zlatica

Laćarak: Umetnička duša, preduzetnica i poljoprivrednica

Boja, miris i izgled cveta je ono što posmatrača privlači kada prolazi pored neke cvetne aleje, zasada cveća ili cveća u vazi. Ono ne ulepšava samo okolinu već širi lepotu, sklad, miris i pozitivnu energiju. Zato ga mnogi imaju u svojoj okolini posebno oni koji imaju dvorišta u selu ili u gradu ali ne smeta ni za terase stanova u zgradama. Naprotiv.
I Zlatica Pejnović, domaćica, poljoprivrednica i preduzetnica iz Laćarka uz sve poslove kojima se bavi, gaji cveće u svojoj bašti. To su gladiole, ruže ukrasno grmlje i slično.
– Počeli smo pre nekoliko godina i uspeli da odgajimo lepe primerke cveća koje plasiramo preko cvećare. Imam sto sadnica ruže i mnogo gladiola u mojoj bašti, sama se o njima brinem od sadnje do cvetanja i rezanja – kaže Zlatica, kojoj sveće ide od ruke.
Ova žena zajedno sa svojim ćerkama drži cvećaru, prodavnicu u kojoj prodaju razne ukrasne predmete koje same izrađuju. Jedna pravi predmete od drveta i ostataka drveta, a druga ukrašava predmete dekupaz tehnikom. Na manifestacijama koje se leti organizuju u selima i u gradu često izlažu te svoje proizvode – kutije u obliku knjige, tacne, kovčege, ukrasne podmetače, ukrasne flaše, poslužavnike, nakit i što šta drugo.
Posao je, priča nam ova žena, podeljen, jer jedna radi jedno, druga drugo, treća treće zanimanje, a zajedno se upotpunjuju. Koliko u svemu uspevaju vide posetioci manifestacija koje se održavaju tokom leta posebno.
Zlatica priča kako je bila u Erdeviku na Sremskoj kulenijadi i daje zadovoljna interesovanjem posetilaca za njene proizvode. Trudi da uvek ima nešto novo u asortimanu i uspeva uglavnom u tome a to ljudi primete.
Ova žena je domaćica i poljoprivrednica, ona zajedno sa suprugom brine da njihova zemlja, koje ima podosta, bude zasejana i daje dobre prinose. Seju tradicionalne ratarske kulture, ali ne i pšenicu, a od onog što proizvedu imaju i za hranu svoju stoku i razne živine.
– Nije loše živeti u selu. Posla ima uvek, a ja sam takva da ne mogu da sedim. Ako nisam u kući, radim u bašti, u lokalu. U bašti ima zasađenih 100 grmova ruža, imamo i gladiole, koje plasiramo kroz cvećaru. Naše imanje je registrovano poljoprivredno gazdinstvo, na njivama sejemo već godinama soju i kukuruz, tako smo se opredelili, a dobro se organizujemo i sve na vreme radimo – objašnjava ova žena.

S. Đ. 

(Projekat “Žena – temelj zajednice” sufinansira se iz budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)

Kategorije Projekti Sremska Mitrovica