Neozbiljno ozbiljne „Besparačke priče“ Nenada Barakovića

Muzičar, kolumnista i novinar Nenad Baraković iz Beočina za sebe kaže da živi za muziku i pisanje. On ima autorski bend TBK i piše kolumne za nekoliko portala. Muziku koju svira sluša sve više ljudi, a takođe veliki broj čita i njegove kratke priče. Na samom kraju 2020. godine na policama knjižara pojavila se njegova prva zbirka kratkih priča pod nazivom „Besparačke priče“, u izdanju „NoRulesa“ iz Beograda. Reč je o društveno angažovanoj prozi, o pričama o jednom Džoniju iz Luzergrada, a zapravo o svakome od nas u svakom gradu, državi i društvu koje se može prepoznati kao Luzergrad, jer Luzergrad je mesto koje može biti bilo gde, može biti bilo koje društvo koje je destruisano, oronulo, prokazano…

Osim originalnog naziva knjige koji predstavlja omaž filmu Kventina Tarantina, Nenad kaže da smišlja i potpuno novi žanr u književnosti.

-Postoji već „pulp književnost“, kod nas poznata kao petparačka, a ja sam hteo da smislim žanr koji će biti „besparačka književnost“, tako da kritičari neće moći da me uvrste u petparačku književnost pa u startu obesmišljavam njihov rad i potrebu da kažu nešto o ovoj knjizi. To je zbirka od dvadesetak priča koje se bave ozbiljnim stvarima koje nam se dešavaju i koje su se dešavale u mojoj glavi, na ponekad duhovit način. Nezahvalno je da pričam o svom radu, to ću pustiti drugi da rade… Mogu da kažem da je knjiga dobra i da sam zadovoljan, a s obzirom da mi je to prva knjiga onda mogu reći da je nastajala 29 godina i da mi je trebalo prilično vremena da je napišem. To će sa sobom povući tezu da je knjiga ozbiljna, ali nije, iako u nekom smislu i jeste, ali mislim da ima jaku notu ironije i satire…Jer, kada se baviš autorskom muzikom, novinarstvom i pisanjem kolumni susrećeš se sa pisanom rečju i onda se u nekom momentu rodi želja da napišeš nešto svoje, a da nije u pomenutim formama. Tako je verovatno i nastala ova knjiga, pod velikim uticajem muzike i filma, možda čak i više nego pod književnim uticajima, što je meni drago jer volim oslanjanje jedne umetnosti na drugu – kaže ovaj 29-ogodišnji multitalentovani Beočinac.

Kroz šalu o sebi priča da mu „mozak nije ukalupljen“, te da je upravo kao logičan sled te činjenice i nastala ova zbirka kratkih priča. Svestan je, kaže, svojih kapaciteta i zbog toga bi bilo neukusno da pokušava biti hirurg, kardiolog ili političar, jer će, smatra, društvu dati najviše svojim pisanjem i angažovanjem u kulturi, baš kao i do sada.

- Pisac Dule Nedeljković je u predgovoru knjige za mene rekao da sam „slobodan čovek u književnoj eri neslobode“, i to mi je jedan od dražih komplimenata koje sam dobio od kada pišem. Tumačim to kao da sam izgradio sopstveno kritičko mišljenje bez usvajanja ustaljenih obrazaca koje prave od ljudi poluintelektualce koji nikada do kraja ne mogu da izgrade identičnu misao zato što se usko vezuju za određeni izvor i onda su ceo život ukalupljeni. A ja se trudim da lutam uprkos tome što ponekad i padnem sa litice.

Knjiga „Besparačke priče“ se nalazi u prodaji i može se, osim kod izdavača, pronaći u Delfi i Cepter knjižarama, kao i u beogradskoj knjižari „Booka“ i u novosadskoj „Most“. Pozivi za promocije već stižu, ali Nenad kaže da će ipak sačekati bolje uslove zbog trenutne pandemije i dodaje:

-Voleo bih, takođe, i da napravim neke tematske večeri u vidu tribina o povezanosti muzike i književnosti. A dok se to ne desi, pišem nove kratke priče, koje planiram da uobličim u roman, kada dođe pravo vreme za to.

Kategorije Beočin Kultura