Svi pripadamo istom stablu. Razgranatom, sa po kojom suvom granom, sa korenjem duboko razvijenim u zemlji koju tabamo, sa vetrovima, kišama i sekirama koje prete da nas prekinu.
Svi pripadamo istom
Kada od Mitrovice krenete za Rumu, a preko Velikih Radinaca, tu, na Stejanovačkom putu, odmah kraj skretanja za Jazak, za oko će vam zapasti veliki senik, a za uho se
U vreme sve učestalijih priča o potrebi obnove sela koju kao po pravillu prate stalna deagrarizacija ruralnih područja i nazaustavljiv odlazak mladih u gradove, potrebno je postaviti pitanje uloge i
Budimpešta nije samo središte velike, male, etničke ili Trijanonske Mađarske, kako se to popularno kaže severno od Horgoša. Ona je riznica mađarskih pobeda i poraza koje je sa sobom donela
Do tada, ostaje im samo da otvaraju i zatvaraju vrata koja oni, pogledom punim nade i dečijim osećajem za ono što svet zapravo jeste, vide bolje i jasnije od svih
Da je budućnost naših sela sve neizvesnija, stvar je oko koje ne treba posebno trošiti reči. To, između ostalog, svedoči i činjenica da se poslednjih godina sve intenzivnije govori o
Sve počinje tiho, sa jednim učtivim „Dobro jutro ljudi“ , smernim naslanjanjem na zid okrečen masnom farbom bež boje i jednim uzdahom kao dokazom da se shvata da iako ste
„Neobični ljudi“, pisao je svojevremeno Svetozar Marković oni su ljudi koje „tišti tuđa nesreća, koji vole sami da podnose zlo no da gledaju tuđe i oni misle i rade dan
Poslednji komentari