sa snimanja

Dobrinčanin utemeljivač holivudske filmske  montaže

Ruma- Kad je neko uporan i ima viziju možda će i stići tamo gde se uputio. Jedan od tih koji je stigao i čak uspeo tamo gde se uputio a pripada našem kulturno-istorijskom nasleđu je i Slavko Vorkapić, naše gore list- Sremac, jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca “zlatnog doba” Holivuda. Slavko je rođen u Dobrincima, 17. marta 1894, a odrastao je i školu učio u Sremskoj Mitrovici  i Zemunu. U Beogradu je upisao Umetničku zanatsku školu, a nakon stipendije Matice Srpske studije je nastavio na Slikarskoj akademiji u Budimpešti i trebalo je da postane akademski slikar, međutim isprečio se Prvi svetksi rat. Tokom Prvog svetkog rata dospeo je sa ostalim izbeglicama u Francusku. Ljubav prema filmu sve više se manifestuje, i američki filmovi učvršćuju ga u uverenju da će on svoje namere, ideje i snove najbolje moći da ostvari putem filma i to u Holivudu. Krajem 1920. putuje u Ameriku, kao čistač palube. Preko Njujorka i San Franciska 1921. je stigao u Los Anđeles, odnosno Holivud.

Vorki predavač

U prvo vreme bavio se slikarstvom i dekorisanjem, čak je uspeo da zaradi dovoljno novca da kupi kuću, kameru i oženi se. Već od 1926. držao je predavanja holivudskim snimateljima o teoriji i praksi filma, a dobija i male uloge u nekim filmovima. 1927. godine, u saradnji sa filmskim novinarom/kritičarem Florejom, uspeo je da režira i montira svoj prvi film „Život i smrt holivudskog statiste, broj 9413“, koji mu je doneo i prvo priznanje. Sutradan ga je „Paramaunt“ angažovao, na predlog Čaplina i Štrohajma, kao „specijalistu“ za umetničku montažu i specijalne efekte. Uoči Drugog svetskog rata postao je slobodni umetnik filma, a 1948. i  profesor filmske katedre na univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu.Zastupnik shvatanja filma kao specifičnog i autohtonog medijuma koji se može tumačiti sa stanovišta geštalt psihologije, on u filmu vidi dinamično-plastični vizuelni potencijal nezavisan od pozorišta, literature ili bilo koje druge umetničke discipline.Kao stvaralac poznat po sekvencama takozvane „stvaralačke montaže“ u holivudskim filmovima drugih reditelja.Od filmova koje je sam režirao i snimio u prvom redu ističu se kratkometražni umetnički filmovi, vizuelne ilustracije Vagnerove i Mendelsonove muzike: „Šuma šumori“ (1940) i „Fingalova pećina“ (1941). Od velikog broja filmova na kojima je sarađivao kao umetnik montaže  i ostalih efekata su „Dajvid Koperfild“, „Dobra zemlja“, „Gospodin Smit ide u Vašington“ , „Jovanka Orleanka“ i najzad, prolog filma „Zločin bez strasti“…

Vorki montiraHanka00010001xxx10001NEW001

Autorsku karijeru Slavko Vorkapić okončao je 1961. kao koscenarista i savetnik u  prvom kanadskom 3D hororu „Maska” (Džulijan Rofman). Na poziv jugoslovenskih vlasti, 1952. godine Slavko Vorkapić se vraća u Jugoslaviju. Postaje umetnički konsultant, član umetničkog saveta Avala filma i redovni profesor na beogradskoj Akademiji za pozorište i filmsku umetnost. Pedagoškim radom Vorkapić se bavio i u Americi  i bio jedan od najcenjenijih predavača na temu vizuelne strukture pokretnih slika i fenomena ljudske percepcije. Serija predavanja koju je održao na njujorškom Institutu za umetnost 1965. bila je u Njujorku jedan od najznačajnijih elitnih intelektualnih umetničkih hepeninga šezdesetih godina. Po rečima Marka Kostića, reditelja i filmskog kritičara: “U Americi, Vorkapić je bio toliko superioran, intelektualan i dominantan u svetu filmske teorije, da je u svojoj ideji bio potpuno sam. Vorkapić je, dakle, bar u jednom trenutku, bio najbitnija filmska ličnost na svetu. Po Vorkapiću nazvan je jedan montažni postupak koji je vrlo teško definisati. Sama reč vorkapich je unutar holivudskih studija postala nešto neuhvatljivo i nešto promenljivo, sinonim za nešto što je u svakom novom trenutku simbol najefikasnijeg rešenja.Slavko Vorkapić, najveći teoretičar pogleda, u „Hanki“ je razotkrio i dobrog i lošeg policajca našeg društva. Napadajući jednog u prisustvu drugog, on je razotkrio da su prava ideološka neprijateljstva na Balkanu izmišljena.” Film „Hanka“ nastao je 1954. godine u produkciji „Bosna filma“, a na filmskom festivalu u Kanu je bio nominovan za Zlatnu palmu. U periodu 1957/58. Vorkapić se vratio u Ameriku i držao predavanja o „filmskoj umetnosti i filmskom zanatu”, u Holivudu. Od 1959. do 1962. radi kao slobodan pisac u Njujorku. Zatim odlazi u Španiju i Maroko. 1963. se vraća u  Ameriku, u Njujorku piše i priprema materijal za seriju predavanja „Vizuelna priroda filmskog medija”. Slavko Vorkapić je umro 20. oktobra 1976. godine, od srčanog udara za vreme posete svom sinu Edvardu u Španiji, gde je i sahranjen.

vorky team, Cakic i Milosavljevic

-Kada se sve ovo zna nije ni iznenađenje da smo osnovali Kino klub koji nosi upravo nadimak Slavka Vorkapića, Vorki, kako su ga zvali u Americi, sa ciljem snimanja autorskih filmova i baštinjenja, odnosno, negovanja i prezentovanja ideja čuvenog srpskog i američkog filmskog stvaraoca i teoretičara, kao i edukacije mladih i zaljubljenika u film. Oktobra 2005. godine, Dragan Cakić i Milan Milosavljević kao Vorki Tim Ruma organizuju Prvo umetničko veče. Po prvi put u Rumi prikazani su neki od Vorkpaćevih filmova. Sledećeg godine, 20. oktobra, Vorki Tim Ruma prikazuje premijerno svoj prvi kratki igrani film  „Jutro“ u Kulturnom centru Ruma, rađen po principima Vorkapića. Istog dana u Dobrincima, uz prisustvo brojnih gostiju i prijatelja, otkrivena je spomen ploča Slavku Vorkapiću, na kući u kojoj se rodio (prvi i do sada jedini spomenik u celom svetu koji je podignut u čast Slavka Vorkapića, zahvaljujući MZ Dobrinci i Vorki tim-u). Spomen ploču je izradio vajar Branislav Crvenković (Ruma) član Vorki Tim-a. Od maja 2008. godine Vorki Tim pojačan beogradskim filmskim rediteljem i kritičarem Markom Kostićem, putuje i održava predavanja o značaju ideja Slavka Vorkapića (do sada su predavanja održana u Rumi, Beogradu, Bečeju, Novom Sadu i Čačku). U cilju obeležavanja 120 godina od rođenja Slavka Vorkapića 17. marta 2014. smo organizovali Prvi Međunarodni festival jednominutnog filma “Mister Vorki”. Od 2019. Festival Mister Vorki prerasta u Festival jedominutnog i kratkog filma. O Vorkapiću i Festivalu  Mister Vorki sve više se zna i priča, u početku stidljivo, ali sad posle sedmog izdanja, mogu neskromno da kažem u celom svetu. Kao udruženje Vorki Tim Ruma sarađuje sa svim institicijama kulture u Rumi i sa SPCO Ruma – Hram Silaska Svetog Duha na apostole kao i sa rumskim školama. Sarađujemo i sa značajnim institucijama kulture  u Srbiji i svetu.Osim publikacija vezanih za Festival (katalozi) Mister Vorki objavili smo i Monografiju- Sećanje na Vorkija, 2009. godine, zaključio je Dragan Cakić, predsednik Kino kluba „Vorky Team“ Ruma.

 

S.Belotić( materijal i fotografije pripremio Dragan Cakić, Kino klub „Vorky Team“ Ruma)

 

Projekat „Kulturni i istorijski vodič kroz Rumu“ sufinanira Opština Ruma

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

Kategorije Kultura Projekti Ruma