славица сипа парадајз

Dobrom organizacijom do uspeha

Žene u selu obično su smatrane domaćicama. Rade poslove oko kuće i uglavnom pomažu u poljoprivrednim poslovima. Međutim, ravnopravnost žena u poslednje vreme, iako polako i gotovo neprimetno, ipak jača. Pa tako, sada se u selu mogu zateći i žene poljoprivrednice, u velikom broju slučajeva, sa svojim idejama, kreativnošću i smelošću za upuštanje u poslovne tokove, često i spremnije od muškaraca.

Među ovakvim poljoprivrednicama je i Slavica Markus iz Manđelosa, koja je poslednjih godina razvila pravi mali biznis.

Između ostalog, primarni posao kojim se bavi jeste proizvodnja paradajza, ali ne na klasičan način, nego, što bi naš narod rekao, od njive do trpeze. Sama ga, uz pomoć supruga i dece, seje, rasađuje, bere, a potom i cedi i kuva.

и парадајза и паприка– Sejali smo paradajz sigurno nekih dvadeset godina. Onda, u jednom momentu, pojavio se višak. Kada imaš višak paradajza, ili ga baciš ili… Ne znaš šta ćeš sa njim, a da skuvam prikolicu paradajza nije izvodljivo. Tako smo pre pet godina rešili da kupimo mašinu za ceđenje, pa sam prve godine cedila u Bogatiću, sledeće godine u Manđelosu i usput kuvala – počinje svoju priču Slavica, koja već neko vreme svoje proizvode prodaje u Sremskoj Mitrovici. Kako kaže, posao se vrlo brzo raširio, a svi već znaju za ceđeni i kuvani paradajz, ali i brojne druge domaće proizvode, koji se prodaju u Železničkoj ulici.

– To je sad već postalo normalno. Sezona bez dve hiljade litara kuvanog paradajza za prodaju je nezamisliva. Ne trudim se da to bude neka ogromna količina i da obaram rekorde, ali vremenom su se stvarali viškovi, a tražnja je počela da raste – kaže Slavica i dodaje:

– Ove godine sam rešila da ne kuvam više od dve hiljade litara. Ogroman je to posao. Ranije sam imala i krave, pa kad dođeš kući, uz sve to moraš i da kuvaš paradajz. Od prošle godine, kako smo iznajmili lokal, više nisam kod kuće pa da mogu to da stavim da se kuva. Ranije, stavim dva lonca i jednu oraniju, odem da pomuzem krave, vratim se, ono vri i milina – priča slavica dok u flaše sipa sveže skuvan domaći paradajz.

Pored pomenutog, u domaćinstvu Markusa gaji se i paprika, babura i roga. Kako kaže, sve se to nekako postiže, ali primat i dalje drži proizvodnja paradajza, koja oduzima najviše vremena. Ipak, uz sve poslove, Slavica je vrlo aktivna u svom selu i duži niz godina je predsednica lokalnog udruženja žena, za čije književne večeri i druge manifestacije se zna širom Srema.

– Prošle godine sam još kupila i plastenik u kom sam imala papriku rogu. Kada se to sve zakomplikovalo, treba ujutru da ideš da nabereš papriku, a ovamo da ideš i u paradajz, to je katastrofa. Ali eto, kada se sve dobro organizuje, sve se može. Čak i na književno veče i da se vodi udruženje žena – kaže Slavica i dodaje da joj sve to ipak ne pada na teško. Njeno udruženje našlo se selu i za vreme vanrednog stanja.

– Niko nije insistirao na druženjima i ne znam ni ja čemu, ali ako je nekome bila potrebna pomoć bile smo tu. Na primer, ja sam dežurala u mesnoj zajednici jedan dan kada se delila tečnost za dezinfekciju. Svi su zaposleni, ljudi imaju obaveze, a ja sam tada bila u rasađivanju i mogla sam. Nije mi teško palo, pogotovo jer znam da na taj način dajem neki doprinos svom selu i svojim komšijama – priča Slavica.
Vanredno stanje iskoristila je na najbolji mogući način, i dok su drugi kukali kako im je dosadno, ona je sebi našla zanimaciju.

– Ove godine sam iskoristila plastenik, pa sam pravila i rasadu paradajza. Bilo je nekih osam hiljada za prodaju, 17 hiljada za njivu, pet hiljada u foliji… U vreme korone, ja sam sebi našla šta da radim. I deca su bila kući, pa smo svi bili organizovani. Od ujutru se seje paradajz u kontejnere, pa kada dođe pikiranje, svi to radimo. Pune se čaše zemljom i, znate već kako dalje ide… Dinamičan posao, zanimljiv, nama je bilo super – priča Slavica Markus.

Bave se, kao i većina naših poljoprivrednika, i stočarstvom, ali, kako kaže, pretežno za sopstvene potrebe.

– Imamo svinje. Nemamo neku količinu, četiri-pet krmača i od njih koliko bude prasica, to odhranimo i retko kad se nešto mnogo proda. Više imamo ovaca, nekih dvadesetak komada. To je isto više da imamo u kući kada nam zatreba. Ranije smo imali i više, a držali smo i goveda. Sada se više bavimo ratarstvom i ja povrtarstvom – kaže Slavica i dodaje da je od skoro počela da se bavi i gajenjem kukuruza šećerca.

– Prošle godine smo imali jedno 17 hiljada struka kukuruza šećerca, eksperimentalno, ali je ispalo jako dobro. I ove godine smo ga posejali, s tim što sam ja na njivi sejala i papriku. Još da počnem da sejem krastavčiće, kao ranije što sam radila… – priča kroz smeh.

U njenom domaćinstvu gaji se još i soja, na oko sedam jutara, a uskoro se počinje i sa žetvom kukuruza. Kukuruz je na oko 25 jutara i, smatra, žetva će proći dobro.

колица спремна за улицуTokom avgusta i septembra, vreme uglavnom provodi u Sremskoj Mitrovici kuvajući paradajz, a, Markusi već neko vreme imaju i tradiciju prodaje ispred kuće.

– Paradajz, papriku i kukuruz šećerac iznesemo pred kuću i okačimo onaj starinski kantar na višnju. Sve to isteramo u kolicima, lakše je tako nego nositi gajbe. I ljudi su naučili da u prozoru stoje kese, pa onaj ko prođe i ne može da nas doviče ili nas nađe kod kuće, uzme šta mu treba, javi da je uzeo i da će platiti ili da je ostavio novac. Krenulo je sa breskvama pre par godina, kada sam se vratila sa pijace i rekla da je to poklanjanje švercerima, pa sam rešila da prodajem na ulici. Ljudi su svraćali kada idu iz vikendica ili prolaze kroz Manđelos, pa su se navikli da prođu čisto da vide da li stoji nešto ispred naše kuće da se prodaje. Za takav način prodaje, važno je poverenje, i u selu je to tako. Verujemo jedni drugima, i niko nije otišao da nije platio – priča Slavica, a, kako kaže, spremna je i za zimsku sezonu.

– Posle paradajza, imamo ribani kupus. Imamo mašinu za ribanje kupusa i vađenje korenja. Sad tu već ima dosta porudžbina. Pakujem u džak. Čovek dođe, uzme džak sa kupusom, a možemo da ti stavimo i so, pa ti samo staviš u bure. Posle ide i kaša od šipka, ide i džem, pinđur, ajvar – kaže.

Oko poslova u domaćinstvu, angažovani su svi i jedini je problem, priča, radna snaga u branju paradajza. Do nje je teško doći, uprkos dobrim dnevnicama. Zato je potrebno sve dobro organizovati, a na pitanje o tome kako uspeva da uskladi sve obaveze oko udruženja žena i sopstvenih poslova, kaže da je u svemu tome potrebno biti dobar koordinator.

– Što se tiče udruženja žena, to ti je – padne mrak, i ti si predsednica udruženja žena. A ovako, ti si ono što jesi, jedna domaćica, mada, sebe smatram i dobrim preduzetnikom, organizatorom nastave ove porodice – zaključuje Slavica kroz smeh.

(Projekat “Žena – temelj zajednice” sufinansira se iz budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)

Kategorije Projekti