NADA MARJANOVIĆ, SERTIFIKOVANI PSIHOTERAPEUT I KLINIČKI PSIHOLOG, O PSIHOLOŠKOM EFEKTU EPIDEMIJE

Pandemija koronavirusa, koja je počela u decembru prošle godine godine i traje do danas, ima različite psihološke efekte na ljude. Kontinuirani stres usled pretnje stvarnom opasnošću – u ovom slučaju bolešću kovid 19, predstavlja značajan stres i samim tim opasnost po mentalno zdravlje ljudi, zato što realnost potencijalno opasne bolesti svakoga plaši.

Nada Marjanović, sertifikovani psihoterapeut i klinički psiholog iz Sremske MItrovice, kaže da kada strah prevazilazi problem pojedinca, kada je globalan, ljudi mogu stimulisati ili podsticati strahove jedni drugima.

-Oni mogu da nesvesno koriste „međusobnu indukciju“, kada članovi grupe izazivaju pogoršanje emocionalnog stanja jedni kod drugih. Međusobna indukcija, interstimulacija mogu se pojaviti u grupama u kojima emocionalne poteškoće nekih ljudi podstiču emocionalne reakcije drugih ljudi, što rezultira onim što se obično naziva „emocionalnom zarazom“, odnosno širenjem straha, besa ili slično, što je bilo jasno vidljivo među ljudima, prilikom početnog talasa koronavirusa. Sa druge strane postavlja se i pitanje šta se dešava sa pojedincima kada dožive ovako veliki realan strah? Kako će pojedinac reagovati u ovakvoj situaciji zavisi od toga koliko osoba ima kapaciteta za toleranciju straha, da li ima intrapsihičke mehanizme koji kontrolišu da strahovi ne prevaziđu njihov odnos prema stvarnosti, i da li imaju kapacitete za prihvatanje trenutne stvarnosti svakodnevnog nošenja maske, sa obraćanjem pažnje na učestalost izlazaka napolje, pranje ruku i ograničavanje izlaganja drugim ljudima – objašnjava Nada Marjanović.

Za mentalno zdravlje najvažnija je međusobna podrška

Prema njenim rečima, s obzirom na realnu opasnost i medijsku pažnju koju izaziva kovid 19 kod ljudi su pokrenuti nesvesni odbrambeni mehanizmi koji svakodneno crpe energiju ljudi, a da toga nisu ni svesni. Tolika aktivnost naših mehanizama odbrane zamara naš organizam i dovodi do umora, generalnog energetskog pada.

-U reakciji na ovako velik stres razlikuju se tri različite faze. Prva faza je faza alarma, koju smo do sada svi prošli, u kojoj opažamo, prepoznajemo opasnost, a telo proizvodi hormone stresa kao što su epinefrin i kortizol. Druga faza je faza otpora. Psihološki gledano, ovo se odnosi na upotrebu odbrambenih mehanizama i odbrambenih operacija kako bismo mentalno obradili stres kom smo izloženi. Uspešan prolazak kroz ovu fazu zavisi između ostalog i od naših psihičkih kapaciteta i nivoa tolerancije stresa. U ovoj fazi od poteškoća mogu se javiti regresija, neurotična ponavljanja nerešenih pitanja iz detinjstva, opsesivno čišćenje, kontrafobično ponašanje, humor, poricanje i slično. Treća faza je faza koju većina ljudi sada prolazi, a to je faza iscrpljenosti, kada se naša energija troši, mehanizmi odbrane se zamaraju. Tada se javlja potreba za odmorom. Tada ukoliko nema odmora, a izloženost stresu se nastavlja, količina anksioznosti može dostići intenzitet kada neki ljudi više ne mogu upravljati ego-funkcijama i odbrambenim mehanizmima, može doći do preopterećenja i različitih psihičkih poteškoća, kao što su anksioznost, depresija, pogoršanje prethodnih psihičkih tegoba, agresivnost, paranoidne ideacije i tome slično. U Srbiji je aktuelno prisutan novi ciklus suočavanja sa „korona-stresom“ te su naše, već donekle istrošene, energetske rezerve aktivne, što predstavlja novi rizik po metalno zdravlje i dodatan rizik predstavlja i socijalna distanca – kaže psihoterapeut Nada Marjanović.

Da bi ublažili širenje koronavirusa, stručnjaci savetuju socijalno distanciranje, izolaciju, a u nekim okolnostima i karantin. Kao ljudi, mi smo društvena bića i profesionalci za mentalno zdravlje znaju da će preporuke o socijalnoj distanci kao i prinudna zatvaranja mesta socijalnog zbližavanja i zabave: bioskopa, teretana, restorana i barova, biblioteka, tržnih centra, uticati na naše mentalno zdravlje.

-Socijalna izolacija je povezana sa posledicama mentalnog zdravlja kao što su: simptomi posttraumatskog stresa, depresija, nesanica, anksioznost, konfuzija, ljutnja, strah, frustracija, dosada, a sa druge strane nametnuti kućni karantin je kod mnogo porodica izazvao sukobe u kući. Konačno, koronavirus je bez sumnje trauma za ljude koji su doživeli bolest i ljude čiji su srodnici umirli od ove bolesti. U porodicama u kojima je došlo do infekcije sa izraženim simptomima ili smrti, pristuno je žalovanje i ponekad post-traumatske pojave, Kao što je očigledno, pandemija je stvorila različite vrste psihičkih poteškoća – kaže psihoterapeut Nada Marjanović i poručuje da samo jedni drugima možemo dati podršku sada kada nam je potrebna.

Saveti za očuvanje mentalnog zdravlja

Nada Marjanović daje savete koji mogu da pomognu da se smanji rizik po mentalno zdravlje u vreme epidemije.

-Ograničite svoju izloženost vestima o kovidu 19. Preterano izlaganje ovakvim vestima pojačava anksioznost i strahove. Zastrašujuće vesti o pandemiji mogu uticati izrazito nepovoljno po mentalno zdravlje. Zato obratite pažnju koliko vremena ćete posvetiti obnavljanju informacija o virusu i iz kojih medija. Ostanite u kontaktu sa drugima. Društvo drugih osoba je neophodno za mentalo zdravlje. Razgovarajte sa drugima ukoliko ste anksiozni, podelite sa prijateljima, ili bližnjima. Društvo i razgovor sa drugima snižava stres. Ograničite upotrebu društvenih mreža koji dokazano pojačavaju anskioznost i depresivnost kod ljudi. Ostanite aktivni. Fizička aktivnost je neophodna za lučenje određenih hormona, učestvovanje u aktivnostima koje su nam važne daju doživljaj zadovoljstva i ispunjenosti, i olakšava osećaj anksioznosti.

Pronađite svoj „ventil“. Budite kreativni. Važno je pronaći svoje zdrave „ventile“ poput čitanja, igranja karata, gledanja omiljenih filmova, hobija…Svesno brinite o svom zdravlju. Nemojte negirati sopstvene poteškoće i aktivno radite na sebi.

Kategorije Društvo Sremska Mitrovica Vesti