Dr Stanimir Čekerinac, specijalista psihijatrije, o uticaju pandemije na mentalno zdravlje

Pandemija izazvana novim korona virusom izmenila je svet u poslednjih godinu dana. Na samom početku najviše se govorilo o tome kako virus utiče na telesno zdravlje i koje su njegove posledice na organizam. Vrlo malo se govorilo o mentalnom zdravlju i njegovom očuvanju u toku pandemije. A da njen uticaj na mentalno zdravlje kako pojedinih grupacija stanovništva, tako i celokupne populacije, nije uopšte zanemarljiv, dokazuju to i brojna istraživanja. Tako, na primer, u Italiji i Španiji roditelji su prijavili da je tokom mera zatvaranja 77 odsto dece imalo probleme s koncentracijom, 39 odsto je bilo uznemireno i razdražljivo, 38 odsto nervozno, dok je 31 odsto dece imalo osećaj usamljenosti. Do sličnih rezultata došli su i američki istraživači koji su na osnovu ankete rađene u julu prošle godine utvrdili da je pandemija uticala na spavanje kod 36 odsto ljudi, probleme sa ishranom imalo je 32 odsto ispitanika, dok je kod 12 odsto stanovništva uočena povećana konzumacija alkohola i supstanci, a kod isto toliko procenta bolesnih došlo je do pogoršanja hroničnih stanja koje su već imali.

O uticaju pandemije na mentalno zdravlje stanovništa, razgovarali smo sa dr Stanimirom Čekerincem, specijalistom psihijatrije u Opštoj bolnici Sremska Mitrovica.

-Kako pandemija odmiče, sve više se suočavamo sa problemima koje ona ostavlja na mentalno zdravlje. Kovid 19 je uneo strepnju među ljude i mislim da će udar pandemije na mentalno zdravlje verovatno trajati mnogo duže nego njen udar na fizičko zdravlje i da će biti vidljiv tek po njenom okončanju. Karantin, odnosno izolacija, koja je sa jedne strane neophodna da bi se minimalno umanjilo širenje virusa, sa druge strane ima negativan psihološki uticaj na svakog pojedinca. U takvim situacijama dolazi do pojave anksioznosti, depresije, nesanice…Sama reč anksioznost znači zabrinutost, emocionalni doživljaj patološkog straha, strepnje i napetosti, pri kojoj se očekuje potencijalno opasna situacija, koja je po pravilu nelogična, nejasna, nepoznata i ne može se objektivizirati. Za razliku od anksioznosti, strah je emocionalna reakcija u trenucima kada je osoba realno ugrožena i on ima funkciju zaštite organizma, dok anksioznost karakteriše preterano iščekivanje opasnosti i ono nema funkciju neposredne zaštite jer nas u potpunosti preplavi – objašnjava dr Stanimir Čekerinac, specijalista psihijatrije u Opštoj bolnici Sremska Mitrovica.

On dodaje da kod velikog broja ljudi postoji anksioznost koju pandemija može da pojača, usled straha od smrti, ili straha od smrti bliskih osoba, a često je prisutan i strah od besmisla, usamljenosti, gubitka posla i ekonomskih posledica…Usled promenjenih uslova življenja, kako kaže dr Čekerinac, često mogu da se pojačaju i neki anksiozni poremećaji, kao što je, recimo, opsesivno kompulsivni poremećaj, koji nastaje usled interakcije gena i faktora okoline kod ljudi koji su predinsponirani za tako nešto. U tom slučaju veća je verovatnoća da kovid 19 bude „triger“ faktor, jer može još više da pojača opsesiju prema zarazama ili prema kompulzivnom čišćenju.

-Za vreme pandemije najvećim delom su bili pogođeni građani stariji od 65 godina koji su bili sami ili su se nalazili u specifičnim životnim okolnostima. Međutim, i porodice sa malom decom su se susrele sa izazovom kako organizovati prostor i svakodnevnu rutinu, kako unaprediti komunikaciju koja je prikladna za sve članove porodice. Teško je takođe bilo i adolescentima koji imaju potrebu da se druže i zabavljaju, da imaju simpatiju, da izlaze…Upravo zbog svih promena koje su nastale u životima svih nas, u proteklih godinu dana kod pacijenata koji su mi se obraćali za pomoć primetio sam povećane bolesti zavisnosti, kao što su alkoholizam i zloupotreba psihoaktivnih supstanci, zatim poremećaj ishrane, depresiju i probleme sa snom. A kod pacijenata koji već boluju od mentalnih poremećaja, usled neredovnog odlaska na kontrolne preglede, jer je rad Bolnice bio u kovid sistemu, dolazilo je do pogoršanja postojećeg stanja – kaže dr Stanimir Čekerinac, specijalista psihijatrije u mitrovačkoj Bolnici.

Držite fizičku, ali ne i socijalnu distancu

-Čovek je celina i naše stanje emocija se jako održava na naše telo, zato kada je u strahu on guši svoj imuno sistem i njegove odbrambene snage su tada dovedene do minimuma u imunološkom smislu. Svaki preterani strah može da izazove psihosomatske simptome slične gripu kao što su povišena temperatura, malaksalost, uznemirenost. Zato održavanje kontakta sa drugim ljudima predstavlja jako veliki i značajan izvor mentalnog blagostanja. Držite fizičku, ali ne i socijalnu distancu. Ne potiskujte negativne emocije kao što su osećanje uznemirenosti, besa, tuge, potištenosti, beznađa, bespomoćnosti i očaja. Razgovarajte o njima sa članovima porodice ili sa stručnim licima koja pružaju psihološku pomoć – kaže dr Stanimir Čekerinac.

Smisao kao lek

Da bi čovek sačuvao svoje mentalno zdravlje, dr Čekerinac smatra da mu u tome najviše može pomoći terapija smislom i dodaje:

- U svakom od nas postoji volja za smislom i ta volja nas suštinski određuje. Čovek ne može da promeni aktuelnu situaciju u kojoj se nalazi, ali zato može da nađe neki svoj mir. Možemo da se usmerimo na naše bližnje, ali takođe i da se usmerimo na sebe. Jer, mi o sebi vodimo malo brige, a isceljenje je zapravo u nama. Povratak sebi i ljudima koje volimo i koji su nam bliski je najlekovitije što možemo da uradimo za sebe. Treba da se bavimo lepim stvarima, muzikom, umetnošću i da hranimo time svoju dušu. Pročitajte neku dobru knjigu, održavajte stara prijateljstva, trudite se da neprekidno učite i setite se šta je persijski filozof Rumi rekao još u 13. veku „Lepota koju vidiš u svetu je tvoja refleksija“.

Kategorije Društvo Reportaža Sremska Mitrovica Vesti