NEKAD U SREMSKIM (1983): Nebo je platilo aldumaš
Sreda, 29. jun 1983.
Nedelja je. Druga u mesecu junu. Vašar u Šašincima, po prvi put. Početak tradicije…
U znaku kiše. Padala je celu noć. Menjala lik, sitna, krupna, sitna. Sve je mokro: drveće, kuće, asfaltne ulice.
Junsko jutro, sivo ogledalo tmurnog neba.
Na šašinački vašar kreće se u čizmama i s kišobranom.
Šašinačke ledine. Mokre. Blato i niz bara. Između dva hoda brisača, nazire se ponosno istaknuta nova crvena tabla sa crnim slovima – “VAŠARIŠTE”. Lovci. Kriju li i pušku pod lovačkom kabanicom? Oni su redari, vaqa biti dobar ovde.
Blatwava staza vodi u vašarski plac. Ljudi oko vage žele dobrodošlicu. Ulazna taksa za krupnu stoku 100 dinara, za ždrebad i telad 50, prasad i jagnjad 30 dinara. Osmesi, pozdravljanja i – dovikivanja.
-Šašinčani, da ste ranije pravili vašar, pre bi kiša pala – viče dugajlija mokrih brkova. Smeh, izraz zadovoljstva na vlažnim licima, jer, ipak, najvažnije je što kiša pada, usevi će dobro roditi, a za dobre vašare ima dana.
Nema vašara bez šarenica
Table s natpisima “ZANATSTVO”, “GRAĐA”, “TEKSTIL”, “PROIZVODI OD KOŽE” – samuju. Krojači, šeširdžije, korpari, opančari, sarači, četkari, slastičari – nisu došli. Nisu došli – a vašar, bez sebi svojstvene šarene boje, bez liciderskih srca, lilihipa, žute alve – i nije vašar. Ovaj put samo stočna pijaca.
“Teren za konje”, obaveštava mokra tabla. Cekan, Mališa i Kokan, u proseku stari 10 meseci, prodaju se za 20 starih miliona. Iz Osečine su.
“Teren za goveda” je ispunjen. Puno prodavaca – malo kupaca. Najviše teladi. Rasno, žensko tele od 75 kilograma prodato je za 16 hiljada dinara.
Šašinci ili Laćarak, pitam nakupca iz Bosne.
-Svejedno je, inspekcija je mitrovačka u oba slučaja, ona nije opasna kao ona rumska – objašnjava Miloš.
-Vidi šta je mleko, šta je kvalitet – demonstrira masnoću mleka, trljajući ga među dlanovima, krupan Noćajac mokrih brkova. -Dvanaest litara daje.
Krava i tele sedam miliona.
Prasica, belih i crnih, ima dosta. Ponajviše iz okoline Šapca. Na kilo niko ne prodaje, samo đuture. Valjda je ljude sramota da kažu 400 dinara za kilogram.
Koze, jarići s najlonom preko leđa, jagnjad, ovnovi. Ime koze je “Lepa Brena”, a dva jareta su njen “Slatki greh”, cena samo 23 hiljade dinara. Dao bi ih i za 20 hiljada, vidise.
Ovan od 104 kilograma.
-Prošle nedelje sam ga ošišao i samo skinuta vuna merila je osam kilograma i 800 grama. Ne bi ga mogli pojesti ni deset baraba – provocira omanji vlasnik ovna.
Treba zaliti prvi vašar
Kiša jednako kvasi i one s parama i one bez para. Kvasi i sekretara MZ Šašinci Jovu Tomića.
-Upravna zgrada, rampe za stoku, česme, vodovodna mreža, sve je to delo dobrovoljne akcije, u kojoj je učestvovalo 80 posto meštana Šašinaca. Vrednost tih radova, ušteđena suma je 80-90 starih miliona. Lovci su redari, a novac od redarstva lovačko društvo će uložiti u neku društvenu akciju. Površina vašarskog placa je devet hektara i izdeljen je na parcele dužine 420, a širine 46 metara, sa označenim tablama gde je šta. Voda i struja su dovedeni do mesta određenog za kafanske šatre. Taksa je 100 dinara po kvadratnom metru.
Odlazimo da vidimo kako se prodaje “vruća” i “ono” sa roštilja. Tema pod šatorom je kiša. Rodiće kukuruz.
-Ta dobra je, ta kiša. Treba zaliti prvi vašar, drugi će biti bolji.
Nebo je platilo aldumaš.
Vašar će se održavati jedanput mesečno, druge nedelje u mesecu. Dođite na sledeći!
Pisao: Jovan Vukajlović
Festival u znaku sećanja na Marina Balenovića
“SM JAZZ&BLUES SPRING FEST” ove godine doživeo je svoje punoletstvo, ali ostaje neopisiv žal što taj rođendan, sa ljubiteljima bluza i džeza, neće proslaviti i Marin Balenović, nedavno preminuli gitarista i frontmen mitrovačkog bluz benda “The Gamblers”, jedan od osnivača ovog mitrovačkog džez i bluz festivala.
Petar Samardžić, zamenik gradonačelnice Sremske Mitrovice, istakao je da će ovogodišnji festival biti u znaku sećanja na čoveka koji je bio pokretač, organizator i srž festivala. Zahvaljujući Marinovoj energiji, volji i zalaganju u Mitrovici se i dalje čuje džez i bluz zvuk, a ovogodišnje izdanje festivala biće prilika da mu se zahvalimo i pokažemo da će zauvek živeti kroz zvuke bluza nekih novih klinaca.
Pored Marinovih kolega “Kockara” učešće na festivalu uzeće i “The Blue Band” koji dolazi iz Subotice, bend koji neguje bluz zvuk koji svira u sopstvenim aranžmanima uz koketiranje sa raznim muzičkim žanrovima – džez, rok, folk i rege.
Bend “Green Line”, dolazi iz Novog Sada, osnovan je 2011. godine, takođe sviraju bluz koji krasi zvuk „Južne pruge”, u kombinaciji sa džezom i rokenrol rifovima.
Samardžić je ubeđen da će bendovi, kako im i naziv kaže, obojiti ovo veče u vedre plave i zelene boje, i da će festival biti onakav kakav bi Marin želeo da bude.
Organizator festivala je Centar za kulturu “Sirmijumart”, a održaće se u petak 9. juna u Hrvatskom domu (nekadašnjem Domu omladine) od 21 čas. Ulaz je slobodan.
Vojvođanski turizam na Samitu u Inđiji
Drugi Turistički samit Vojvodine, koji je okupio više od 50 predstavnika Turističkih organizacija, nadležnih pokrajinskih sekretarijata i ostalih turističkih poslenika, otvorio je predsednik Opštine Inđija Vladimir Gak:
-Ponosan sam što je ovakav skup organizovan baš u Inđiji, očigledno da je čitava Srbija zadovoljna kako Inđija razvija turizam i stiže među tri konkurenta za „Turistički cvet“, rekao je Gak.
Među učesnicima Samita je i Turistička organizacija Grada Sremska Mitrovica, a direktor Dušan Drča je istakao da je to dobra prilika za razmenu ideja i mišljenja:
„Dobra je inicijativa da se turistička ponuda Srema objedini i zajednički predstavi na tržištu, tako bismo prevazišli i pojedinačne teškoće koje imamo, kao što je, na primer, u Sremskoj Mitrovici nedostatak jednog velikog hotelskog objekta, s obzirom na to da je gostiju u ovom sremskom gradu sve više”, istakao je Drča.
Za snove nikad nije kasno
-Prvi polumaraton sam istrčala 2017. godine, najgore iskustvo posle koga nisam mogla da hodam danima
Da ostvarite svoje snove nikada nije kasno, a mantra “trud i rad se uvek isplate” uglavnom ima čvrsto utemeljenje, o čemu svedoči i priča atletičarke AК “Srem” iz Sremske Mitrovice. Nakon 19 osvojenih medalja na državnim prvenstvima u poslednjih pet godina, Aleksandra Кostadinović (32) dočekala je poziv u reprezentaciju Srbije.
-Posle treće osvojene medalje na planinskom trčanju i srebra sa Prvenstva Srbije, usledio je poziv selektora reprezentacije Edina Zukovića. Nisam očekivala, s obzirom da i pored uspeha prethodne godine nije bilo nastupa za nacionalni tim. Pripremale smo se za neku drugu trku kada je stigao poziv, pa smo na Balkansko prvenstvo u Crnu Goru otišle nespremne. Staza je bila teška, na 1600 metara nadmorske visine što je za nas problem, u podnožju planine sunce, na vrhu pada sneg, a na nekim delovima nismo mogli da trčimo ni šetamo, već se četvoronoške penjemo. Uzimajući u obzir pomenute okolnosti, plasman na četvrto mesto nije bio loš, malo je falilo da osvojimo bronzanu medalju, ali Crnogorke su nas dobile na nizbrdicama. Svakom je želja kada počne da trenira da predstavlja svoju državu, to je posebna emocija. Ponosna sam na sve što smo pružile u Crnoj Gori – sumira utiske Aleksandra.
Atletikom se bavi 19 godina, sa određenom takmičarskom pauzom, pa je poziv u reprezentaciju doživela sa puno emocija. Posle mnogo odricanja, vremena provedenog na stazi i osvojenih medalja, nastup za nacionalni tim došao je kao “šlag na tortu”.
Pobeda na Кrosu RTS-a na Hipodromu u Sremskoj Mitrovici za Aleksandru je značila ulazak u “svet” atletike, pre toga je trenirala košarku u Laćarku kod Nataše Zec i Nikole Miloševića. Iako mladi eksperimentišu sa disciplinama, sada članica Atletskog kluba “Srem” od početka je bila fokusirana na trčanje. Ipak, tada nije želela da trči više od tri hiljade metara. Međutim, sve se promenilo.
-Posle takmičarske pauze koju sam napravila, trener je napravio grupu za rekreativce i pozvao me da mu pomognem. Prvi polumaraton sam istrčala 2017. godine, najgore iskustvo posle koga nisam mogla da hodam danima. Za godinu dana spustila sam vreme ispod 1 sat i 30 minuta, što trenutno u Srbiji može da trči šest, možda sedam žena. Posle toga, dileme nije bilo, počela sam sa uličnim trkama na pet i deset kilometara, polumaratoni, krosevi – priseća se atletičarka iz Laćarka.
Od početka atletske karijere Aleksandra sarađuje sa trenerom Bojanom Кomlenićem, spoj koji daje rezultate. Кako kaže osvajačica brojnih medalja u Srbiji i inostranstvu, radi se po dogovoru, bez pritiska i moranja, što nema cenu.
-Nastupi na Prvenstvima Srbije gde predstavljam klub se podrazumevaju, ostale trke biram u odnosu na trenutnu spremu. Na dosta trka nas i pozivaju kao elitne trkače, u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovina, trčimo i trejl na Fruškoj gori. Ove godine smo Jovana Šubatlija i ja neočekivano trčale lične rekorde na 10 hiljada metara. Poslednje dve godine predstavljale smo Sremsku Mitrovicu i Atletski klub “Srem” na Кupu evropskih šampiona u krosu – pojašnjava Кostadinović.
Godišnji limit za trke nema, prvi deo sezone počinje u februaru i traje do kraja juna, sledi pauza, pa nastavak od kraja avgusta. Zbog obaveza na Кupu evropskih šampiona zimska pauza u prethodne dve godine nije postojala, pa se februar dočekao u najboljoj formi. Vrhunski rezultati zahtevaju i više odricanja, pa veliki odmor gotovo da i ne postoji, sa izuzetkom odlaska na more.
-Od velikih napora oporavljam se treningom, u lakšem ritmu gde se “isprazne” noge, prijaju mi i masaže, dok suplementaciju ne koristim. Ishrana je kod trčanja na duge staze veoma važna, pet dana pred takmičenje sledi “punjenje”, unose se veće količine ugljenih hidrata koji se troše u prvih 30 minuta trke, nakon toga masti. Tih dana najviše jedemo testenine, proteine, slatkiši se izbegavaju – kaže dugoprugašica.
Кriza na polumaratonu se javi u poslednjim kilometrima, pa psihička priprema igra veliku ulogu. Кod rekreativaca je drugačije, nisu u “trci” sa vremenom kao takmičari. Situacije “ne mogu” i “šta mi ovo treba?” su česte, ali brzo se prebrode. Trčanje zahteva mnogo odricanja, dok drugi izlaze u grad i provode se, atletičari odmaraju kako bi bili spremni za trening ili takmičenje, u suprotnom, odrazi se na učinak na stazi.
-Među prvima u Sremskoj Mitrovici sam počela da takmičarski trčim duge pruge, učili su svi zajedno sa mnom, trener i doktori. Dugogodišnje iskustvo trudiću se da prenesem na mlađe generacije trkača koje dolaze. Već deset godina imam trenersku licencu i radim sa decom u Školi atletike, ona su mi prioritet. U školici imamo preko 60 dece, rade se bazične stvari, a od pionirskog uzrasta se opredeljuju za određene discipline i idu kog specijalizovanih trenera. Atletika je popularna kod dece, igraju se, fizički su aktivni, što se nažalost u školama danas sve manje primenjuje – iskreno će dvostruka šampionka Srbije u krosu sa ekipom “Srema”.
Za Aleksandru odmora nema, pored svojih treninga, radi sa decom, a tu je i redovan posao. Uveliko se priprema za trke koje predstoje, očekuje je nadmetanje u Кuli, a želja je da polumaratonu u Rumi dočeka spremna i pokuša da obori lični rekord (1 sat i 26 minuta). Držimo joj palčeve.
Motivacija joj ne treba, trčanje je deo njenog života!
S. Branežac
Foto: AК Srem
Spomen ploča za Ležimirske Mučenike
Ove godine navršava se 80 godina od kako su u Ležimiru hrvatske ustaše i nacisti u seoskom hramu ubili između 96 i 100 meštana sela. Njih 19, koliko je utvrđeno istraživanjem spiskova žrtava, imalo je od 2 do 18 godina.
U susret tužnoj godišnjici, Eparhija Sremska započela je sa procesom kanonizacije Ležimirskih Mučenika, uz punu podršku Grada Sremska Mitrovica.
Uporedo sa ovim procesom, u toku je i izrada spomen ploče koja će biti postavljena na samom hramu, a koju zajednički rade vajarka Ružica Španović i Stevo Lapčević iz „Muzeja Srema“.
Na ploči će biti izobraženi Stevan i Đurđica Laušević, deca ubijena u Ležimiru. Iza njih stajaće tri krsta koja simbolizuju majku sa dvoje dece, odnosno Hristosa sa dva razbojnika. Iza krstova biće predstavljena ležimirska crkva koja predstavlja zemaljskog i Nebeskog Oca.
Ovom prilikom pozivaju sew svi Mitrovčani da pomognu ovo pregnuće, da svi skupa pokažemo da smo dostojni Svetih Ležimirskih Mučenika. Svi koji žele da učestvuju sebe i Boga radi, priloge mogu dati Ružici ili Stevu u “Muzeju Srema”, a oni koji žele sredstva mogu uplatiti na račun:
Кulturno-umetničko društvo “Vizija”, Zmaj Jovina 110, Martinci
205-0000000244688-23
Zbog havarije na mreži prekid u vodosnabdevanju
Kako je saopštilo Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“, zbog radova na otklanjanju havarije na vodovodnoj mreži u Obrežu, došlo je do prekida u vodosnabdevanju u ovom naselju.
Prema procenama, radovi bi trebalo da budu završeni do 11.00 časova, kada bi trebalo da bude uspostavljeno redovno vodosnabdevanje.
Najava isključenja struje za petak, 9. jun
Za petak, 9. jun najavljena su sledeća isključenja električne energije:
Erdevik od 09:00 do 13:00 časova
Cara Dušana od broja 3 do 19 i od 4 broja 24
Povređene dve osobe u saobraćaju
Od juče, na području Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, registrovane su tri saobraćajne nezgode. Povređene su dve osobe.
