U kulturi vanredno stanje traje godinama

U „Sremskim novinama“ nedavno smo objavili tekst „Kultura na mreži i čekanju“ u kojem smo o uticaju virusa korona na kulturni život razgovarali sa kulturnim poslenicima iz Sremske Mitrovice, Šida, Rume, Stare Pazove, Pećinaca i Inđije.

O ovoj temi razgovaramo sada sa Sekulom Petrovićem, radnikom u kulturi, predsednikom Upravnog odbora KUD „Brile“ iz Beočina.

SN: Na sednici Opštinskog štaba za vanredne situacije u opštini Beočin 30. jula proglašena je vanredna situacija. Ima li vanredne situacije u kulturi?

- I bez ove vanredne situacije, u kulturi vanredno stanje traje godinama. Položaj kulture uopšte, a posebno u Beočinu, iz godine u godinu je sve lošiji. Nezainteresovanost lokalne vlasti za kulturni život sredine je, nažalost, evidentna. Logična posledica toga je smanjenje finansijskih sredstava za kulturu tako da su budžeti profesionalnih ustanova i amterskih udruženja iz oblasti kulture sve „tanji i tanji“. Korona virus je došao kao „čistač terena“ sa zadatkom da dokusuri ono što je preostalo od nebrige i nemara društvene zajednice.

SN: Vaša ocena je poprilično pesimistična. Ima li osnova za takav pesimizam?

- Voleo bih da mogu govoriti sa puno više optimizma, jer je optimizam deo moje prirode. No, ne mogu u ovoj situaciji mrvice optimizma pretvarati u bregove. Ilustrujem to jednim primerom. Prošle godine konkurs za udruženja iz oblasti kulture raspisan je u avgustu, a prva sredstva uplaćena su na račune korisnika krajem septembra. Ove godine je ista situacija. Da ne budem krivo shvaćen – nemam ništa protiv sporta – ali i prošle i ove godine konkursi i raspodela sredstava za sportska udruženja izvršena je u martu.

SN: Predsednik ste Upravnog odbora KUD „Brile“. Kako se ova situacija odražava na rad sekcija Društva?

-Pogubno! Ja često govorim o formuli „3K“, koja znači kolektivitet+kontinuitet+kvalitet. Virus korona je u velikoj meri ugrozio, skoro izbrisao, dva K – kolektivitet i kontinuitet. Mi smo po svojoj definiciji udruženje građana, a virus korona i sve ono što je on doneo sa sobom, ograničili su i zabranili okupljanja većeg broja lica na jednom mestu. Folklorni ansambl, koji broji nešto više od 60 članova, već je dva puta počinjao i prestajao sa radom. Prvi put 15. marta kada je uvedeno vanredno stanje, a drugi put pre skoro mesec dana kada je virus korona ponovo postao sve prisutniji. Amatersko pozorište je od premijere pozorišne predstave „Kokoška“ u martu delilo desetak proba. Onda smo krajem maja ponovo počeli, pa opet prekinuli probe. Slično je bilo i sa Omladinskim tamburaškim orkestrom. Članovi Književnog kluba su bili brži od korone, oni su u januaru promovisali zajednički zbornik „Raširene ruke“. To je bio i poslednji „Briletov“ izvedeni program. U samo predvečerje vanrednog stanja odgodili smo gostovanje Amaterskog pozorišta „Branislav Nušić“ iz Šida. Prošle godine KUD „Brile“ obeležio je 75 godina od osnivanja i u toliko dugoj tradiciji nikada nije bio u situaciji kao što je ova.

SN: Šta je sa ostalim kuturnim aktivnostima, onima koje direktno ne organizuje KUD „Brile“?

- Sredinom februara, povodom Svetog Trifuna, izveden je poslednji program koji je organizovala naša Ustanova za sport, kulturu i turizma – „Bazar vina, rukotvorina i tamburice“. Otkazani su programi „Beočinskog leta“, pozorišni festival „Pozorfest“, jedno vreme čak nije radila ni Matična biblioteka „Jovan Grčić Milenko“. Banoštorci su u predahu dva talasa korone krajem juna organizovali „Dane Dunava“, a šta će biti sa „Banoštorskim danima grožđa“ niko još ne zna. Programi u manjim zatorenim prostorima, kao što su promocije, izložbe slika i slično, su u ovakvim okolnostima skoro nezamislivi.

Ono što bih istakao kao lepo i vredno, a što se desilo u vreme korone, su izdavački poduhvati naših sugrađana: Đorđe Dević je objavio roman „Devica u znaku, kučka u podznaku“, Savka Kozić roman „Korak dalje“, a u štampi je i roman Tihomira Aksentijevića „Hobotnica“. Dević i Aksentijević su mladi stvaraoci kojima su ovo književni prvenci.

SN: Objavili ste dve zbirke poezije. Ima li pesničkog nadahnuća u doba korone?

- Pesnik i uopšte umetnici ne žive van ovoga sveta. Mislim da će u godinama pred nama tek nastajati dela koja će se baviti promenama koje je u nama i okolo nas donela korona. Otuđenje, socijalna distanca, učenje i rad na daljinu, promene u psihi… sve će to biti teme nekih novih priča, romana, pozorišnih predstava, filmova. Posledice ovog virusa na psihičko zdravlje stanovništva tek ćemo osetiti. Voleo bih da je živ Vadeta Jerotić, da mogu da čujem njegovo mišljenju o svemu ovome.

SN: Pred sam kraj prošle godine objavljena je monografjija „Od proscenijuma do rikvanda – 44 susreta amterskih pozorišta Srema 1973-2016“ čiji ste koautor sa pokojnim Stevanom Pištevićem. Da li ta vredna monografija živi život svoj?

- I tu je korona „umešala svoje prste“. Početkom februara održana je promocija u Srpskoj čitaonici u Irigu, bile su ugovorene promocije u Beočinu, Rumi, Pećincima, nagoveštene u Staroj Pazovi i Sremskoj Mitrovici…Monografiju sam poslao svim bibliotekama u Sremu, pojedincima koji su mi pomagali u prikupljanju podataka i nemam ideju šta dalje da radim. Nedavno je akademik Milovan Danojlić u jednom svom intervjuu izjavio da je „čovek pronicljiva životinja, doakaće on ovoj koroni“. Nadam se da je u pravu i da ovaj prinudni kolektivni odmor neće još dugo potrajati.

Kategorije Beočin Društvo Kultura