Sokoli

Ko su bili rumski sokoli?

Ruma- Sport  zauzima  značajno  mesto  u  savremenom  društvu,  ali  je  malo  poznato  ko  je  najviše  doprineo  njegovoj  popularizaciji  i  omasovljenju.  U nekim ranijim tekstovima govorili smo o Domu JNA i njegovoj budućoj rekonstrukciji, ali  malo  Rumljana  zna  koja  je  bila  prvobitna  namena  te  zgrade,  zašto  je  bila  izgrađena.  Vraćanjem jedan vek u prošlost dolazimo do začetaka pokreta poznatog kao Sokolstvo, koje u Rumi ima veze sa ovom zgradom. O ovome u svom radu govori kustos-istoričar Zavičajnog muzeja Ruma, Aleksandra Ćirić.

Sokolski  pokret  je  nastao  u  Pragu  1862.  godine,  kao  vid  buđenja  nacionalne  svesti  Čeha,  kroz  praktikovanje  telesnih  (gimnastičkih)  vežbi.  U  želji  da  se  odvoje  od  Habzburške  Monarhije  i  pruže  otpor  germanizaciji,  češki  intelektualci  su  najpre  osnovali  „Gimnazijsko  društvo  praško“  iz  koga  je  izrastao  Sokolski  pokret.  Osnivač  prvog  Sokolskog  društva  bio  je  filozof  dr.  Miroslav  Tirš, koji je proučavajući  pitanja  telesnog  i  estetskog  vežbanja,  u  sokolski  sistem  je  uneo  ritmičke  i  simbiličke  kao  i  masovne  vežbe.    Sokolstvo  je  propagiralo  amaterski  sport,  gde  vrhunski  rezultati  nisu  bili  krajnji  cilj.  Sokoli  su,  takođe,  veliku  pažnju  poklanjali  radu  sa  decom  i  omladinom.

Aleksandra Ciric

Slovenci  su  bili  prvi  južnoslovenski  narod  koji  je  osnovao  svoje  Sokolsko  društvo  1863.  godine,  zatim  Hrvati  1874.  godine,  zajedno  sa  njima  su  bili  Srbi  do  1904.  godine  kada  osnivaju  svoje  Sokolsko  društvo  u  Sremskim  Karlovcima.

U  Rumi  se,  među  prvim  mestima  u  ovim  krajevima,  osnivaju  dva  Sokolska  društva. Društvo  Srpski  soko  se  osniva  19.  maja  1905.  godine.  Na  osnivačkoj  skupštini  za  starešinu  je  izabran  dr.  Žarko  Miladinović,  (pravnik,  političar  borac  za  srpske  nacionalne  interese,  isticao  se  u  svim  društvenim  segmentima  Rume)  za  zamenika  starešine  je  izabran  učitelj  Dušan  Popović.  Ubrzo  potom  je  osnovano  i  društvo  Hrvatski  soko  31.  maja  1905.  godine.  Prvi  starešina  je  bio  Matija  Zima,  šef  pošte,  za  zamenika  je  izabran  učitelj  Arnold  Šrajer.  Oba  rumska  sokolska  društva  u  svom  radu  su  veliku  pažnju  poklanjala  deci,  koja  su  činila  tzv  „Male  Sokole,  što  je  bio  jedan  od  ciljeva  Društva.  U  rumskim  sokolskim  društvima  su  žene  bile  podjednako  zastupljene.  Među  članovima  rumskih  sokolskih  drištva  je  bilo  je  ljudi  iz  svih  društvenih  staleža;  intelektualci,  trovci,  doktori,  zanatlije…

I  rumski  Nemci  imali  svoje  „Nemačko  sportsko  –  gimnastičarsko  društvo“,  osnovano  10.  septembra  1905.  godine.  Predsednik  društva  je  bio  Stefan  Tašner.  Pred  Drugi  svetski  rat  podignuta  je  zgrada  ovog  društva  koja  je  se  nalazi  na  uglu  današnje  Partizanske  i  JNA  ulice.

Rumski  sokoli  su  učestvovali  na  sletovima  –  centralnoj  manifestaciji  sokolstva. Njihov  cilj  je  bio  da  se  kroz  telesno  vežbanje  prikaže  masovnost  sokolskog  pokreta  i  jedinstvo  duha.  Osim  gimnastičkih  vežbi,  na  sletovima  su  organizovani  svečani  defilei,  bakljade,  koncerti  i  drugo. Tradicionalno  su  se  održavali  u  Pragu,  ali  i  u  drugim  evropskim  gradovima.

Hrvatski  soko  je  učestvovao  na  i  sveslovenskom  sletu  u  Zagrebu  1906.  godine  i  održavao  je  godišnje  javne  časove. Prilikom  drugog  sokolskog  sleta  u  Ravanici  1906.  godine,  Rumljani  su  prikazali  sledeći  program:  zajednička  vežba,  trka  na  100  m,  bacanje  koplja,  diska  i  kamena  i  skok  s  motkom.  Na  sletovima  je  rumski  soko  učestvovao  u  Beogradu,  Zagrebu,  Sofiji,  a  redovno  na  Vidovdan  28.  juna  u  Ravanici .

Sokolske vezbe

Rad  Sokolskih  društava  je  prekinut  izbijanjem  Prvog  Sv.  rata.  Društva  nastavljaju  svoj  rad  u  novoj  zajedničkoj  državi.  Ideja  o  stvaranju  zajedničkog  Sokolskog  društva  ponikla  je  pred  početak  Prvog  Sv.  rata,  da  bi  se  realizovala  Nakon  Prvog  svetskog  rata  i  stvaranja  Kraljevine  Srba,  Hrvata  i  Slovenaca.  Na  sednici  od  26.  januara  1919.  u  Zagrebu  sastali  predstavnici  plemenskog  sokolstva,  doneta  je  odluka  o  ujedinjenju  u  Sokolski  Savez  Srba  Hrvata  i  Slovenaca,  što  je  zatim  svečano  proglašeno  na  Vidovdan  iste  1919.  godine,  na  sokolskom  saboru  u  Novom  Sadu.

Tokom  međuratnog  perioda  Sokolstvo  je  doživelo  svoje  zlatno  doba. 1920.  godine  savez  je  promenio  ime  u  Jugoslovenski  sokolski  savez,  a kralj  Aleksandar Karađorđević je  sokolstvo  uveo  u  državne  institucije,  školu  i  vojsku,  a  praktično  čitava  državna  administracija  imala  je  za  cilj  širenje  jugoslovensnstva  kroz  sokolstvo.

U  periodu između  dva  svetska  rata,  Rumsko  Sokolsko  društvo  je  učestvovalo  na  sletovima  u  Skoplju,  Beogradu,  Ljubljani,  Sarajevu,  Zagrebu,  Pragu,  a  petoro  rumskih  sokola  je  bilo  u  Parizu,  na  56  sletu  francuskih  gimnastičara.

U  početku  su  društva  vežbala  u  dvorani –  sali  Državne  osnovne  škole  „Kralj  Petar  I  Veliki  Oslobodilac  (danas  O.  Š.  Zmaj  Jova  Jovanović).  Između  članova  oba  Sokola  vladala  je  bratska  saglasnost  i  poštovanje.  Tokom  letnjih  meseci  su  vežbali  na  prostoru  koji  je  i  bio  namenjen  za  sportske  aktivnosti,  nalazi  severno  od  ulice  Ivo  Lola  Ribar.  Posle  Drugog  Sv.  rata  na  istom  mestu  se  nalazio  stadion  Fudbalskog  kluba  Sloven.

Svoju  zgradu  su  najpre  dobili  Hrvatski  Sokoli,  1912.  godine. Hrvatski  Dom  je  podignut  dobrovoljnim  prilozima  rumskih  Hrvata  (Brežana),  oni  su  pored  novčane  pomoći,  gradnju  pomagali  i  dovoženjem  materijala.  Izgrađen  je  po  projektu  arhitekte  Viktora  Aksmana.  Srpski  Soko  je  vežbao  u  prostorijama  Hrvatskog  Doma.  Sokolsko  društvo  Ruma  beleži  svoj  uspon  od  1928.  godine,  a  pun  zamah  dobija  1929.  godine.

Sokoli  su  bili  nosioci  društvenog  i  sportskog  života  jer  će  se  iz  ovih  društava  razviti  atletika  i  gimnastika  kao  zasebne  sprtske  discipline  kao  i  brojna  sportska  udruženja  u  Rumi.

dom vojske ceka na obnovu

Rad sokolskih  društava  je  izbijanjem  Drugog  Sv.  rata   zaustavljen. Iako  su  zvanično  prestali  da  postoje,  Sokoli  su  nastavili  aktivno  da  se  bave  sportom  u  okviru  sportskog  društva  Partizan.  U  novoj  državi  nastavili  da  žive  i  kroz  tada  najvažnije  društvene  aktivnosti;  štafete  mladosti  i  sletovi  priređivani  za  državni  praznik  „Dan  Mladosti  25.  maj.  Naime,  malo  je  poznato  da  su  štafete  tekovina  Sokola  čiji  je  model  i  princip  preuzet  u  Socijalističkoj  Jugoslaviji.  Danas  u  Rumi  kao  najlepša  uspomena  na  Sokolsko  društvo  je  zgrada  Hrvatskog  Doma  /  Doma  JNA.

S.Belotić-Aleksandra Ćirić (foto: zbirka Zavičajnog muzeja Ruma)

 

Projekat „Kulturni i istorijski vodič kroz Rumu“ sufinanira Opština Ruma

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Kategorije Kultura Projekti Ruma