Nekad se žito kosilo ručno – žetva i kolači na starinski način
Nekad se kosilo ručno. To je bio posao koji je bio namenjen muškarcima. Za njima su išle žene koje su žito vezivale u užad, pa u snopove. Međutim, kada nije bilo muškarca u kući, ili kad je žena sposobna i jaka, a takve su naše žene, tada su se i one prihvatale kose
Piše: S.Belotić
Petu godinu za redom Udruženje žena „Kraljevčanke“ iz rumskog sela Kraljevci organizovalo je seosku manifestaciju „Dan žetve“. Žito je sa kraljevačkih njiva skinuto, pa su meštani i gosti mogli i da proslave završetak najvažnijeg posla u polju i to na starinski način. Muškarci su kosama skidali žito, a žene vezivale snopove i pripremale hranu, jaku „sremačku“ da čovek izdrži težak rad u polju.
Žetva u Kraljevcima je skoro gotova, prinos je bio nešto manji od prethodnih godina, majske kiše umanjile su rod, a nešto je stradalo i tokom nevremena. Ipak, Kraljevčani nisu poklekli, i kao nekad, nakon velikog posla, valja se i proslaviti.
– Peti put smo ovde, pogledajte koliko je ljudi došlo. Naše vredne žene rade, mesi se kao što se to radilo nekad. Manji prinos i štete od nevremena nisu umanjili naše raspoloženje. Godina će proći, sledeća će biti bolja, život ide dalje, a mi ćemo čuvato stare tradicionalne vrednosti, posebno među mladima koji su i danas sa nama i koji uče i koji će nastaviti ovu tradiciju, kaže Nikola Čanadžić, predsednik Saveta MZ Kraljevci.
– Glavni deo posla u polju je završen, a sada mi pokazujemo kako se nekad kosilo i kakva se nekad hrana pripremala. A naše žene umeju i da kose, ali i da dobro mese. Na njivu se na žetvu nosi korpa u koju se pakuju rakija, domaća slaninica, krompir, kuvana jaja, kobasica, gibanica i domaći hleb. Svaka domaćica to je nekad pakovala da bi muškarac mogao da radi u polju, kaže Snežana Bogdanović, predsednica Udruženja zena „Kraljevčanke” Kraljevci.
A nekad se kosilo ručno. To je bio posao koji je bio namenjen muškarcima. Za njima su išle žene koje su žito vezivale u užad, pa u snopove. Međutim, kada nema muškarca u kući, ili kad je žena sposobna i jaka, a takve su naše žene, tada su se i one prihvatale kose. Slobodanka Simeunović iz Udruženja žena „Beli anđeo“ iz Dvorova kod Bjeljine prvi put je kosu uzela na pršlogodišnjoj manifestaciji u Kraljevcima. Čak se i pohvalila da joj je i slika izašla u našem listu. Tako je bilo i ove, sa malo više islustva i ova dama je uzela kosu u ruke.
– Prvi put sam kosila žito kosom na starinski način prošle godine u Kraljevcima, a opet ću i ove godine. Kod nas to rade muškarci, ali ja želim to da isprobam i bolje naučim,a imam priliku za to ovde u Kraljevcima. Dešavalo se i kod nas da žene nekad kose, kada nema muškaraca u kući, jer posao u polju mora da se obavi. Mislim da nije potrebna velika snaga, već tehnika, kaže Slobodanka iz Dvorova.
A pre žetve, domaćice su morale da pripreme hranu koju će izneti svojim muževima, sinovima i braći u polje. Žene iz Kraljevaca su pre odlaska na njivu, prikazale svoje domaće specijalitete, po staroj recepturi, štrudle i hleb pečene u furuni. A priključile su im se i prijateljice iz više od dvadeset udruženja iz okruženja i iz okoline Bjeljine.
– Došle smo iz Dvorova, kao što godinama dolazimo i to je nama pravi doživljaj. Po receptima naših baka spremamo stara slatka i slana jela koja su se nekada nosila na njivu. Pogača, proja, uštipci, pite, sve ono što se nekada koscima nosilo za doručak i ručak.Ta se hrana razlikuje od vaše u Sremu, kod nas nema kolača sa šlagovima, margarinima, čokoladom, kod nas se koristi crno brašno koje se nekada spremalo sa vodenice, za razliku od onog u Sremu koje je belo, govori Radinka Todić, predsednica Udruženja žena „Beli Anđeo” Dvorovi kod Bjeljine
– Stigle smo i uvek imamo vremena za sve, kao i za naše prijatelje iz Kraljevaca i ovde smo prvi put. Mi za žetvu pripremamo slanu štrudlu sa sirom i slatku sa orasima i makom, lepinje, a tu su i naši proizvodi od voća i povrća iz našeg kraja, pravimo likere, sirupe, slatko, džemove, ajvar, dodaje Vesna Jurišić, predsednica Udruženja žena „Crnobarka“ iz Crne Bare.
– Žene su zauzete uvek, pa i kada muškarci odu da skidaju žito, kuvamo ručak, pripremamo mobu i slično. A danas smo donele štrudlu sa orasima i makom, hleb, jer štrudla je u Sremu „zakon“ za sve kolače, kaže Danka Juhas, predsednica Aktiva žena „Vrdničanka” Vrdnik.
– Pokazaćemo domaću štrudlu koja je karakteristična za Fruškogorje, domaću rakiju od dunje, šljive i kajsije, zatim pekmeze, slatka i turšije, kao i dobru dekoraciju iz nekadašnjih gazdinskih kuća koje su se nekada upotrebljavale. Nekada su žene iznosile suvu kobasicu i slaninu, luka, a danas i paradajz koji u ovo vreme već pristigne. Za njivu i težak rad u polju potrebna je masna i jaka hrana, uz koju treba dodati malo vina i rakije, dodaje Branislava Mladenović, predsednica Udruženja žena Jazak.
Ovo je bila prilika i da žene pokažu kako su se nekad ručno mesili rezanci za supu, za koju tvrde da može bit idobra jedino ako se koriste domaći rezanci. Velike tajne nema, osim dobre veštine prilikom mešenja i rezanja nožem, rekla je Gordana Mioković, iz Aktiva žena „Ljiljan“ Klenak.
– Nema velike tajne kada su u pitanju domaći rezanci. Potrebna su jaja, brašno i so, zamesi se, razvlači se oklagijom, kod kuće ih sečem na mašinicu, a ovde za takmičenje sečem ih nožem kao što se to nekad radilo. Nikad supa ne može da bude dobra ako se u nju ne stave domaći rezanci, a dobro je što to ene na selu i dalje rade, zaključuje Gordana.
