Va­roš ko­ja je od­u­vek ima­la du­šu

<strong> Inđija - </strong>Mno­gi­ma je po­zna­to da je In­đi­ja še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka bi­la cen­tar „ma­le pri­vre­de“, mno­gi zna­ju da je In­đi­ja da­nas me­sto u ko­je in­ve­sti­to­ri ra­do do­la­ze, ali mno­gi

U rum­skoj pra­ši­ni: ka­mi­le, slo­no­vi i – po­ne­ki kit

Pra­ši­ne u Ru­mi vi­še ne­ma. Su­ro­vo i ne­po­vrat­no pro­te­ra­li su je sa uli­ca i tr­go­va be­ton, as­falt, mer­mer. Za­jed­no s njom, tom grad­skom pra­ši­nom, ne­stao je i duh sta­re Ru­me,

Pr­ve „po­kret­ne sli­ke“ – pod ša­to­rom na va­ša­ri­štu

<strong> Ruma - </strong>Te­ma Mar­ke­so­vog ro­ma­na "Sto go­di­na sa­mo­će" je je­dan ljud­ski ži­vot, sa­mo­tan ko­li­ko i dug, bo­gat ko­li­ko i te­go­ban. Po­sle se taj i ta­kav ži­vot sa žu­tih stra­ni­ca knji­ge

Pe­va na tri je­zi­ka

<strong> Bačinci - </strong>Pro­te­kla go­di­na do­ne­la je po­seb­nu ra­dost 18.- go­di­šnjoj Ta­tja­ni Nađ iz Ba­či­na­ca. Na­i­me, ova mla­da sre­do­njo­škol­ka osvo­ji­la je pr­vo me­sto i ti­tu­lu „naj­lep­ši glas“ na tra­di­ci­o­nal­nom Fe­sti­va­lu ru­sin­ske

Bo­ga­ta i du­ga tra­di­ci­ja va­tro­ga­sa­ca

<strong> Šid - </strong>Po­če­tak or­ga­ni­zo­va­nog ra­da va­tro­ga­sne slu­žbe u Ši­du da­ti­ra iz dva­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, zbog po­tre­be  ču­va­nja polj­skih use­va pre sve­ga ži­ta od po­ža­ra. Zva­nič­no je  Do­bro­volj­no va­tro­ga­sno dru­štvo Šid 

Ču­vam ovu sli­ku za uspo­me­nu

U al­bu­mu po­ro­di­ce Ste­va­na Mi­lu­ti­no­vi­ća iz Ša­ši­na­ca, već sko­ro 60 go­di­na na­la­zi se jed­na fo­to­gra­fi­ja ko­ja  bi za ne­kog ne­u­pu­će­nog mo­gla da bu­de obič­na, a za nje­nog vla­sni­ka ona je

Pri­ja­telj­stvo je lju­bav ko­ja se ne­gu­je

Ana Stan i Ro­za­li­ja Herč­ko, An­ki­ca i Ru­ška, škol­ske dru­ga­ri­ce iz iste klu­pe, kar­lo­vač­ki đa­ci, stu­dent­ki­nje na istom fa­kul­te­tu, pri­ja­te­lji­ce, ku­me, do­ma­ći­ce ko­je za­jed­no spre­ma­ju zim­ni­cu, sva­ka ima svo­ju po­ro­di­cu,

Kako se u šišarku uselila ljubav?

"Ko od nas ni­je do­ži­veo da­ne ka­da pu­tu­je sam, be­že­ći od jed­ne, ma­nje, sa­mo­će u dru­gu, ve­ću, i kad na to­me pu­tu ne sret­ne ni­šta od onog što tra­ži, ni