki način ima povlašćen položaj na osnovu bileteralnog sporazuma zaključenog još 1955. između FNRJ i Vlade Mađarske. Ostale zemlje moraju da traže dozvolu od resornog ministarstva u Beogradu da bi plovile Tisom što znatno otežava i administrira situaciju, zbog čega ova reka nije pogodna za međunarodnu plovidbu.

Trenutni ekonomski pokazatelj kada su u pitanju transportni tokovi u pokrajini nisu zadovoljavajući, jer se svega 8 odsto transporta vrši vodnim saobraćajem, svega 11 odsto železničkim saobraćajem, dok je ostali transport usmeren na cestovni promet.

 

U skladu sa navedenim, Vlada Vojvodine je na današnjoj sednici usvojila zaključke kojima predlaže Vladi Srbije donošenje odgovarajućeg podzakonskog akta o imenovanju i dužini međunarodnog vodnog puta na teritoriji Srbije u kojem se vodni put reke Tise proglašava međunarodnim vodnim putem na sektoru od ušća do plovnog kilometra 164 km. Vladi Srbije predloženo je i pokretanje procesa bilateralne saradnje sa Vladom Mađarske, sa ciljem daljeg unapređenja uslova plovidbe na Tisi u skladu sa bilateralnim sporazumom iz 1955. i naknadno donetim međunarodnim i domaćim propisima, u skladu sa  obstranim i regionalnim interesima.

Na današnjoj sednici vojvođanske Vlade, usvojena je i informacija o predlogu reorganizovanja obavljanja vodoprivredne delatnosti u Vojvodini. Vodoprivrednu delatnost u Vojvodini obavlja JVP „Vode Vojvodine“, dok je deo poslova održavanja vodoprivrednih objekata trenutno poveren 21 vodoprivrednom preduzeću, od kojih je 16 društvenih. U usvojenoj informaciji jedan od predloženih modela reorganizacije jeste dokapitalizacija društvenih vodoprivrednih preduzeća od strane JVP „Vode Vojvodine“, u meri da  „Vode Vojvodine“ steknu većinsko učešće u kapitalu. Deo sredstva za dokapitalisanje JVP „Vode Vojvodine“ namenjenih za dokapitalisanje društvenih vodoprivrednih preduzeća obezbediće se u budžetu APV, i bila bi namenski uložena u nabavku nove i zamenu dotrajale opreme. Usvojana informacija i zaključci  biće upućeni Skupštini APV na razmatranje i usvajanje.

 

 

Slaviša Grujić razgovarao sa Goranom Karadžićem

 

Novi Sad, 31.oktobar 2012.- Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić danas je u Vladi Vojvodine razgovarao sa Goranom Karadžićem zamenikom predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije. (RRA).

Resorni sekretar i Goran Karadžić složili su se da se situacija u medijima mora što pre promeniti na bolje, jer Evropa ne može više da čeka na donošenje nove Strategije razvoja medija u Srbiji i medijskih zakona, što se veoma dugo odlaže.

 

 

Sagovornici su ovom prilikom razmotrili stavove i o učešću Vojvodine u radnom telu za izradu medijske Strategije, kao i o našem učešću na predstojećem savetovanju o nastavku medijske reforme, koja će se održati u Aranđelovcu, 3. novembra. Razgovarano je i o dolazećoj digitalizaciji medija, gde se aktivno treba uključiti u raspoređivanje kota. Pitanje naplate TV pretplate je bila još jedna od tema ragovora, jer se predlaže da ona postane poreska kategorija sa olakšicama za različite socijalne kategorije  stanovništva, mada je to sve još uvek samo u fazi razmatranja nadležnih republičkih organa.

 

 

 

 

Miroslav Vasin primio delegaciju privrednika iz Kine

Novi Sad, 17. oktobar 2012. – Pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Miroslav Vasin, primio je delegaciju privrednika iz NR Kine, predstavnike kompanije Chongqing International Construction Corporation (CICO) sa kojima je razgovarao o mogućnostima saradnje u oblasti  izgradnje i unapređenja infrastruktre  i drugim oblicima tehničke saradnje. Kineska kompanija izrazila je nameru da  sarađuje u projektu izgradnje koridora M 21, odnosno deonice Novi Sad- Ruma putem tunela kroz Frušku Goru do  Šapca – Loznice i  do granice sa Republikom Srpskom.

 

 

U razgovorima su učestvovali i pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, dr Slobodan Puzovića, v.d. direktora Fonda za kapitalna ulaganja, Nebojša Malenković, kao i  Aleksandar Stojkov, v.d. direktora VIP fonda.

Na sastanku je naglašeno da je projekat izgradnje koridora M21 prioritetan za AP Vojvodinu, te da će Vlada Vojvodine formirati tim sa Vladom Republike Srbije za praćenje realizacije ovog projekta.

Na  skupu  je  predloženo da se sačini  Memorandum o saradnji između Vlade AP Vojvodine i kinoskog partnera,  kojim bi se definisao pravno-ekonomki okvir i mogućnosti saradnje, a koji mora biti usaglašen sa Republičkom Vladom.

Vasin je delegaciju iz Kine upoznao i sa procedurama koje obuhvataju nacrt i donošenje konačne verzije Memoranduma, čime bi započela i zvanična saradnja sa kineskom kompanijom, jednom od potencijalnih inostranih investitora, a posebno na polju ekonomske razmene i trgovine.

 

 

 

 

Slaviša Grujić posetio Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu

Novi Sad,10. oktobar 2012. - Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić danas je posetio Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, gde je razgovarao sa upravnikom SNP-a Aleksandrom Milosavljevićem.

Upravnik Milosavljević upoznao je resornog sekretara o aktuelnim dešavanjima u najstarijem nacionalnom teatru u Vojvodini, naglasivši da će se ovogodišnja pozorišna sezona otvoriti sa četiri dramske premijere, sa čime se može pohvaliti vrlo malo pozorišta u našoj državi. U pitanju su dramske koprodukcije i kao takve, odnosno kao ansambl različitih pozorišta očekujemo i pozitivne reakcije kako publike, tako i kritike i ujedno smatramo da to i jeste budućnost pozorišta uopšte. Milosavljević je informisao sekretara Grujića i o tekućim problemima vezanim za realizaciju nekoliko projekata, koje je trebalo da finansira republičko Ministarstvo za kulturu, ali je to učinilo samo jednim malim delom. Upoznao ga je i sa  usaglašavanjem predstojećih sistematizacija u pozorištu, kao i  o daljim planovima vezanim za opremanje ovog teatra, koji je u suštini promenio svoj unutrašnji izgled rekonstrukcijom i adaptacijom, ali nedostaje kvalitetna scenska rasveta i kvalitetna zvučna oprema.

Potpredsednik Slaviša Grujić istakao je veliki značaj Srpskog narodnog pozorišta kako u Vojvodini, tako i šire, jer ova institucija jeste stub kulture i kao takva sve resorne državne institucije o njoj moraju da brinu i da je podržavaju. Ovogodišnji repertoar je veoma bogat i sadržajan i zato on opravdana dobijena sredstva. Kada je u pitanju neophodna scenska rasveta i opremanje tehnike jasno je da o tome možemo razgovarati tek kada se donese i pokrajinski budžet za 2013. godinu i na osnovu raspoloživih sredstava videti koliko se može pomoći. Osim toga, veoma je važno, da svi zajedno mi kao osnivači i vi kao nosioci teatarskog života u Vojvodini treba što više da promovišemo pozorišnu kulturu ne samo kod nas, već i izvan naših granica.

 

 

Slaviša Grujić povodom 50. godina od postavljanja spomenika Jovanu Soldatoviću u Žablju

Novi Sad, 29. septembar 2012. - Čast mi je da danas budem na ovom mestu, u ime Vlade AP Vojvodine i u svoje lično, gde je svoj pečat ostavio jedan od naših najvećih umetnika Jovan Soldatović- rekao je potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić otvarajući današnji skup posvećen pedesetogodišnjici postavljanja umetničke skulpture Jovana Soldatovića u Golf klubu centar u Žablju.

 

 

Tročlana skulptura Jovana Soldatovića predstavlja remek delo njegovog umetničkog opusa, koja prikazuje ratnike, u ovom slučaju žrtve Hortijeve vojske, koji su na ovom mestu počinila razne ratne zločine.
Tim povodom sekretar Grujić je rekao da je ova skulptura zahtevna i specifična i iz nje izlazi poruka,koju svi mi držimo u sebi, a to je poruka čoveka i jednog vremena. Ova skulptura je tu pola veka i održala se u vremenu i uprkos vremenu. Izrasla je iz ravnice,koja teško dozvoljava da je nešto nadraste, a ova ravnica i ovaj predeo je to dozvolilo. Uprt je prema Tisi i dalje prema svim stratištima s pogledom na druga bezumlja. On se zove i posvećen je šajkaškom bataljonu i on mora da bude tu, kao zalog, kao podsećanje na te dane, jer je on vrednost kao umetničko delo i kao poruka.

Vesna Latinović, ispred Galerije „Bel art“ ,kao glavni organizator današnje manifestacije zahvalila se Pokrajinskom sekretarijatu zaa kulturu i javno informisanje na podršci i ovom prilikom je istakla da je velika čast bila poznavati umetnika, kakav je bio Jovan Soldatović. Zbog njegovih velikih umetničkih dela, nedopustivo je da se njegova dela zapostavljaju, a ona su danas ozbiljno ugrožena. Tročlana skulptura u Žablju danas je ozbiljno oštećena, kao i četiri skulpture, koje se nalaze na Institutu u Sremskoj Kamenici.

U današnjem programu, koji se održavao kraj spomenika, učestvovala je i glumica Mira Banjac, istoričar umetnosti Bela Duranci i likovni kritičar Sava Stepanov.

 

 

Predsednik Pajtić sastao se sa ministarkom Kalanović

Novi Sad, 26. septembar 2012. godine – Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić sa saradnicima, sastao se danas sa republičkom ministarkom za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Vericom Kalanović.
Tokom susreta u Vladi Vojvodine,  najviše je razgovarano o unapređivanju regionalnog razvoja kao i o  saradnji svih nivao vlasti. Kako je istaknuto, AP Vojvodina  i resorno republičko ministarstvo treba da aktivno učestvuju kao partneri u zajedničkom planiranju ekonomskog lokalnog razvoja za 2013. godinu, te  daju doprinos na planu stvaranja uslova za ravnomeran regionalni razvoj. Predsednik Pajtić istakao je da je Vlada Vojvodine zainteresovana za zajednički rad, koji treba da doprinese unapređivanju kako Zakona o lokalnoj samoupravi, tako i po pitanju donošenja Nacionalnog plana regionalnog razvoja.

Sagovornici su posebnu pažnju posvetili  realizaciji  infrastrukturnih projekata koji će podići kvalitet života  naših građana. Jedan od takvih je i izgradnja regionalnih saobraćajnica. Izgradnja auto-puta koji sa jedne strane spaja  Novi Sad, tunelom kroz Frušku Goru, sa Rumom i Šapcem, a sa druge strane preko Zrenjanina sa rumunskom granicom i Temišvarom, jedan je od prioriteta Vlade Vojvodine. Predsednik Pajtić je istakao da izgradnja pomenute saobraćajnice daleko prevazilazi pokrajinski značaj i  realna je šansa za unapređivanje saobraćajne infrastrukture cele Srbije i približavanje naše zemlje EU. Završetak regionalnih projekta NIP-a, kao i podrška međuregionalnom razvoju preko pretpristupnih fondova, gde je Vojvodina već uključena i definisanje Regionalnog centra za elementarne nepogode, biće ključne tačke predstojeće saradnje između pokrajinske administracije i republičkih organa, istaknuto je pri ovom susretu.

Predsednik Pajtić i ministarka Kalanović složili su se da je rešavanje  ovih pitanja među prioritetima podjednako važnim za obe vlade. Ministarstvo za regionalni razvoj će usmeravati rad na ovim poslovima, vodeći računa o specifičnosti  potreba pojedinih regiona, kazala je resorna ministarka, te istakla da je to bez učešća predstavnika Vlade Vojvodine u ovim poslovima nemoguće.

 

<div_prefs id=“div_prefs“>

<div_prefs id=“div_prefs“>

<div_prefs id=“div_prefs“>

<div_prefs id=“div_prefs“>

<div_prefs id=“div_prefs“>