mobile-4320136_960_720

Zašto nas muče teorije zavere?

Istraživanja pokazuju da ljudi veruju u teorije zavere jer na taj način daju sebi osećaj kontrole i prediktivnosti u nepredvidivom i kompleksnom društvenom svetu. Čovek je spokojniji kada veruje da je „sve isplanirano“, na primer, da je neka država proizvela Kovid-19 u svrhu povećanja kontrole stanovništva, mislim na famozno čipovanje, ili ekonomskog rata protiv druge države, Kine protiv SAD-a ili obrnuto, kako se to navodilo u brojnim medijima, kaže sociolog Marko Kordić.

Piše: Nemanja Milošević

Do pre par godina, bili smo ubeđeni da svaka vremenska nedaća koja nas zadesi, ustvari, nije nimalo slučajna. Za visoke vodostaje, neprestane kiše ili tropske vrućine, glavni krivac bile su HAARP antene za istraživanje jonosfere, kojima nas Amerikanci „tuku“, diktirajući vremenske uslove kojima će napokon uništiti „nebeski narod“. Tako smo smak sveta srećno dočekali više puta u poslednjih desetak godina, a jedini spas od sigurne smrti, kako su prenosili raznorazni mediji, bila je planina Rtanj, koja je ustvari piramida, redovno obilažena od strane Marsovaca.
Hitler se nije ubio, kao što ni Arkan nije mrtav, a u naše živote svoje prste rešio je da umeša i Bil Gejts. On je sada rešio da nas vakcinom protiv korona virusa, ustvari, čipuje, kako bi nas pratio, a sam virus sigurno je napravljen u laboratoriji. Sve to, učinjeno je kako bi ceo svet bio u izolaciji, dok majstori postave antene za 5g mrežu, koja utiče na ljudske mozgove i ubija životinje. Isto kao i 4G mreža pre par godina, a pre nje i 3G.
Ovakve vesti servirane su nam gotovo svakodnevno, kako preko mejnstrim medija, tako i preko raznih portala, a svaka od ovih teorija zavere munjevitom brzinom se širi preko društvenih mreža. Za svaku od njih, gotovo uvek postoje naučni ili neki drugi „dokazi“, a, narod kao narod, strahuje za svoj život.
Teorije zavere sveprisutna su tema u našim životima, a veliki broj ljudi im veruje upravo iz razloga što za njih gotovo uvek postoje pomenuti „dokazi“. Sociolog Marko Kordić, saradnik pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kaže da su, od kako je sveta i veka, teorije zavere prisutne u ljudskom društvu.
marko kordic- U današnje vreme, one se mnogo lakše prenose među ljudima, zbog postojanja savremenih sredstava komunikacije, pre svega mislim na medije i društvene mreže. Čovek je, po prirodi, radoznalo biće i uvek želi da zna više o događajima oko sebe, odnosno, želi da zna sve o svetu koji ga okružuje. Tako, za običnog, prosečnog čoveka, jedini izvor znanja predstavljaju mediji i internet, koji, zbog popularnosti, prenose priče koje su zanimljive, ali ne moraju da budu istinite. Problem nastaje kada se u okviru takvih priča, kako bi postale popularnije i delovale ozbiljnije nego što jesu, pojave navodni dokazi ili tobožnji pouzdani izvori informacija – priča Kordić i objašnjava:
– Oni koji plasiraju teorije zavere uvek ističu navodne dokaze kojima potkrepljuju svoje tvrdnje. Sve to rade jer su i sami svesni da su ideje koje plasiraju pežorativno etiketirane kao teorije zavere. Stoga, ti „dokazi“ imaju funkciju da zaveru pretvore u istinu potkrepljenu činjenicama, u čemu, naravno, ne uspevaju, ili, ukoliko u tome uspeju, uspeh je kratkog daha – priča Kordić, navodeći primer da većina trenutno popularnih teorija zavere, poput priča o smaku sveta 2012. godine ili zlim namerama tvoraca 4G mreže brzo bivaju zaboravljene, a nakon njih se ponovo konstruišu neke nove teorije, i tako u krug.
Prema njegovim rečima, ljudi su skloni da veruju u teorije zavere, jer, na taj način osećaju izvesnu dozu sigurnosti u svoje znanje o događajima koji se odvijaju u njihovoj okolini.
– Istraživanja pokazuju da ljudi veruju u teorije zavere jer na taj način daju sebi osećaj kontrole i prediktivnosti u nepredvidivom i kompleksnom društvenom svetu. Čovek je spokojniji kada veruje da je „sve isplanirano“, na primer, da je neka država proizvela Kovid-19 u svrhu povećanja kontrole stanovništva, mislim na famozno čipovanje, ili ekonomskog rata protiv druge države, Kine protiv SAD-a ili obrnuto, kako se to navodilo u brojnim medijima – priča Marko Kordić i dodaje:
– Takvo verovanje je utešnije od prihvatanja činjenice da je svet jedno nesigurno mesto u kom nekontrolisani događaji sa drugog kraja planete mogu da u vašem kutku promene život iz korena, poput pandemije virusa, klimatskih promena, terorističkih napada i slično. I zaista, utešnije je, primera radi, verovati da je korona virus stvorio neko, ko će da ga zaustavi kada za to dođe vreme. Ali činjenica je jedna, a to je da je pandemija prisutna, bez obzira na način na koji je nastala. Ipak, čovekov „odbrambeni mehanizam“ je takav, da mu je lakše da veruje da će problem proći sam od sebe, odnosno, da postoji neko ko unapred zna rešenje – kaže Kordić.chemistry-4932607_960_720
Za kraj, on objašnjava i da verovanje poslednjim teorijama zavere nije uzrokovano karantinom na koji smo bili prinuđeni zbog pandemije.
– Ne verujem da je izolacija uticala na ljude da počnu da prihvataju aktuelne teorije zavere. Mislim da su u pitanju isti ljudi koji su i pre izolacije verovali u njih, a mislim na priče o HAARP-u, vakcinama koje uzrokuju autizam i tako dalje. Jednostavno, veliki broj ljudi je sklon da im veruje, kao što sam rekao, da li zbog osećaja sigurnosti ili iz čiste radoznalosti. Ipak, smatram da iako izolacija nije uticala na povećanje ili pad zainteresovanosti za ove teorije, čitava situacija oko pandemije i okolnosti u kojima se ona dogodila uticali su na formiranje novih teorija zavere. Prosto, teoretičarima zavere trenutna dešavanja savršeno su došla kao inspiracija – zaključuje Kordić.
Po svemu sudeći, kada se završi čitava ova priča sa svetskom pandemijom i paralelnim tehnološkim razvojem u oblasti telekomunikacija, i teoretičari zavere će se sigurno primiriti. Bar na neko vreme. Do pojave 6g mreže…

„Znanje“ i zarada

Kordić ističe i to da pristalice teorija zavere, kao i njihovi konstruktori, na taj način daju sebi na važnosti u smislu znanja, a, sa druge strane, popularnost ovakvih teorija je velika i može da donese i ekonomsku dobrobit onome ko ih plasira.
– Pristalice teorija zavere i oni koji ih stvaraju uglavnom su socijalno marginalizovani ljudi, koji nedostatak kulturnog ili ekonomskog kapitala kompenzuju osećajem nekakve posebnosti. Teorije zavere vam to i daju, jer publikum smatra da posedujete skriveno znanje koje je nedostupno većini ljudi, koji žive u zabludi. Naravno, ekonomski aspekt je sasvim jasan, posebno u današnje vreme, kada znamo koliko, na primer, koštaju internet-reklame na objavama koje su čitane, a teorije zavere to jesu – objašnjava Marko Kordić.

Kategorije Društvo