Pe­va na tri je­zi­ka

<strong> Bačinci - </strong>Pro­te­kla go­di­na do­ne­la je po­seb­nu ra­dost 18.- go­di­šnjoj Ta­tja­ni Nađ iz Ba­či­na­ca. Na­i­me, ova mla­da sre­do­njo­škol­ka osvo­ji­la je pr­vo me­sto i ti­tu­lu „naj­lep­ši glas“ na tra­di­ci­o­nal­nom Fe­sti­va­lu ru­sin­ske

Bo­ga­ta i du­ga tra­di­ci­ja va­tro­ga­sa­ca

<strong> Šid - </strong>Po­če­tak or­ga­ni­zo­va­nog ra­da va­tro­ga­sne slu­žbe u Ši­du da­ti­ra iz dva­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, zbog po­tre­be  ču­va­nja polj­skih use­va pre sve­ga ži­ta od po­ža­ra. Zva­nič­no je  Do­bro­volj­no va­tro­ga­sno dru­štvo Šid 

Ču­vam ovu sli­ku za uspo­me­nu

U al­bu­mu po­ro­di­ce Ste­va­na Mi­lu­ti­no­vi­ća iz Ša­ši­na­ca, već sko­ro 60 go­di­na na­la­zi se jed­na fo­to­gra­fi­ja ko­ja  bi za ne­kog ne­u­pu­će­nog mo­gla da bu­de obič­na, a za nje­nog vla­sni­ka ona je

Pri­ja­telj­stvo je lju­bav ko­ja se ne­gu­je

Ana Stan i Ro­za­li­ja Herč­ko, An­ki­ca i Ru­ška, škol­ske dru­ga­ri­ce iz iste klu­pe, kar­lo­vač­ki đa­ci, stu­dent­ki­nje na istom fa­kul­te­tu, pri­ja­te­lji­ce, ku­me, do­ma­ći­ce ko­je za­jed­no spre­ma­ju zim­ni­cu, sva­ka ima svo­ju po­ro­di­cu,

Kako se u šišarku uselila ljubav?

"Ko od nas ni­je do­ži­veo da­ne ka­da pu­tu­je sam, be­že­ći od jed­ne, ma­nje, sa­mo­će u dru­gu, ve­ću, i kad na to­me pu­tu ne sret­ne ni­šta od onog što tra­ži, ni

Spo­me­nik ku­gi, i ži­vo­tu ko­ji se ni­je pre­dao

Spo­me­ni­ci, ti ži­vi sve­do­ci pro­šlo­sti, vi­so­ko iz­dig­nu­ti iz­nad lju­di, re­al­no i me­ta­fo­rič­ki, ve­ko­vi­ma, sa istog me­sta, pri­ča­ju istu pri­ču. Sa­mo se lju­di me­nja­ju, pa to­kom svo­jih ži­vo­ta po­ne­što do­da­ju, ili

Da­li de­ci dru­gi dom

<strong> Sremska Mitrovica - </strong>U Ja­lij­skoj uli­ci, u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, od pre tri i po go­di­ne ži­ve brat i se­stra Bo­ško (19) i Na­di­ca (18) Ra­di­če­vić. Bo­ško je sa­da stu­dent pr­ve

Im­pre­si­je o Lin­cu

<strong> Šid - </strong>Svr­ha sva­kog pu­to­va­nja je ne­ko no­vo is­ku­stvo ko­je nas uvo­di u sfe­re dru­ga­či­jeg ži­vo­ta. Pri­li­ku da ot­pu­tu­je­mo u Austri­ju do­bi­li smo mi, ma­la gru­pa glu­ma­ca Ama­ter­skog po­zo­ri­šta „Bra­ni­slav