Pri­če o ukra­de­nim bi­sta­ma, osr­kr­na­vlje­nim spo­me­ni­ci­ma ili uni­šte­noj in­fra­struk­tu­ri, odav­no već pu­ne stra­ni­ce no­vi­na, če­sta su te­ma elek­tron­skih me­di­ja: uče­sta­lost ovih po­ja­va do­pri­ne­la je to­me da one pre­ra­sta­ju u obič­nu sva­ko­dne­vi­cu, nji­ho­va štet­nost po kul­tur­no-isto­rij­sku ba­šti­nu sva­ka­ko za­slu­žu­je ši­ru dru­štve­nu hro­ni­ku. Van­da­li­zmi ovog ti­pa, mo­gu se tre­ti­ra­ti i kao no­vi tren­do­vi u sve­tu kri­mi­na­la, ni­su za­o­bi­šli ni Ru­mu: u dve ško­le ukra­de­ne su bi­ste, u jed­noj od njih uni­šte­ni pla­ste­ni­ci, a od­go­vo­ra na pi­ta­nja ko, ka­ko i za­što, za sa­da ne­ma. Ka­da su 18. ok­to­bra do­šli na po­sao, za­po­sle­ni u Sred­njoj po­ljo­pri­vred­no-pre­hram­be­noj ško­li ‘’Ste­van Pe­tro­vić Bri­le’’ u Ru­mi za­te­kli su ne­sva­ki­da­šnji pri­zor – bi­sta na­rod­nog he­ro­ja či­je ime ško­la no­si ne­sta­la je sa po­sto­lja. Ot­ki­nu­ta je sa po­sto­lja na ko­me se na­la­zi­la od 10. ju­na 1972. go­di­ne, ka­da je tu po­sta­vlje­na. To je od­li­vak u bron­zi, umet­nič­ko de­lo ču­ve­nog Jo­va­na Sol­da­to­vi­ća. Ka­ko su u istom dvo­ri­štu Po­ljo­pri­vred­na i Teh­nič­ka ško­la, od­mah kraj nje je i bi­sta Mi­len­ka Br­za­ka Uče, sa nje je ski­nu­ta sa­mo plo­ča. Slu­čaj je pri­ja­vljen po­li­ci­ji, iz­vr­šen je uvi­đaj, do da­nas ne­ma ni­ka­kve po­vrat­ne in­for­ma­ci­je. -Kao se­kun­dar­na si­ro­vi­na, bi­sta ne vre­di vi­še od dve-tri hi­lja­de di­na­ra, nje­na umet­nič­ka vred­nost pro­ce­nju­je se na 30 hi­lja­da evra. Po­sta­vlja se pi­ta­nje – šta sad da ra­di­mo. Ima­mo re­pli­ku u gip­su, na osno­vu gip­sa­ne pod­lo­ge mo­gla bi da se ura­di no­va bi­sta, ali ne­ko mo­ra za to da iz­da do­zvo­lu. U pi­ta­nju je za­šti­ta autor­skih pra­va, to su i ve­li­ka nov­ča­na sred­stva ko­ja ško­la ne­ma, a, na kra­ju, ko ga­ran­tu­je da se ne­što slič­no ne­će po­no­vi­ti-ka­že di­rek­tor SPPŠ ‘’Ste­van Pe­tro­vić Bri­le’’ Pe­tar Mar­ti­no­vić. Mar­ti­no­vić do­da­je da je gvo­zde­na kon­struk­ci­ja bi­ste iz be­to­na ot­ki­nu­ta paj­se­rom – to ni­je mo­glo da ura­di ne­ko de­te. Do­da­je i to da ovo ni­je je­di­ni van­da­li­zam u ovoj ško­li, u no­vi­je vre­me: -Pre de­se­tak da­na de­mo­li­ran je no­vi pla­ste­nik, kon­tej­ne­ri su po­ru­še­ni, sve je uni­šte­no. Đa­ci su tu za­sa­di­li cve­će ko­je pro­da­ju za 8. mart. Reč je o ne­ko­lo­ko sto­ti­na sak­si­ja či­ja je vred­nost naj­ma­nje 50 hi­lja­da di­na­ra. Pre dva me­se­ca, na pret­hod­nom pla­ste­ni­ku van­da­li su ise­kli fo­li­ju, uni­šte­no je svo po­vr­će ko­je se tu na­la­zi­lo. Ove je­se­ni, iz­go­re­lo nam je 35 hek­ta­ra ku­ku­ru­za. Ne­ko je pod­met­nuo po­žar, za sa­da je po­či­ni­lac još uvek ne­po­znat. Šte­ta je oko 1,3 mi­li­o­na di­na­ra. Ova ne­ve­se­la pri­ča do­bi­ja mno­go ozbilj­ni­je to­no­ve ako se pre­ba­ci na te­ren ce­lo­kup­ne škol­ske imo­vi­ne. Za one ko­ji ne zna­ju, ško­la ‘’Bri­le’’ ima eko­no­mi­ju ko­ja se pro­sti­re na pet hek­ta­ra, deo pre­ma ‘’Ru­me­nu’’ ni­je ogra­đen, ima pe­ka­ru vred­nu 15 hi­lja­da evra, ma­šin­ski park či­ja se vred­nost pro­ce­nju­je na sto­ti­ne hi­lja­da evra. A ne­ma por­ti­ra. Ima do­ma­ra ko­ji sta­nu­je u svom sta­nu, van ško­le. -Ne znam šta da­lje da ra­dim, go­di­na­ma se za­la­žem za uvo­đe­nje noć­nog por­ti­ra, ali ne­ma raz­u­me­va­nja za to. Dru­štvo mo­ra do­ne­ti za­kon po ko­me ovi ko­ji ot­ku­plju­ju se­kun­rad­ne si­ro­vi­ne mo­ra­ju zna­ti po­re­klo ro­be. Ti sku­pi me­ta­li, ba­kar, bron­za, alu­mi­ni­jum, pre­ta­pa­ju se oči­gled­no u ne­kim ile­gal­nim to­pi­o­ni­ca­ma-ka­že di­rek­tor Mar­ti­no­vić. Na kra­ju, is­pa­da da se sve vr­ti u krug. Osta­je pi­ta­nje – ka­ko je mo­gu­će da je ne­što, to­li­ko umet­nič­ki vred­no, isto­vre­me­no to­li­ko ne­za­šti­će­no. Ho­će li, jed­nog da­na, sve pro­šlo bi­ti pre­to­plje­no – u za­bo­rav? K. Ku­zma­no­vić

Pri­če o ukra­de­nim bi­sta­ma, osr­kr­na­vlje­nim spo­me­ni­ci­ma ili uni­šte­noj in­fra­struk­tu­ri, odav­no već pu­ne stra­ni­ce no­vi­na, če­sta su te­ma elek­tron­skih me­di­ja: uče­sta­lost ovih po­ja­va do­pri­ne­la je to­me da one pre­ra­sta­ju u obič­nu

Me­đu na­gra­đe­ni­ma i rum­ska op­šti­na

Aero­drom ''Ni­ko­la Te­sla'' u Be­o­gra­du bio je do­ma­ćin kon­fe­ren­ci­je za no­vi­na­re ko­ju je 7. no­vem­bra or­ga­ni­zo­va­la Na­ci­o­nal­na ali­jan­sa za lo­kal­ni eko­nom­ski raz­voj - NA­LED. Od osni­va­nja, 2006. go­di­ne, pa do

Se­tva pše­ni­ce pri sa­mom kra­ju

Sun­ča­na je­sen, bez ve­ćih pa­da­vi­na, bi­la je ključ­ni uslov za ra­do­ve u po­lju, bi­lo da je reč o ber­bi ku­ku­ru­za, va­đe­nju še­ćer­ne re­pe ili du­bo­kom ora­nju. Pri­no­si su na ni­vou

Spo­ri­je pu­nje­nje bu­dže­ta u od­no­su na plan

Iz­vr­še­nje bu­dže­ta u pr­vih de­vet de­vet me­se­ci ove go­di­ne bi­la je jed­na od ključ­nih ta­ča­ka na sed­ni­ci Op­štin­skog ve­ća odr­ža­noj 28. ok­to­bra. Evi­dent­no je spo­ri­je pu­nje­nje bu­dže­ta u od­no­su na

Pr­vi uti­sci iz Nor­ve­ške

Za­jed­no sa pred­sed­ni­kom iri­ške op­šti­ne Vla­di­mi­rom Pe­tro­vi­ćem, od 11. do 13. ok­to­bra u Nor­ve­škoj je bo­ra­vio i pred­sed­nik Op­šti­ne Ru­ma Go­ran Vu­ko­vić - sa­dr­žaj ove po­se­te kao i no­vi­ji rum­ski

Svet po me­ri de­te­ta

U okvi­ru ‘’De­či­je ne­de­lje’’, za­po­sle­ni u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad ne­dav­no su u ho­lu Kul­tur­nog cen­tra or­ga­ni­zo­va­li hu­ma­ni­tar­nu ak­ci­ju, uz pri­red­bu i li­kov­ne ra­do­ve de­ce sa smet­nja­ma u raz­vo­ju. Ma­li­ša­ni­ma je

Ume­sto pi­li­ća – pe­čat na obje­kat

Ne­ve­se­lu pri­ču o na­stan­ku ži­vi­nar­ske far­me u Kra­ljev­ci­ma, sa ak­cen­tom na ba­ri­ka­da­ma ne­za­do­volj­nih se­lja­na, ob­ja­vi­li smo ne­dav­no, ono što sle­di je epi­log, ra­do­stan za kra­lje­vač­ke bun­dži­je, ne­ve­seo za vla­sni­ka, naj­vi­še

Naj­ve­ći po­sao u na­red­noj go­di­ni – “Rum­ska pe­tlja“

U skla­du sa po­slov­nom po­li­ti­kom ovog pred­u­ze­ća, i ove go­di­ne se u JP ''Gas-Ru­ma'' na­sta­vi­lo sa ši­re­njem ga­sne mre­že: ka­pi­tal­ni po­sao za kraj ove, i sle­de­ću go­di­nu sva­ka­ko će bi­ti