Jesen na sremskim poljima: šarenilo od prinosa
Prinosi nisu kao prošle godine. Radim i za druge ljude i svi kažu da daleko manje ima kukuruza nego ranije. Kvalitet nije loš, ali je kiša učinila svoje, pa ova godina nije značajnije pogodovala kukuruzu. Zapravo, šarenimo se, negde i nekome je dobro, nekome malo lošije, sve zavisi od padavina, kaže Ranko Beić iz Pavlovaca 
Ako je suditi po prvim utiscima sremskih paora, ovogodišnji rod kukuruza biće na zadovoljavajućem nivou. Radovi na poljima uveliko su u toku, a primetno je da je iz godine u godinu sve više onih koji sve poslove završavaju na oranicama. Sve je manje kukuruza u klipu, a i oni koji klip ostavljaju to mahom čine radi sabiranja čokova za ogrev.
Stejanovčanin Đorđe Ratković koga smo zatekli duboko u seoskom ataru kaže da su u poslovima zajedno i mladi i stari. Lepih dana sve je manje, pa, poručuje, treba požuriti kako bi se sve obavilo na vreme.
– Kada ste na selu, onda imate mnoge druge obaveze, pa kada dođe do radova na poljima, nešto morate žrtvovati. Zbog toga nisam stigao na vreme da krenem sa branjem, pa smo tek na početku, ili da budem precizan, na polovini. Radimo unuk i ja. On prevozi, ja skidam i tako… Imamo oko 13-14 jutara kukuruza. Do sada smo skinuli oko osam jutara, sve u klipu. Većinom ćemo tako, dok će tek nešto manje ići u zrno, priča Đorđe.
Ovogodišnji rod je, kaže, zadovoljavajeg kvaliteta, ima ga i količniski, ali ne onoliko koliko se očekivalo i koliko je najavljivano.
– Najavljivali su da će godina biti odlična, ali nije bila. Zavisi gde je koliko palo kiše. Gde je palo više kiše, tu je bio bolji, ali u proseku, dobar je. Opet smo zadovoljni, poručuje ovaj vredni Stejanovčanin.
Zadovoljan je Đorđe bio i nakon skidanje žita. Imao je, kako kaže, oko 55 metara po jutru.
– Deo prodajemo, deo ostavljamo za svoje potrebe. Tovimo, držimo krmače i tovimo bravce. Ako bude viška, prodamo, i tako. Soju ne sejemo, jer ume da podbaci. Nemamo mnogo zemlje, pa ne možemo da rizikujemo. Radim arendu i imam dvadesetak jutara mojih. Uglavnom gajimo za svoje potrebe, višak prodamo i tako svake godine, završava razgovor Đorđe.
Vredan je bio i Pavlovčanin Ranko Beić. I on poručuje da je ovogodišnji rod zadovoljavajući, ali da je “moglo i bolje”.
– Prinosi nisu kao prošle godine. Inače, radim i za druge ljude, i svi kažu da daleko manje ima kukuruza nego ranije. Kvalitet nije loš, ali je kiša učinila svoje, pa ova godina nije značajnije pogodovala kukuruzu. Zapravo, šarenimo se, negde i nekome je dobro, nekome malo lošije, sve zavisi od padavina. Konkretno, što se mene tiče, prvi pokazatelji vele da je lane bilo daleko bolje. Bilo je po sedam tona po jutru, a sada nije tako, otprilike pet-šest. Tako ja, tako i većina ljudi koje poznajem, koji me okružuju i za koje sam radio, priča Beić.
Pod kukuruzom Ranko ima svojih 16 jutara, a toliko je, priča, imao i pod žitom koje je bilo kvalitetnije i blagorodnije, pa otuda i isplativije.
– I prošle, a po svemu sudeći i ove godine, žito je prošlo bolje od kukuruza. Zbog toga ja kukuruz ostavim na Ermu, kad mi zatreba prodam, a imam i svinje, 25-26 komada, dve krmače, imam nešto prasaca, tako da rod delim, nešto za sebe, nešto se proda. Ove godine i suncokret je koliko čujem bio šarenolik, pa se kretao od petanest do dvadeset i dva metra, naglašava Ranko i zaključuje: – Od godine do godine sve je nesigurnije. Mi smo ovde navikli da radimo jedno isto, ratari smo, ali i kada se nešto promeni, nema garancije da će se doći do željenog pozitivnog efekta.
Da bi što pre obavili poslove, u svoje oranice ušli su i Simići iz Grgurevaca koje smo sreli u neposrednoj blizini sela. Kako nam je rekao Goran Simić, ovogodišnji prinos kukuruza bolji je od prošlog.
– Nema šta, ova godina će, barem što se mene tiče, biti mnogo bolja. Mi nemamo mnogo zemlje, pa je pod kukuruzom “svega” devet jutara. Očekivani prinos je oko pet do šest tona. Pošto radim uslužno, koliko sam uspeo da primetim, slično je i kod komšija, tako da se uklapam u prosek. Deo skidam odmah na njivi, u zrnu, deo ostaje u klipu, pošto se spremamo i za zimu. Odlično smo prošli ove godine i sa žitom, tako da, kada se sve sabere, namamo mnogo razloga za nezadovljostvo, poručuje Simić.
Kada nije na oranicama, Goran Simić kao vatrogasac ovih dana vodi računa o nesavesnim Sremcima koji iz godine u godinu sve češće pale strništa.
– Apelujem na sve paore da ne pale strništa, da se ne šale i ne zazivaju nesreće. Nas vatrogasaca je malo, mi ne možemo stići na vreme na pet različitih strana, a vetrovi duvaju, pa se plamen lako prenosi. Nema potrebe za tim, i stvarno mislim da je vreme da se sa tom lošom praksom prekine, poručuje Goran.
Uz Gorana, na oranicama smo zatekli i njegovog osamdesetogodišnjeg oca Ratka. Kako kaže, u same poslove “ne petlja se previše”, ali je na oranicama redovno, kao nadzornik i savetodavac.
– Kada krenu radovi dolazim redovno. Pitaju me ljudi šta ću na njivama, a ja poručujem da mi je dosta života i da želim da što pre odem, pa se nadam da će se to desiti u polju, u radu. Nemam više snage, pa me rad u traktorima i ne privlači više, ovde sam samo nadzor, a i lepo je, bolje nego sedeti u kući, rekao nam je Ratko.
Na pitanje da li mlađi slušaju, dao nam je potvrdan odgovor, baš kao i na konstataciju da će ova godina, barem što se Simića tiče, biti blagorodna.
– Dobro je dok se radi i dok ima šta da se skine. Nevolja je u tome što ima dosta malih poljoprivrednika koji uz to nemaju dobar rod, pa kada razdele sve, ništa i ne ostaje, zaključuje deda Ratko.
Jovan Ostojić, poljoprivrednik iz Sremske Rače, kaže da je ova godina bila stresna za sve poljoprivrede kulture, zbog nedostatka vlage i prolećnih temperaturnih kolebanja.
– Uprkos tome ostvareni su solidni prinosi, nešto bolji nego prethodne godine. Prosečan prinos soje kreće se oko tri tone po hektaru, a prvi podaci svedoče da će se rod kukuruza kretati između osam i deset tona po hektaru. Cena ovogodišnjeg roda soje plaća se akontno oko 40 dinara, a očekivanja su da će biti nekoliko dinara veća. Što se tiče kukuruza cena je izuzetno niska što najbolje oslikava sledeći podatak da za 100 kilograma kukuruza nije moguće kupiti ni 10 litara nafte, a pretpostavlja se da će biti 15 dinara za kilogram – kaže poljoprivrednik Jovan Ostojić.
Slično mišljenje o ovogodišnjem rodu ima i Jovica Stepanić Čališa, poljoprivrednik iz Adaševaca.
On kaže da obrađuje ukupno 40 hektara zemlje, da su prinosi ove jeseni skoro isti kao što su bili i prošle godine i dodaje:
– Kada je reč o soji, prinosi se kreću po jutru od 15 do 25 metara, kako koji deo. Cena je trenutno dobra, bolja je u odnosu na prošlu godinu, a koliko čujem neke informacije ima tendenciju da će biti i veća. Kod mene je prinos soje oko 21 metar po jutru i ja sam time zadovoljan. Vršidbu sam završio, vreme je poslužilo jer je bilo suvo i sunčano. Sledeće na redu na mojim oranicama od jesenjih radova je berba kukuruza. Njegova cena takođe skače, vidim da je trenutno 16,5 dinara što je dobra cena, mada bi najidealnije bilo kada bi bila 18 dinara.
Ugledni staropazovački poljoprivrednik, Jan Turan, završio je berbu kukuruza, jedine kulture koju još gaji.
– Sejemo samo kukuruz jer nam je potreban da hranimo svinje i živinu a osim toga zahteva manje ulaganja nego repa, koja može da bude isplativija. Dogodine ćemo samo zbog plodoreda da posejemo pšenicu – kaže Jan. Kod njih je kukuruz bolje rodio ove, nego prošle godine.
– Dobili smo 6 tona po jutru, zadržavamo 3 do 4 tone, a ostalo prodajemo. Cena je, kako čujem, 16 dinara po kilogramu, prošle godine je bila 15. Međutim, ne verujem da će zarada biti baš veća, zavisi kako procene kvalitet zrna – smatra Jan i objašnjava da su dobar prinos dobili zato što su posejali dobro zrno.
– To je strana sorta, skuplja je duplo nego domaća, 10 kilograma sam plaćao 10.000 dinara, nisam dobio duplo veći prinos ali je kukuruz sazreo ranije i manje sam ga prskao, samo dva puta.
Prema rečima ovog iskusnog poljoprivrednika, sredstva za uništavanje štetočina nisu više tako efikasna kao što su nekada bila „ili su razni insekti postali otporni i više se namnožili“.
U dobro opremljenom gazdinstvu Jan danas ima dva traktora i seća se kako je 1978.godine kupio prvi kombajn.
– Tada ih u Pazovi nije bilo, pa sam i uslužno obrađivao mnogo zemlje, pored svojih 22 jutra. Posle dvadeset godina kupili smo drugi ali sada nam više od ovih traktora ne treba, sada ne možemo sve to postići, pa radimo samo 3 jutra, ostalo smo već pet godina dali u arendu – kaže ovaj sedamdesetogodišnjak, koji i dalje, osim zemlje, radi i vinograd, bašte i veliko gazdinstvo. U tom, zahtevnom i napornom poslu, uvek uz njega je supruga Zuzana.
