Hrabrost je jedna od osobina koje u životu nema baš svako. Kada morate sami da se probijate kroz život, ova ljudska osobina je najvažnija i bez nje teško da ćete bilo šta uspeti.
Na ovako nešto bila je osuđena i Jovanka Đurić iz Laćarka, a, po svemu sudeći, hrabrosti joj nimalo ne manjka. Ova samohrana majka svojih devetoro dece samostalno vaspitava i školuje, bez pomoći svog supruga Todora, koji je iznenada preminuo pre tri godine. Njena porodica hrabro korača kroz život, a njena deca joj posvećenost nagrađuju primernošću i dobrim učenjem.
Cvija (19) završila je Ekonomsku školu „9. maj“, godinu dana mlađi je Miloš, koji je budući veterinarski tehničar i školuje se u Rumi. Srednjoškolac je i Milan koji uči za poljoprivrednog tehničara, a u srednju školu ide i nešto mlađi Nemanja kome je 16 godina. Milica (15) završila je osnovnu i upravo je upisala prvi razred srednje škole. Đaci-osnovci su Stefan (13) Mihajlo (10) Ognjen (9), a najmlađi je Uroš (8) koji je ove godine završio prvi zared sa odličnim uspehom. Njihova majka Jovanka uvek ponavlja da su njoj i njenom pokojnom suprugu velika porodica i deca bila želja koju su ostvarili, ali bi sve bilo bolje da je tata tu.
Jovanka je, pored svih svojih obaveza oko porodice, između ostalog i preduzetnica. U svom selu, otvorila je poslastičarnicu “Devet slatkiša”, a na to kako posao ide, ne žali se. Kako kaže, uvek je znala da je najbolje imati svoj posao, ali i pored toga, važno je i da svi ukućani budu uključeni u njega. Tako i njena deca imaju obzira, pa joj priskaču u pomoć kad god to zatreba, kako u kući, tako i na poslu. Zajedničkim snagama uspevaju sve.
Decu je, kaže, važno izvesti na pravi put, a u ostvarenju tog cilja, nije dozvolila da oni vide koliko joj je teško.
– Kod nas nije bilo muških i ženskih poslova, sve smo zajedno obavljali i bili jedno drugom podrška i oslonac. Tako je bilo nekad tako je i sada – kaže Jovanka.
Pored posla koji obavlja, i svih drugih obaveza oko porodice, Jovanka ima i svoj hobi, a to je izrada dekoracija od jute. To je počelo sasvim slučajno, kada je najstarija ćerka Cvija slavila punoletstvo. Poželela je devojka da ima nešto posebno za ukrase i majka je odabrala da joj napravi upravo te posebne koje mnogi nisu imali.
Nakon toga nizale su se korpe sa cvećem, cveće u vazi, drvo sreće ili ikebane sa raznim ukrasima, biserčićima i listovima. Sve to nastaje u njenom domu, uveseljava je kao i druge ljude koji ih vide, pa je mnogima dala ideju da i sami rade isto.
Za sve što radi, potrebno je dosta vremena i truda, ali, kako kaže, uz jaku volju, sve se može.
S. Đ.
(Projekat “Žena – temelj zajednice” sufinansira se iz budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)
