цртеж за понос

Crteži Miloša Stepanova – oštro oko i sigurna ruka

Uprkos tome što je zaposlen, za crtanje uvek nađe vremena, mada bi, kaže, voleo da ga je još više – Jedan od najzahtevnijih crteža, na koji je ponosan, bio je „Seoba Srba“, rad dimenzija 80 puta 55 centimetara

Piše: N. Milošević

Svaka osoba na ovom svetu, najverovatnije, ima neki skriveni ili već dobro primenjeni talenat. Neko je talentovan za pevanje, za sviranje, neko dobro piše, a neko je talentovani zanatlija, električar ili automehaničar, recimo. Javnosti su poznati, najčešće, oni koji imaju potrebu da svoj talenat ističu, dok, oni nešto skromniji, uživaju u stvarima koje vole da rade, trudeći se da svojim interesovanjima ne opterećuju ljude oko sebe.

Tako, svuda oko nas, nalaze se brojni talenti koje niko još uvek nije otkrio. Oni o tome ne govore mnogo i često nismo ni svesni da možda baš tu negde, pored nas, stoji osoba koja ima izuzetne sposobnosti u nekoj oblasti.
MILOS STEPANOVMeđu ovim skromnim, ali izuzetno talentovanim ljudima, nalazi se i mladi Miloš Stepanov iz Manđelosa. Miloš se bavi crtanjem još od malih nogu, koristi tehniku olovke, a njegovi crteži retko koga će ostaviti ravnodušnim. Posebno, ukoliko znamo činjenicu da nikada nije pohađao časove crtanja, već da se radi o prirodnom talentu.

– U prvom razredu osnovne škole sam primetio da mi crtanje ide zaista dobro. Uvek sam imao dobre ocene i dobijao pohvale od učitelja i nastavnika – počinje priču Miloš.

Na takmičenjima iz likovnog nikada nije učestvovao jer, kaže, u njegovoj seoskoj osnovnoj školi toga nije bilo, a informacije o konkursima nisu mu bile dostupne.

– Smatram da je to greška, jer treba podsticati mlade koji pokazuju afinitete prema nekoj oblasti umetnosti. Mislim da je zadatak škole da u učeniku prepozna potencijal i usmeri ga u daljem životnom putu, pa, možda, i po pitanju daljeg školovanja – kaže Miloš Stepanov.

Милош предаје цртеж пријатељуIpak, on je svoj talenat sačuvao, bez obzira na sredinu u kakvoj živi. Uprkos tome što je zaposlen, za crtanje uvek nađe vremena, mada bi, kaže, voleo da ga je još više.

– Crtanje me ispunjava. Zaista volim da crtam i to za mene predstavlja vid relaksacije, ali uskladiti vreme provedeno na poslu i vreme za crtanje nije nimalo lak zadatak. Na primer, napredak u mom hobiju sigurno bi bio mnogo vidljiviji da imam više vremena, ali sam zadovoljan i svojim dosadašnjim radovima. Crtanje za mene, kao što rekoh, znači hobi, ali planiram da taj hobi vremenom pretvorim i u nešto ozbiljnije – priča Miloš.

Svi oni koji se, bar donekle, bave crtanjem ili slikanjem, svesni su činjenice da je najteže na papir preneti ličnost čoveka ogledanu u njegovom portretu. Na sliku je potrebno preneti njegov karakter, koji publika jednim pogledom može da prepozna, a, Milošu to vrlo lako uspeva. Portrete, kaže, slika najčešće, a uskoro bi mogao da se oproba i u slikanju.

Umetnika o inspiraciji i ne treba pitati, jer nju nije lako rečima opisati, a naš sagovornik je, kaže, ni ne traži.

– Inspiraciju ne pronalazim, niti je tražim. Ona je, ako mogu tako da kažem, jednostavno uvek tu negde. O samoj inspiraciji ni ne razmišljam mnogo. Prosto, uživam dok crtam i mislim da je najbitinije raditi ono što voliš, a što se tiče inspiracije i sličnih stvari, to valjda dođe samo od sebe – kaže Miloš Stepanov.

посвећен сваком детаљуZa izradu prosečnog portreta, kaže, potrebno je dosta vremena, ali, to vreme proleti veoma brzo, jer je posvećen svakom detalju.

– Sve zavisi od toga koliko je neki rad zahtevan. Obično mi treba tri dana ako crtam po dva-tri sata dnevno, kada je reč o običnom portretu. Kada je u pitanju neka veća slika, ili kada je potrebno obratiti pažnju na više detalja, naravno, potrebno je i više vremena, ali, svaki dan uspem da odvojim nekoliko sati za crtanje – kaže Miloš.

Vremenom, ljudi su počeli da prepoznaju njegov rad. Prijatelji su brzo saznali za njegov talenat i mnogo njih je poželelo da na svom zidu ima njegov crtež.

– Često crtam za prijatelje, a crteži im dobro dođu i kao poklon za nekog. Ipak, sa druge strane, ljudi često spominju da bih mogao nešto da nacrtam za njih, ali stvarni broj onih koje to istinski zanima je mnogo manji. Interesovanje za umetnost u našem društvu, generalno, nije na nekom zavidnom nivou, pa tako i interesovanje za crteže i slike, ne samo moje, nije veliko. Kada je reč o mojim portretima, uglavnom su to ljudi koje poznajem, ili nacrtam nešto na molbu prijatelja. Obično roditelji žele da imaju portrete svoje dece, a i parovi često žele da imaju neki zajednički crtež – kaže Miloš Stepanov.

цртеж за поносJedan od najzahtevnijih crteža, na koji je ponosan, bio je „Seoba Srba“, koju je nacrtao za prijatelja. Rad je dimenzija 80 puta 55 centimetara, i za njega mu je bilo potrebno više vremena nego inače.

Umetnošću će, kaže, nastaviti da se bavi i u budućnosti, iako njegov trenutni posao sa njom nema veze. Ona je hobi koji čoveku pre svega treba da pričinjava zadovoljstvo, a za takve stvari uvek se nađe vremena. Kako navodi, kada se to vreme iskoristi na najbolji mogući način, zadovoljstvo može da postane i finansijski isplativo, jer ljudi istinskog umetnika umeju da cene.

Kategorije Društvo