thumbnail (2)

Nakon škole, mitrovački mesari odmah spremni za rad

Sa ponovnim otvaranjem „Mitrosa“, mesna industrija se u Sremsku Mitrovicu vratila na velika vrata. Obnavljanjem proizvodnje u ovoj oblasti i pojavom sve većeg broja manjih kompanija, pored pomenute, stvorila se i realna potreba većim brojem radne snage specijalizovane za obradu mesa. Tako, u Prehrambeno-šumarskoj i hemijskoj školi u Sremskoj Mitrovici, sada u sistemu dualnog obrazovanja, ponovo je otvoren smer mesar.

thumbnail (1)– To je smer koji smo uspeli da vratimo, posle dugog niza godina. Smer mesar ovde je postojao ranije, a, onda je opalo interesovanje uopšte za smerove trogodišnjeg školovanja. Dakle, ne samo za mesare, nego i za mlekare, pekare i ostale zanatske struke. Politika upisa je bila takva kakva je, interesovanje je opalo i nama su se smerovi gasili – priča Milana Lukić, profesorka grupe stručnih predmeta iz oblasti mesarstva i koordinatorka praktične nastave.

Međutim, smer za školovanje mesara vraćen je u obrazovni sistem škole pre četiri godine. – Ostale nismo uspeli da vratimo, jer, to nam je usko povezano sa socijalnim partnerima. U međuvremenu, plan i program obrazovnih profila se menjao, pa su, u tim smerovima, kroz dualno obrazovanje, učenici uključeni u rad kod poslodavca. Jako nam je važno da imamo socijalne partnere, a ovde više nemamo mlekaru, a retko koja mala pekara bi mogla da nas primi. Kada je o mesarima reč, kako se „Mitros“ ponovo otvorio, nama se ukazala mogućnost da vratimo i taj smer. Uspeli smo u tome, a smer je drugačiji u odnosu na ranije, ali podrazumeva učenje kroz rad i praktičnu nastavu koju učenici obavljaju. Od prethodne školske godine, uveli smo još jednog socijalnog partnera, klanicu Nedeljković iz Šašinaca – kaže Milana Lukić.

Iz godine u godinu, broj upisanih učenika se nije drastično menjao. Interesovanje postoji, ali četvorogodišnji smerovi i dalje su poželjniji kod budućih srednjoškolaca.

– Ne mogu reći da su razredi prepunjeni, najveći broj učenika nam je 15. Imamo decu koju upišemo, ali se oni kroz neko vreme predomisle, prebace ili odustanu, pa se taj broj smanji. Nekada su to bili razredi od 30 učenika, a sada to više nije slučaj – priča Milana Lukić i objašnjava da su razredi heterogeni, ali u svakoj generaciji postoji određen broj učenika koji zaista žele da postanu mesari.

– Ima ih svakakvih, onih koji su želeli da budu mesari i to im je bila prva želja prilikom upisa, a ima i onih koji su se tu upisali jer možda više thumbnailvole da rade, a manje da uče. Ipak, mogu reći da ima dece koja su zaista veoma dobri radnici već sad, pa, ako sa te strane posmatramo, teorijski deo nastave im je moguće malo olakšati i prilagoditi – kaže profesorka Lukić.

Kako ističe naša sagovornica, učenici na praksi su vredni, posvećeni i redovni, pa, tako, sa završenim srednjim obrazovanjem, uglavnom uspevaju da steknu praktično znanje koje im je potrebno.

– Kroz rad kod poslodavca, učenici se već mogu pokazati poslovođama, ševofima, rukovodiocima. Oni mogu, uz moju preporuku, ali i sami, da uvide koliko je neko od dece zainteresovan, posvećen i koliko želi da radi. Ima dece koja su ostavila jako dobar utisak i koja mogu da se nadaju zaposlenju – kaže Milana Lukić i dodaje da većina svršenih mesara nakon završene srednje škole vrlo brzo pronađe posao u struci.

– Na primer, Mitros ne zapošljava mlađe od 18 godina, ali, vremenom, kada učenici postaju punoletni, mogu se nadati zaposlenju. Od prethodnih generacija, znam da su deca radila i neki sigurno i dalje rade. Nakon završenog školovanja, oni sasvim lepo mogu da rade kao stručni radnici, jer se zaista poštuje plan i program, a u skladu sa dogovorom sa poslovođama, stavljamo ih na takva mesta gde mogu da steknu korisne veštine. Iz mog dugogodišnjeg odlaska, mogu reći da postoje majstori koji su vrlo raspoloženi da decu uče i prenesu im znanje. Uz malo krađe zanata, deca prilično pripremljena završavaju svoje obrazovanje i stupaju na posao – zaključuje.

Projekat „Dualno obrazovanje-od zamisli do ostvarenja sna“ sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Stavovi izneti u podržanom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Kategorije Projekti