Како је - Copy

SREMSKA MITROVICA: VOJSILSAV KRSTIĆ, ULIČNI CRTAČ I NASTAVNIK LIKOVNOG

Želja mi je da oslikam podvožnjak!

- Podvožnjak je zaista odlično mesto i želja mi je da ga oslikam. Mislim da bi bilo dobro da se organizuje neka vrsta takmičenja, da skupimo crtače, da se podeli boja, naprave nagrade i da nam se  dopusti da radimo nešto što će imati veze sa gradom ili u širem kontekstu sa Sremom. Dobili bismo lep ulaz u grad, a pri tome sam ubeđen da bismo se potrudili da ga sačuvamo od vandala, naglašava Vojislav Krstić

Како јеKada je uoči ukidanja vanrednog stanja u mitrovačkoj “Kočićevoj” ulici osvanuo poveći mural u čast čuvenog pisca, tvorca Simeuna Đaka i jazavca pred sudom, novinara i borca za nacionalna i socijalna prava Srba u Bosni i Hercegovini, usledila je salva pohvala na račun autora koji je tako, u nedostatku nekog drugog obeležja, odao zasluženu počast jednoj od najtragičnijih i najvećih ličnosti nacionalne istorije.
Slično je bilo i kada je na kružnom toku u naselju “Bolk B” osvanuo mural u čast Željka Varge, dobrovoljca koji je poginuo na Kosovu i Metohiji, a koji je živeo upravo u tom delu grada. I mada malo ko zna ko iza ovih murala stoji, opšti je stav da u njihovu umetničku, ali i edukativnu vrednost ne treba sumnjati. Još manje ljudi zna da u pozadini svega stoji želja Vojislava Krstića, nastavnika likovne umetnosti u “Zmajevoj” da svakoj ulici u gradu i delu grada, pokloni po jedan mural na kojem će biti oslikan lik osobe, događaj ili motiv po kojem je ulica dobila naziv, kao i lik njenog žitelja koji je svojim životom zaslužio da se, umesto podizanja spomenika, sačuva uspomena na njegova dela.
– Želja stara više od deceniju, nikada do kraja nije ostvarena, ali, uspeli smo da uradimo nekoliko značajnih stvari. Mitrovica odavno ima status grada murala, pa smatram da tu privilegiju ne treba ispustiti. Za razliku od starije generacije, mi smo više urbani, vezani smo za nacionalnu istoriju i istoriju grada, jer smatramo da živimo u vremenu kada se ljudi i događaji brzo zaboravljaju, pa ih je potrebno istaći jarkim bojama, kaže kroz smešak na početku našeg razgovora Vojislav.

Potcenjena umetnost

Један одUlična umetnost, smatraju oni koji se ovim vidom umetnosti bave, u potpunosti je zapostavljena i potcenjena. Na nju se gleda “ispod oka”, najčešće potcenjivački, uvek sa dozom opreza. Svojim angažmanom, Vojislav pokušava da ukaže i na drugačije razumevanje “problema”, da ukaže na prednosti “grafitarenja”.
– U inostranstvu je situacija potpuno drugačija. Pratim svetsku scenu, kada putujem trudim se da naročitu pažnju obratim na ulične grafite i murale i mogu reći da se napolju ova umetnost mnogo više ceni. Marselj je primera radi, naročito interesntan. Uopše, u inostranstvu se na ovu vrstu angažmana gleda kao na doprinos koji mladi ljudi žele da daju ulepšavanju sopstvenih gradova. Tamo stvari stoje drugačije, tamo imate mogućnost da od lokalne samouprave zatražite slobodne zidove, da predložite temu, a oni vam, ako se slože, ili kupe boje ili plate rad i prepuste vam da radite. Na taj način bitne stvari, vezane za grad se čuvaju od zaborava, odaje im se javna počast i u krajnjem, čuva se infrastruktura, pošto je svima stalo da imaju lepo ukrašene ulice, zgrade… nastavlja priču Vojislav.
Ulepšavajući svoj grad, Vojislav je tokom protekle dve denecije iscrtao nemali broj grafita i murala. Crtao ih je i van Sremske Mitrovice, ulepšavao je škole, vrtiće, ugostiteljske objekte, kuće, zgrade… Novom gradnjom dobar deo njih je uklonjen, ali Voja nije spreman da se povuče. Ideja je i dalje na stolu, a ima i novih zidova.
– Nova gradnja, novi zidovi. Mesta ima sasvim dovoljno, a zgrade su same po sebi izazov. Najveći grafit koji sam radio posvećen je “Sirmijum rendžersima” i pokriva čak 90 kvadrata. Nas tridesetak je bilo uključeno u čitavu akciju i eto… pokazalo se da grafit stoji duže od kluba čiji su “Rendžersi” bili navijači. Voleo bih kada bih mogao da radim nešto na velikim površinama, kao što je nekada radio “Esnaf”. Postaviti skelu, pravilno napraviti proračun… sve je to veliki izazov i radujem mu se. Nadam se samo da ću dobiti priliku da se oprobam, nastavlja priču mitrovački ulični slikar.

Važan je umetnički pečat

ПланетаријумUlično slikarstvo i “grafitarstvo”, kaže Vojislav, spoj je umetnosti i veštine. Veština se ogleda u pravilnoj izradi šablona, njegovom ukrajanju i precrtavanju na zid, u mapiranju zida ili izvlačenju kontura preko projektora. Umetnost podrazumeva pravilno bojenje i senčenje, čime zamišljeni lik dobija svoj potpuni izraz.
– Tehnički deo svako može da izvede ako ima strpljenja. Međutim, ono što je suština, to je bojenje i senčenje, a to, mislim, ne može baš svako. Zato se dobri radovi i razlikuju od loših. Vi imate one autore kojima umetnički izraz nije toliko važan i to je sasvim u redu. Prosto, ljudi smatraju da će nečiji lik i potpis ispod zainteresovati posmatrača i da će, zahvaljujući radu saznati nešto što o  nacrtanoj osobi nije znao. Meni je, kao akademcu, važan i umetnički pečat koji ostavljam. Ja želim da to bude pedantno, da boje budu jake, da se dobro i nadaleko vidi. Zbog toga biram i zidove koji su na odličnom mestu i koji su osvetljeni i noću, nastavlja Vojislav.
On dodaje da murale radi isključivo uz dozvolu i da se trudi da ispoštuje ne samo samozadate standarde već i želje naručilaca murala i vlasnika zida.
– Cilj mi nije da uradim bilo šta što bi nekome smetalo. Ja razumem da postoje i oni koji se ne slažu ni sa ovom vrstom umetnosti, kao ni sa onim što ostavljamo na zidu, ali tu ne mogu ništa. Ne možemo o svemu imati jednake stavove i to treba prihvatiti kao činjenicu. Nisam od onih koji bi skrnavili tuđ rad, to smatram nečasnim, ali ne mogu reći da ne razumem zašto to ljudi rade, priča Voja i dodaje: – Prosto, ja niti sam zaštitio rad, niti sam zaštitio zid… sve što uradim javno je dostupno i ljudi se prema tome određuju kako misle da treba. Ta “borba” za i protiv nekih murala, nije samo naša specifičnost, to je prosto deo scene. Naročito je to vidljivo kod najvičakih murala i grafita. Ja sam recimo navijač Partizana, i radili smo nešto vezano za klub, pravili smo čak i šetalice za stadion, ali izbegavam da crtam te stvari po gradu, jer bi mi smetalo da neko skrnavi takav jedan rad.
Рад у гимназијиKao posebno zanimljvio mesto za izradu grafita i murala, Voja navodi mitrovački podvožnjak. Dobri, jednobojni zidovi, u kombinaciji sa veličinom prostora i pozicijom koju objekat zauzima, najpodesniji su za ulepšavanje motivima vezanim za istoriju grada i Srema.
– Podvožnjak je zaista odlično mesto i želja mi je da ga oslikam. Mislim da bi bilo dobro da se organizuje neka vrsta takmičenja, da skupimo crtače, da se podeli boja, naprave nagrade i da nam se  dopusti da radimo nešto što će imati veze sa gradom ili u širem kontekstu sa Sremom. Dobili bismo lep ulaz u grad, a pri tome sam ubeđen da bismo se potrudili da ga sačuvamo od vandala, naglašava Voja.

Đaci kao podrška

ВојиславPovremeno, Vojislavu pored prijatelja, pomoć u realizaciji zamisli pružaju i đaci, osnovci. Interesovanja za ovu vrstu umetnosti, kaže nam Vojislav, među omladinom ima, ali za njen razvoj neophodna je promena svesti kod donosilaca odluka.
– Đaci su tu kada radimo nešto u vezi škole. Rado se odazivaju, pomažu, podržavaju, ali mislim da im nedostaje ona prava zainteresovanost, ona koja ne popušta. Da bismo došli do tog nivoa, potrebno je da im se pruži prilika da se izraze, da napravimo neka takmičenja, da im se da prostor, da se njihovi radovi sačuvaju na nekim zidovima. To je dobro ne samo zato što će grad biti lepši, što ćemo se rešiti onih ružnih besmislenih potpisa, već i zbog toga što bismo na taj način podsticali kreativnost kod naših mladih. A u budućnosti… ko zna… neki od njih će biti slikari, možda pisci, pesnici… kako odluče. Bilo bi dobro ako u njihovom kreativnom razvoju i mi budemo imali udela, zaključuje razgovor Vojislav Krstić.

Kategorije Društvo Reportaža Sremska Mitrovica